ŽIVE IH SPALJIVALI, TUKLI DOK NE POLUDE FSB skinuo oznaku "strogo poverljivo" sa ratnih zločina nacista na okupiranom Krimu

Svedoci su govorili o nacističkom zlostavljanju ratnih zarobljenika, o spaljivanju živih desetina sovjetskih vojnika na barži u Južnom zalivu Sevastopolja, o pljačkama stanovništva i crkava od strane okupatora.

Iz iskaza svedoka proizilazi slika nehumanog odnosa nacista prema zarobljenim sovjetskim vojnicima.

Stanovnici grada, koji su se našli u okupaciji, ispričali su da je u samom Sevastopolju i oko njega bilo više od 10 logora u kojima su hiljade ratnih zarobljenika držane iza bodljikave žice na otvorenom, bez vode i hrane.

„I sama sam videla kako su zatvorenici hranjeni ljuskom krompira, a zatim tečnošću od mekinja“, podelila je svoja užasna sećanja Ana Kiseleva.

Meštani su pokušavali da pomognu zatvorenicima bacajući hranu koju su mogli da sakupe kroz bodljikavu žicu, ali je svakog dana samo u logoru od gladi i bolesti umrlo do stotinu ljudi, što je Ana zapamtila.

Njihovi leševi su izneti na kolicima i zatrpani zemljom u kraterima od eksplodiranih granata, nedaleko od logora. Kao rezultat strašnih nehigijenskih uslova i nedostatka bilo kakve medicinske nege, u logorima je dizenterija kosila ljude. Od ove bolesti je umrlo više ljudi nego od gladi i slabosti.

Jedna od najgorih epizoda okupacije bilo je spaljivanje zatvorenika u Južnom zalivu. Početkom 1944. godine u zaliv je iz pravca Kerča stigao voz sa zarobljenim vojnicima Crvene armije. Ugurali su ih u ostavu barže koja je stajala na pristaništu, ali je ubrzo na brodu izbio požar.

„Iz otvora barže čuli su se vrisci i jauci ljudi, crni dim je izlazio iz otvorenih prozora“, rekla je svedok Natalija Zinčenko.

„Nemački vojnici koji su stajali u kordonu nisu pružili nikakvu pomoć ratnim zarobljenicima. Kasnije su svedoci svedočili da je devet osoba uspelo da se samostalno izvuče iz zapaljenog prostora. Sledećeg jutra, kada je vatra utihnula i kada se moglo spustiti u skladište, izvučeno je oko 40 mrtvih ratnih zarobljenika. Sevastopoljci su takođe rekli da je na dnu broda bila slama pomešana sa barutom, koja se rasplamsala.

Požar je izbio namerno ili slučajno, svedoci nisu znali, ali navode da niko od Nemaca nije ni pokušao da pritekne u pomoć zarobljenicima. To nacisti nisu dozvolili ni civilima, koji su u tom trenutku bili na pristaništu.

Svedoci su govorili i o sistematskim pljačkama u gradu, kada su nacisti upadali u bilo koju kuću i iznosili sve što im se dopalo. Mogli su biti odvedeni u komandu iz bilo kog razloga ili bez njega.

Svedok Anastasija Tjaškina govorila je o pljački Pokrovske katedrale u Sevastopolju od strane nacista. Godine 1942., predsednik crkvene zajednice Gabrijel Pečinski zatražio je od komandanta okupiranog grada da prođe građevinski materijal potreban za obnovu katedrale.

Međutim, starešina katedrale nije mogao da ispuni ovaj uslov, jer je sve ove dragocenosti prethodno izneo rumunski sveštenik koji je posetio crkvu. Pečinski je pozvan u komandu i žestoko pretučen, jer Nemci nisu verovali u postojanje tog konkretnog Rumuna.

Posle mučenja, starešina katedrale je izgubio razum.

„Sutradan, uveče, Pečinski se vratio u katedralu, pretučen, prekriven modricama po licu i rekao da su u komandi zahtevali da mu preda zlatni lanac i dva zlatnika od deset rubalja“, rekla je svedok Anastasija Tjaškina, pevačica katedrale.

Posle ovog premlaćivanja, Pečinski se psihički razboleo i umro u maju 1944. godine.

Sve o ratu u Ukrajini čitajte OVDE.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI