KIJEV NUDI SVOJ VERZIJU VOJNE NEUTRALNOSTI Sukobljene strane konačno približile stavove, mir sve bliži
Stanovnike brojnih gradova u Ukrajini i juče su probudile sirene za uzbunu. Sirene su se oglasile u Kijevu, Lavovu, Ivano-Frankovsku, Odesi, Dnjepru... Žestoki okršaji vođeni su oko Kijeva i okolnih gradova, Harkova, u smerovima prema Odesi, Mikolajevu, oko Mariupolja, te delovima Donbasa koji su i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga, a koje DNR i LNR smatraju svojom teritorijom.
Ipak, vesti o napretku pregovora između Rusije i Ukrajine pokazale su da je mir ne samo moguć, već i da realno gledano nije daleko.
Naime, predstavnici Kijeva i Moskve izjavili su juče da su mirovni pregovori uznapredovali, te da su stavovi dve strane, koji su na početku bili dijametralno suprotstavljeni, počeli da se približavaju. Da je zaista tako može se videti i iz poslednjih izjava ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, koji je rekao da pregovori s Rusijom „počinju da zvuče realističnije“, ali da je potrebno još vremena da bi se postigao napredak kako bi se došlo do pozicije koja odgovara i Ukrajini. I Mihajlo Podoljak, član pregovaračkog tima Kijeva, rekao da su razgovori s Rusijom bili vrlo teški i da ima fundamentalnih neslaganja, ali da ima mesta za kompromis.
Tanjug/Ap
Vladimir Medinski, pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je da je tim Kijeva na pregovarački sto stavio ponudu o austrijskoj ili švedskoj varijanti neutralnosti za Ukrajinu. Kako je objasnio, radi se o modelu demilitarizovane države sa sopstvenom vojskom i mornaricom, što u praksi znači da Ukrajina ne bi imala ofanzivno oružje koje bi Rusija mogla da shvati kao pretnju po svoju bezbednost, a što je i jedan od glavnih zahteva Moskve.
- O svim ovim pitanjima se razgovara na nivou rukovodstava ministarstava odbrane Rusije i Ukrajine - rekao je Medinski, te dodao da je na stolu i tema o denacifikaciji, koja je takođe jedna od glavnih stavki u zahtevima Kremlja.
Kijevska verzija vojne neutralnosti
Verzija ukrajinske neutralnosti po modelu Austrije ili Švedske bi se razlikovala u tome što Ukrajina zahteva pravno verifikovane bezbednosne garancije, kojim bi joj grupa saveznika nudila zaštitu u slučaju napada u budućnosti, objasnio je ukrajinski pregovarač Mihailo Podoljak.
- To znači da potpisnici garancija ne stoje po strani u slučaju napada na Ukrajinu, kao danas. Da aktivno učestvuju na strani Ukrajine u sukobu i zvanično nam obezbeđuju momentalno snabdevanje potrebnom količinom naoružanja. I, drugo, Ukrajina više ne želi da zavisi od birokratskih procedura koje dozvoljavaju ili ne dozvoljavaju da se zatvori nebo od istih krstarećih raketa. Potrebne su nam direktne i čvrste garancije da će nebo biti zatvoreno. Dodaću da Ukrajina nikada nije bila militaristička država koja napada ili planira da napadne svoje susede. Za razliku od ovih komšija. Zato Ukrajina danas želi da ima zaista jak pul saveznika sa jasno definisanim bezbednosnim garancijama – precizirao je Podoljak.
- Tema denacifikacije i strožeg kažnjavanja za veličanje nacizma, neonacizma, ekstremizma je i dalje važna tačka dnevnog reda pregovora – rekao je on.
Da pregovori nisu laki rekao je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ali je dodao i da ima nade za kompromis, te da su „neke od formulacija sporazuma sa Ukrajinom blizu dogovora“. On je, u svom stilu, rekao da prema onome što su mu rekli ruski pregovarači pregovori ne idu dobro, ali je potom pojasnio o čemu se radi.
Mir do maja?
Oleksij Arestovič, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika, izjavio je da je do mira moguće doći u roku od nedelju dana do, kako je istakao, maja.
- Mislim da najkasnije u maju, početkom maja treba da imamo mirovni sporazum, a možda i mnogo ranije. Videćemo. Govorim o najnovijim mogućim datumima - izjavio je u utorak Arestovič.
- Oni kažu da pregovori nisu laki iz očiglednih razloga. Ipak, ima nade za kompromis. Zajedno sa bezbednosnim garancijama ozbiljno se razgovara i o neutralnom statusu - rekao je Lavrov, dodavši da su ključna pitanja bezbednost ljudi na istoku Ukrajine, demilitarizacija Ukrajine i prava Rusa u toj zemlji, kao što su korišćenje ruskog jezika i sloboda govora.
Među ruskim zahtevima je i da Ukrajina formalno odustane od namere da se ikada priključi NATO, te da formalno prizna provincije Donjeck, Luganjsk i Krim. S obzirom na to da Kijev uporno odbija priznavanje Krima i Donbasa, pretpostavlja se da su baš te stavke one zbog kojih je Lavrov ocenio da pregovori ne idu dobro.
Ipak, sasvim je realno za očekivati da će deo pregovora o Krimu, Donjecku i Luganjsku najverovatnije biti razdvojen od ostalih stavki, ne bi li se što pre došlo do mira koji bi zadovoljio obe strane i, samim time, Moskvi omogućilo da pred svojom javnošću proglasi pobedu i tako opravda ovaj ratni pohod.
Nebenzja: Rat do ispunjenja zahteva
Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini biće završena kada se ostvare njeni ciljevi, rekao je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja, nastaljajući pritisak na ukrajinsku stranu.
Na pitanje kada će biti postignut opšti prekid vatre, on je odgovorio da će on „nastupiti kada budu sprovedeni uslovi koje je postavila Rusija".
- Ti uslovi su demilitarizacija, denacifikacija Ukrajine, odstustvo svake pretnje koja bi sa teritorije te zemlje dolazila ka Rusiji. Nema ulaska u NATO - rekao je Nebenzja.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)