NAJGORI MOGUĆI SCENARIO Da li će se Ruska vojna operacija završiti NUKLEARNIM RATOM?

Uobičajeni odgovor američke politike, kako kažu neke arhitekte posthladnoratovskog nuklearnog poretka, jesu disciplina i uzdržanost. To bi moglo da uključi, kako je rekla bivša zamenica generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler, jačanje ionako oštrih sankcija i izolacije ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ali niko ne može da računa da bi smireni umovi prevladali u takvom trenutku, a pravi život retko ide prema planu, piše “ABC njuz”. Svetski lideri bili bi ljudi, uvređeni, uplašeni. Pogrešna komunikacija i konfuzija mogle bi da procvetaju, a hakeri bi mogli da doprinesu sveopštem haosu. Zahtevi za oštru odmazdu bi bili veliki – onu vrstu koja se može obaviti sa nuklearnim projektilima sposobnim da se kreću brže od zvuka.

Najgori scenario

Kad su vojni i civilni stručnjaci u prošlosti pravili modele nuklearnog ratovanja između Rusije i SAD, te vežbe su se ponekad završavale sa nuklearnim projektilima koji preleću kontinente i okeane i pogađaju prestonice Evrope i Severne Amerike, ubijajući milione za svega nekoliko sati, rekla je Olga Oliker, programski direktor za Evropu i Centralnu Aziju Međunarodne krizne grupe.

- Uskoro bi imali globalni termonuklearni rat – istakla je Oliker.

Upravo je to scenario za koji se zvaničnici nadaju da će biti izbegnut, čak i ako Rusija napadne Ukrajinu nuklearnom bombom. Gotemiler ističe da je američki predsednik Džo Bajden uskladio svoju nuklearnu politiku sa onom iz prethodnih administracija, da se atomsko oružje koristi samo u “ekstremnim okolnostima”.

- A jedan demonstrativan ruski nuklearni udar ili – koliko god to užasno bilo – upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini, mislim da se ne bi podigao do tog nivoa (zahteva za nuklearnim odgovorom SAD) – ocenila je.

Opcija na stolu

Bivši senator Sem Nan, demokrata iz Džordžije, smatra da zapadna nuklearna opcija mora da ostane na stolu.

- To je ono što već dugo vremena čini doktrinu uzajamnog osiguranog uništenja. Ako bi Putin upotrebio nuklearno oružje, ili bilo koja druga zemlja ako ga prva upotrebi, ne kao odgovor na nuklearni napad, ne kao reakciju na egzistencijalnu pretnju sopstvenoj zemlji… taj lider bi trebao da pretpostavi da stavlja svet u povišen rizik od nuklearnog rata i nuklearne razmene – naveo je Nan, strateški savetnik Inicijative za nuklearnu pretnju čiji je koosnivač.

Za američke zvaničnike i svetske lidere diskusije o tome kako reagovati na ograničeni nuklearni napad više nisu teoretske. U prvim satima i danima ruske invazije Putin je pominjao nuklearni arsenal Rusije. Upozorio je zapadne zemlje da se drže dalje od konflikta, navodeći da je stavio svoje nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti.

Objavio je da će se svaka zemlja koja se umeša u rusku invaziju suočiti sa “do sada neviđenim” posledicama “u čitavoj istoriji”. Iako se smatra da nuklearna opasnost nije mnogo verovatna – čak je i ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski rekao da su takve pretnje Putina najobičniji “blef” – zapadni zvaničnici su zabrinuti i zbog moguće upotrebe hemijskog i biološkog oružja.

Odgovor na pretnju

A kako odgovoriti na bilo kakvu potencijalnu rusku upotrebu hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja bila je jedna od tema razgovora između Bajdena i drugih zapadnih lidera kad su se sreli u Evropi krajem marta. Tri članice NATO – Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska – imaju nuklearno oružje. Van alijanse, tu su Rusija i Kina.

Jedna od većih zabrinutosti je da bi Rusija mogla da razbije skoro osam decenija star globalni tabu protiv atomskog oružja korišćenjem taktičkog nuklearnog naoružanja. Ali, čak i relativno malo taktičko nuklearno oružje blizu je snazi atomske bombe koju su SAD bacile na Hirošimu na kraju Drugog svetskog rata.

Dok su Gotemilerova i Nan pohvalili Bajdenovu uzdržanost – američki predsednik nije, bar kako je poznato, podigao status nuklearne uzbune u SAD a odloženo je i “rutinsko testiranje” interkontinentalnog balističkog projektila “Minutman III” prošlog meseca da se izbegnu eskalacije tenzija – svet je sada, dugoročno ili kratkoročno, u povećanom riziku od nuklearnog konflikta kao posledica invazije i nukleranih pretnji Rusije, kažu stručnjaci za oružje i pregovarači.

Slabosti koje je ruska invazija izložila u svojim konvencionalnim vojnim snagama možda će naterati Putina, kako piše “ABC njuz”, da u budućnosti zapreti upotrebom nuklearki kao svojim najboljim oružjem protiv SAD i NATO.

Zona zabrane leta

“Njujorker” piše da za neke oštrije linije u Vašingtonu izvestan uspeh ukrajinskih snaga u otporu ruskima znači da SAD možda neće morati da idu “toliko daleko koliko su inicijalno zamišljale”.

- Zona zabrane leta je možda trenutno teško prihvatljiva, ali možda neće biti neophodna – rekao je “Njujorkeru” Aleksander Vindman, bivši direktor za evropske poslove Nacionalnog bezbednosnog saveta koji je rođen u Ukrajini.

On je pozvao na novi Maršalov plan i lizing program po kojem bi se Kijevu obezbeđivalo oružje uz malo ili nimalo troškova. Vindman je ocenio da je Ukrajini potrebna vojna oprema koju zapadni partneri imaju pri ruci – projektile dugog dometa, antitenkovsko i antiavionsko oružje i dronovi.

- Potencijalno ulazimo u još opasniju fazu. Rusija ima manje sposobnosti, ali će biti više fokusirana – istakao je.

 

"Bombe potrebne za preživljavanje"

Dok je Ukrajina predala svoj sovjetski nuklearni arsenal 1994, što je dovelo do trodecenijske međunarodne integracije i rasta, Gotemiler ukazuje da sada neke vlade mogu da nauče drugu lekciju od invazije nuklearne Rusije na nenuklearnu Ukrajinu – a to je da im trebaju nuklearne bombe za preživljavanje. Džefri Luis, stručnjak za kontrolu oružja sa Instituta Midlberi, rekao je da nuklearna opasnost raste.

- Možemo reći i koji putevi bi uzrokovali da se taj rizik dalje povećava. Svakako je direktan sukob Rusije sa silama baziranim u NATO zemljama jedan put ka nuklearnom ratu – naveo je.

Nan je ukazao da ta opasnost danas nije tako velika kakva je bila tokom Kubanske krize 1962, kad je sovjetsko razmeštanje projektila na ostrvu povećalo pretnju od nuklearnog rata sa SAD. Ali, rizik od namerne nuklearne eskalacije, kako je istakao, sada je dovoljno visok da prekid vatre u Ukrajini postane ključna stvar. Na čitav rizik se nadodaje i moderna pretnja sajbernapada. Nije poznato koliko su američki i ruski sistemi ranjivi na pokušaje hakovanja koji bi doveli do “pogrešnog lansiranja”.

- Putin je sa svojim zveckanjem nuklearnim sabljama bio veoma nepromišljen… Mislim da je to sve učinilo još opasnijim, uključujući i grešku – zaključio je Nan.

Najnovije informacije o ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini možete pogledati OVDE.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI