AMERIKA SE U STRAHU PITA IMA LI ODBRANE OD "KINŽALA" Vojni stručnjaci su dali ŠOKANTNE PREDLOGE (VIDEO)

Nakon što je Rusija upotrebila “kinžal” u svojoj operaciji u Ukrajini, to je otvorilo jedno veliko pitanje – imaju li Amerika i njeni saveznici odbranu protiv tog i sličnog oružja?

Rusija je u subotu saopštila da je prvi put iskoristila hipersonično oružje “kinžal” da uništi podzemno vojno skladište u zapadnoj Ukrajini, a ubrzo je na “Tviter” nalogu ruskog Ministarstva odbrane osvanuo i snimak korišćenja tog oružja.

U nedelju su Rusi objavili da su ponovo gađali Ukrajinu hipersoničnom raketom lansiranom iz vazdušnog prostora Krima, kao i krstarećim raketama sa brodova u Crnom i Kaspijskom moru. Portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je da je Rusija izvršila udare na vojnu infrastrukturu Ukrajine.

Sem Rusije, i SAD, Kina, Australija, Indija, Francuska, Nemačka i Japan razvijaju ovo novo strateško oružje pred kojim je nuklearno palo u drugi plan, a izvestan broj zemalja sprovodi istraživanja – poput Irana, Izraela i Južne Koreje, dok su nek, preciznije Severna Koreja, tvrdili da su testirali hipersonično oružje što se još ne može potvrditi.

Šta je hipersonično oružje?

Oni koji razvijaju hipersonično oružje opisuju ga kao nešto što “menja igru”. Ovo oružje leti brzinom od najmanje pet maha, ima visoke sposobnosti manevrisanja i sposobno je da promeni smer tokom leta. Dok balistički projektili dostižu istu brzinu, oni imaju određene putanje i ograničene manevarske sposobnosti.

Postoje dve glavne kategorije hipersoničnog oružja – hipersonično klizno vozilo i krstareći projektili. Klizno vozilo se lansira sa rakete, odvaja od nje i “klizi” ka meti brzinom od najmanje pet maha, dok hipersonične krstareće projektile pokreću motori velike brzine koji koriste kiseonik iz atmosfere za sagorevanje goriva.

“Odbrana ne postoji”

Sposobnost lansiranja visoko manevarskog oružja pri hipersoničnoj brzini pruža svakoj zemlji značajnu prednost jer takvo oružje može da izbegne skoro svaki odbrambeni sistem koji se koristi.

- Nema veze odakle dolazi pretnja. Ako je ne možete videti, ne možete se odbraniti protiv nje – preneo je “Glas Amerike” (VOA) reči generala Džona Hajtena tokom obraćanja u Vašingtonu u januaru 2020.

- Nemamo nijednu odbranu koja bi mogla da negira raspoređivanje takvog oružja protiv nas… Naša odbrana je u sposobnosti odvraćanja – istakao je.

VOA prenosi da su američki zvaničnici rekli da postoje neki radari na tlu koji mogu da detektuju hipersonično oružje, ali da nisu dovoljni da daju adekvatno upozorenje na napad. Oni se, baš kao i Hajten, sada zalažu za konstruisanje radarskog sistema koji bi bio postavljen u svemiru.

Amerika u odnosu na Rusiju i Kinu

Dok Rusija već tvrdi da je upotrebila svoje moćno pojačanje arsenala, Amerika je u fazi razvoja i testiranja.

Kako navodi VOA, američka vojska je zatražila 3,8 milijardi dolara za razvoj hipersoničnog oružja za fiskalnu 2022. godinu, te još 246,9 miliona za istraživanje hipersonične odbrane. Većina američkog hipersoničnog oružja je još u fazi razvoja ili testiranja, ali očekuje se da će najmanje jedan sistem dosegnuti rane operativne sposobnosti ove godine.

Američko hipersonično oružje, naglašava VOA, naoružano je konvencionalnim bojevim glavama, za razliku od ruskog “kinžala” koji – kako tvrdi predsednik Vladimir Putin – može da nosi i konvencionalnu i nuklearnu bojevu glavu.

Rusija je počela da razvija ovu tehnologiju još osamdesetih godina. Putin se pre četiri godine hvalio sposobnostima “kinžala”, kao i hipersoničnog kliznog vozila “avangard”. Moskva takođe razvija i “cirkon”, hipersonični krstareći projektil koji se lansira sa broda.

Podsećajući da su ruski mediji tvrdili da je “avangard” raspoređen u službu od decembra 2019, VOA ukazuje na izveštaje koji govore da ovo oružje nosi nuklearne bojeve glave. Takođe, “avangard” navodno razvija brzinu od čak 27 maha, dok “kinžal” po lanisranju postiže brzinu od 10 maha. Domet ove rakete, kako tvrdi Putin, je 2.000 kilometara.

Ne treba izgubiti iz vida ni Kinu, čija bi uloga u ruskoj invaziji na Ukrajinu mogla da bude odlučujuća. Kina i dalje staje na stranu Moskve oko rata u Ukrajini, ali novi znaci da procenjuje svoj ulog dali su Vašingtonu izvesnu nadu da bi Peking mogao da promeni svoj stav.

Američki obaveštajni i vojni izvori govore da Kina razvija hipersonične krstareće projektile i klizna vozila i da je najmanje jedna raketa sposobna da nosi klizno vozilo već sada u upotrebi. Američki zvaničnici, piše VOA, rekli su da je Peking obavio “stotine” testova hipersoničnog oružja između 2016-2021, dok je tokom istog perioda Vašington sproveo svega devet testiranja. Američki general Majkl Mili opisao je kineski test iz avgusta 2021. kao “veoma značajan”, navodeći da “svedočimo jednoj od najvećih promena u globalnoj geostrateškoj moći”.

“Odbrambeni oblaci”

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), tink-tank iz Vašingtona, predlaže američkoj vladi da investira više u odbrambene sposobnosti od hipersoničnog oružja i istraži jedinstvene tehnike da se obračuna sa tim rizicima.

Autori izveštaja ukazali su da su potrebne nove metode, pošto je većina postojećih odbrambenih sistema za balističke projektile neadekvatna spram hipersonične pretnje. Te metode, kako su istakli, bi trebale da “istraže jedinstvene ranjivosti hipersoničnog oružja i upotrebe nove sposobnosti da ih odvrate”.

Portal Eurasiantimes.com piše da je ovaj concept sličan onom što su američki strateški planeri predložili tokom Hladnog rata sa Sovjetskim savezom. Tada je predloženo da se oko silosa američkih interkontinentalnih balističkih raketa postavi nuklearno punjenje pa bi u slučaju nuklearne “razmene” eksploziv detonirao nekoliko minuta pre udara sovjetskih nuklearki.

Stotine hiljada tona radioaktivne prašine u vazduhu onesposobilo bi neprijateljska vozila koja bi se približavala velikom brzinom, što bi omogućilo da se američke rakete koriste za odmazdu. Moderna verzija bi se takođe koristila istu ideju izlaganja oružja koje se brzo kreće oblaku prašine za koji nije opremljeno da je izdrži.

“U odsustvu teških mera za ublažavanje, poremećaj hipersoničnog polja protoka mogao bi dovesti do progresivnog pogoršanja performansi ili ubijanja misije, ako ne i do potpunog katastrofalnog neuspeha”, navodi se u izveštaju.

Čestice bi bile dizajnirane da ostanu u vazduhu u tankom, gornjem sloju atmosfere, u kojem se hipersonična klizna vozila kreću. Veštačka prašina može da bude metalna, pirotehnička ili od drugih materijala, a mogla bi se lansirati i sa projektila ili vazdušne platforme.

“Zid prašine bio bi mnogo efikasniji ranije nego kasnije tokom leta hipersoničnog vozila”, ističe se u izveštaju i podseća da su prethodni brojni testovi Komande svemirskih sistema (nekad Organizacija svemirskih i raketnih sistema) otkrili da su čestice u atmosferi poput prašine i kiše eliminisale velike delove materijala na nosu vozila koje se velikom brzinom vraćalo u atmosferu.

Posledica ovog koncepta je da bi neprijatelji morali da budu prisiljeni da koriste konzervativnije dizajnirane, teže hipersonične sisteme nižih performansi.

U izveštaju je iznet osvrt i na usmereno energetsko oružje (DEW) i njegove performanse spram hipersoničnog.

U poređenju sa “oblakom prašine” ili tradicionalnim kinetičkim oružjem ono ima suštinske prednosti. Jedna od njih je što energetski bazirani sistemi imaju bukvalno neograničenu municiju, a cena po metku se može odrediti u centima umesto u stotinama hiljadama dolara.

Ipak, CSIS ističe da “čak i snaga od 100 kilovata do kategorije megavata koja se očekuje od budućih laserskih sistema možda neće biti adekvatna da prodre hipersonične sisteme termalne zaštite”.

Mesto toga, visoko frekventni mikro talasi (HPM) više obećaju. Istražuju ga i američka mornarica i vazduhoplovne snage za niz odbrambenih svrha. Ovo oružje radi tako što emituje intenzivne “rafale” mikrotalasa koji mogu da ometu ili unište elektroniku u vozilu ili projektilu.

HMP sistemi imaju kraći domet od lasera tako da se i dalje mogu koristiti zajedno sa kinetičkim presretačima, koji mogu da unište oružje ako im mikrotalasi poremete kola za navođenje i kontrolu. Takođe, ovi uređaji ne zahtevaju napredne sisteme ciljanja koje obavljaju laseri i znatno su manje osetljivi na loše vremenske prilike.

Još jedan metod koji je predložio CSIS je “modularni teret” - presretače ili druge platforme koje kombinuju brojne vrste tovara u jedinstven raketni sistem. Tako jedna raketa može da nosi usmereno energetsko oružje, eksplozive, čestice bojevih glava za “PVO 21. veka”, kako je to opisao Eurasiantimes.com, kinetičke presretače i čak dodatne senzore.

Portal je prethodno pisao da je američki ministar odbrane nedavno zatražio od izvršnih direktora iz preko 20 velikih vojnih kompanija – uključujući “Lokhid Martin” i “Boing” – da ubrzaju razvoj hipersoničnog oružja. Prema dva izvora portala, Ostin je govorio o tome u maniru hitnosti, prestavljajući Kinu kao pretnju u sektoru.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI