OD OVIH KINESKIH REČI SE ZAPADU DIŽE KOSA NA GLAVI Sada su svesni da gube bitku, a i rat

Ali u osnovi razgovora bila je jedna važna tema: ruska operacija u Ukrajini — i šta to znači za odnose između Kine i Zapada.

Politički slogan

U Kini „Nove ere“ potraga za adekvatnim međunarodnim statusom je suštinska komponenta procesa unutrašnje političke legitimacije.

Tokom pandemije, visoki zvaničnici Komunističke partije osmislili su novi politički slogan: dongšeng si đang 东升西降, što znači "uspon istoka i pad zapada".

Obrazloženje iza toga uključivalo je uverenje Kine da je imala „sistemske prednosti“ u borbi protiv korona virusa, kao i dugotrajno uverenje da će je tehnološki napredak zemlje koji podržava država uskoro dovesti u poziciju da preokrene zapadni svetski poredak.

Sa tim u vidu rođeno je strateško usklađivanje Kine sa Rusijom. Putinovo poslednje putovanje iz Rusije pre rata bilo je u Peking, gde je prisustvovao Zimskim olimpijskim igrama i potpisao, kako su preneli kineski zvaničnici, sporazum o partnerstvu bez ograničenja sa Sijem.

Sporazum između njih dvojice deklarisao je nameru da se ospori zapadni poredak. Evropski zvaničnici su ga brzo osudili.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Moskva i Peking nastoje da zamene postojeća međunarodna pravila. Njen šef spoljne politike Đuzep Borelj opisao je zajedničku izjavu kao „revizionistički manifest za reviziju svetskog poretka“, dodajući da „Rusija i Kina postaju sve odlučnije, spremnije da obnove stara carstva kakva su bile u prošlosti".

Hladan odnos EU i Kine

Nakon sastanka u petak između kineskog predsednika Si Đinpinga, kineskog premijera Li Kećijanga, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Saveta Šarla Mišela lideri ne planiraju da daju zajedničku izjavu. Zvaničnici EU su rekli da neće biti rezultata. Dakle, za mnoge posmatrače Kine, prava pitanja na koja će samit odgovoriti su: U kojoj meri je Evropa naučila iz svojih grešaka sa Putinom? I da li će zaista početi da se suprotstavlja Pekingu?

Tenzije između Kine i EU su rasle i pre ruskog napada na Ukrajinu, ali Sijev zagrljaj Putina pre i tokom sukoba podigao ih je na novi nivo.

Kada je Si poslednji put kročio u Zapadnu Evropu u martu 2019. godine, kineski predsednik je primetio novu — i, za njega, pomalo uvredljivu — oznaku koju je EU koristila da opiše Peking u tadašnjem nedavnom strateškom dokumentu.

- Mislio sam da smo dobri prijatelji. Ali sada smo sistemski rivali? - rekao je Si francuskim, nemačkim i čelnicima Komisije.

Protekle godine nisu učinile malo da se poboljšaju odnosi, pošto je pandemija korona virusa istakla evropsku zavisnost od kineske proizvodnje, a sukobi oko kršenja ljudskih prava u Hong Kongu i Sinđijangu eskalirali su u salve uglavnom simboličnih sankcija i kontrasankcija. Planirani investicioni sporazum između EU i Kine stavljen je na led prošle godine, a prepirka oko odnosa između Litvanije i Tajvana prerasla je u trgovinski spor između dva najveća ekonomska bloka na svetu.

Si i Putin kao najbolji prijatelji

Rat u Ukrajini je uneo drhtaj straha u ionako zaleđene odnose, dok Pekingov zagrljaj za Kremlj, čak i dok ruske bombe uništavaju ukrajinske gradove, pojačava evropsko viđenje Kine kao potencijalnog izazivača svetskog poretka posle Hladnog rata i bezbednosne arhitekture.

Kineski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog humanitarne situacije u Ukrajini, ali su se uzdržali od kritike Rusije. Peking je bio uzdržan u većini glasanja u UN koji osuđuju agresiju Moskve, a kineski sudija u najvišem sudu UN glasao je protiv pokušaja Ukrajine da zatraži od Rusije da zaustavi rat.

Si — koji je svojevremeno opisao Putina kao svog „najboljeg prijatelja“ — pojavio se kao jedna od najvećih prepreka naporima Zapada da nanese ekonomski bol Rusiji i da je kazni za invaziju na Ukrajinu. Peking se obrušio na sankcije Zapada i obećao da će nastaviti poslovanje sa Rusijom kao i obično.

Lideri EU su takođe upozoreni da je Kina razmatrala davanje vojne pomoći Rusiji, rekao je visoki zvaničnik EU, a Peking se složio sa Kremljem u osudi NATO-a koji je ruske aktivnosti nazvao invazijom.

Dva dana pre samita EU-Kina i više od mesec dana nakon rata, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otputovao je u Kinu i sastao se sa svojim kolegom Vang Jijem.

Vang je, prema kineskim državnim medijima, rekao Lavrovu da su „kinesko-ruski odnosi izdržali novi test promene međunarodne dinamike“ i „pokazali uporni zamah za razvoj“.

„Kina je voljna da sarađuje sa Rusijom“, dodao je Vang. Što se tiče Ukrajine, on je pohvalio, kako je rekao, napore Rusije u „sprečavanju humanitarnih kriza velikih razmera“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI