POČINJE OPERACIJA HERSON! Evo šta Kijev planira, a zašto Moskva čeka!

Herson je dramatično važan za odbranu Krima, on je neka vrsta kopnenog moreuza koji brani to poluostrvo od direktnih udara ukrajinske armije, a Ukrajinci smatraju, objašnjava novinar Žarko Rakić, da bi im napad na Kahovsku hidroelektranu i rušenje te brane omogućilo da pređu Dnjepar i stignu do Hersona.

Akumulacija na Kahovskoj hidroelektrani ima površinu oko 18 kvadratnih kilometara, a njeno rušenje bi imalo katastrofalne posledice. Elektrana se nalazi na teritoriji pod kontrolom ruskih snaga.

Šta smera Kijev

Dr Goran Miloradović iz Instituta za savremenu istoriju kažeda bi Ukrajinci taj teroristički čin mogli da predstave kao legitimnu odbrambenu akciju. Međutim, kako ističe, to im se može vratiti kao bumerang: slično se desilo s akcijama podmetanja eksplozije na Krimskom mostu i ubistvom Darije Dugine, koje su po svoj prilici izveli na svoju ruku, a koje su Ukrajinu prikazale kao terorističku državu.

“Ubistvo Darje Dugine (ćerke filozofa Aleksandra Dugina) je izgleda bilo samostalna akcija Ukrajine upravo s idejom da se izazove reakcija Rusije koja će učiniti nemogućim da se Zapad distancira”, smatra Miloradović.
On istovremeno čitavu situaciju u Ukrajini stavlja u kontekst predojećih izbora za američki Kongres, na kom, prema anketama, demokrate lako mogu da izgube većinu u oba doma.

Ukrajinsko pitanje u američkim izborima

U ovom trenutku, veruje Miloradović, Zapad čak može da se distancira od Ukrajine, ali ne pre izbora u Americi.

“Zbog toga Rusi neće još da počinju svoju kontraofanzivu, oni čekaju da prođu izbori za Kongres, da motivacija Amerikanaca za uspeh na frontu padne. Jer jednim delom ovo nije samo posrednički rat Amerike i Rusije, već istovremeno rat stranke koja je na vlasti, a to je demokratska. Unutrašnja i spoljna politika su uvek povezane i ako se tu dožive neki neuspesi to će se odraziti na rezultate izbora. A Rusi neće da ih dovode u tu situaciju jer će time da motivišu Amerikance da se još dublje i većim sredstvima uvuku u taj rat. Čekaće da prođu izbori a onda će da urade ono što misle da treba”, predviđa istoričar.

Miloradović ne veruje da bi se demokrate usudile da u želji da ojačaju podršku za sebe pred izbore odluče na neki radikalniji potez vezano za podršku Ukrajini jer, kako kaže, to može da se okrene protiv onog koji je to preduzeo ako nešto krene naopako.

“Igrati tri nedelje pre izbora na tako nešto to bi bio potez očajnika. Ne znam da li su spremni na to. Ne verujem da ta administracija samostalno odlučuje. Iza nje stoji vojno-industrijski kompleks koji je glavni dobitnik svakog rata i oni ne mogu biti zainteresovani za riskantne poteze koji mogu da upropaste sve.”

Na pitanje, da li bi pobeda republikanaca na izborima za Kongres značajnije promenila američku politiku prema Ukrajini Rakić kaže da ne treba previse očekivati jer čak i kad se promeni predsednik SAD, politika se uglavnom ne menja.

“Ostaje ta famozna duboka država koja je uglavnom sve i kreirala i to je ta politika koju predsednik pokušava da sprovede. Ono što je nesporno to je da ako demokratska stranka izgubi većinu u oba doma izgubiće i veoma mnogo u kreiranju pozicije za predsedničke izbore. Ali uloga parlamenta će biti presudna da se ublaži govor jastrebova koji dogovaraju ratovanje ne samo u Ukrajini već i u svim delovima sveta”, predviđa novinar, koji ipak ne veruje da bi to dovelo do primirja u Ukrajini.

“Rat do poslednjeg Evropljanina”

Kako kaže, ne deluje da je sukob blizu kraja, a uz to se stalno pojavljuju njegove nove dimenzije.

“Prvo je bilo da će Amerika da ratuje do poslednjeg Ukrajinca, sad imamo novu varijantu – do poslednjeg Evropljanina”, primećuje on i objašnjava da kad se posmatraju postupci EU stiče se utisak kao da neko namerno radi protiv same Unije.

“Ako se u EU slože da treba da ograniče cenu ruske nafte to mora da je neko ko nije učio ekonomiju jer posle toga dođe sastanak Opeka koji smanji proizvodnju nafte, što znači da cene idu gore. Tako da sve to izgleda kao da se radi pod nečijim pritiskom. Dođem do zaključka da Amerikanci to namerno rade kako bi urušili ono još što je ostalo od evropskog integriteta kad je reč o ekonomiji pošto je sa spoljnom politikom odavno završena priča”, konstatuje Rakić, dok Miloradović dodaje da i Rusi znaju da nisu jedina, a možda čak ni glavna meta Amerike.

Po mišljenju Rakića, ova zima možda i neće biti toliko teška za Evropu koliko sledeća. Sličnu prognozu daje i Miloradović kad je reč o prehrambenoj krizi jer, kako kaže, ako se ne seje u žitnicama poput Ukrajine nema ni žita.
On u toj činjenici vidi dodatni problem za Ukrajinu – neće moći da vrati dug za oružje čiji veći deo od Zapada nije dobila kao poklon nego u vidu kredita.
“Ukrajina ratuje na dug i ona to mora da vrati. Ona je bankrot, nemaju pare. Mogu da vrate žitom i strujom. Ovi udari po energetskoj mreži koje Rusi sprovode to je poruka i Ukrajincima, ali i Amerikancima da neće dobiti ništa zauzvrat. Ukrajina neće imati da im vrati: nema izvoza struje koji će to da pokrije, nema izvoza žita ako se zatvore luke… Ali glad neće doći odmah nego za godinu- dve. Pošto neće biti sejanja u velikim žitnicama kao što je Ukrajina ona će se pojaviti. Onaj ko ima na stokovima moći će da određuje cenu. A cena može da bude i pet do 10 puta veća nego sad”, upozorava Miloradović.

Pratite VESTI SA FRONTA.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI