UKRAJINA ČEKA ZNAK ZA KAPITULACIJU? Evo zašto Kijev odbija pregovore!

Ukra­ji­na sa­da ima još ve­ći raz­log da sa za­bri­nu­to­šću iš­če­ku­je re­zul­ta­te no­vem­bar­skih ame­rič­kih iz­bo­ra za Se­nat i Kon­gres. Ne sa­mo da bri­ne da li će na me­đu­i­zbo­ri­ma po­be­di­ti re­pu­bli­kan­ci, ko­ji su na­ja­vi­li pre­kid fi­nan­si­ra­nja ra­ta u Ukra­ji­ni, ne­go je ini­ci­ja­ti­va de­mo­krat­skih kon­gre­sme­na po­ka­za­la da ni me­đu de­mo­kra­ta­ma vi­še ne­ma je­din­stve­nu po­dr­šku.

Iako je pred­log 30 de­mo­krat­skih pred­stav­ni­ka u Kon­gre­su pod oči­gled­nim pri­ti­skom po­vu­čen, pr­vi put se do­go­di­lo da re­pre­zen­ta­tiv­ni pred­stav­ni­ci nje­go­ve stran­ke pred­la­žu pred­sed­ni­ku Džo­ze­fu Baj­de­nu da pre­i­spi­ta stra­te­gi­ju SAD pre­ma ra­tu u Ukra­ji­ni i po­kre­ne di­rekt­ne pre­go­vo­re s Ru­si­jom.

EPA/ARKADY BUDNITSKY

Ipak, pi­smo ko­je je gru­pa ame­rič­kih li­be­ra­la po­sla­la Be­loj ku­ći u po­ne­de­ljak, a ko­je je pr­vi ob­ja­vio „Va­šing­ton post”, mo­glo bi da iza­zo­ve ve­ći pri­ti­sak na Baj­de­na dok po­ku­ša­va da odr­ži po­dr­šku Ukra­ji­ni, i to u tre­nut­ku kad se Ki­jev su­o­ča­va s te­škom zi­mom i po­zi­va na još ve­ću fi­nan­sij­sku i oru­ža­nu po­moć. Pi­smo su pot­pi­sa­li ne­ki od naj­po­zna­ti­jih i naj­o­tvo­re­ni­jih li­be­ral­nih de­mo­kra­ta u Kon­gre­su, uklju­ču­ju­ći Džej­mi­ja Ras­ki­na, Alek­san­dru Oka­sio Kor­tez, Ko­ri Buš, Ro Ka­na i Il­ha­na Oma­ra, ali im se ni­su pri­dru­ži­li čak ni svi čla­no­vi Kon­gre­snog pro­gre­siv­nog ko­ku­sa.

U pi­smu 30 de­mo­krat­skih kon­gre­sme­na (što je ot­pri­li­ke 13,5 od­sto svih de­mo­kra­ta u Pred­stav­nič­kom do­mu SAD) tra­ži se da se voj­na po­moć Ukra­ji­ni kom­bi­nu­je s „pro­ak­tiv­nim di­plo­mat­skim pri­ti­skom i da se udvo­stru­če na­po­ri za pro­na­la­že­nje re­al­nih uslo­va za pre­kid ra­ta”. Pi­smo po­či­nje po­hva­lom Baj­de­no­vih na­po­ra da ohra­bri bor­bu Ukra­ji­na­ca, što uklju­ču­je voj­nu, eko­nom­sku i hu­ma­ni­tar­nu po­moć „ka­ko bi za­da­li isto­rij­ski voj­ni po­raz Ru­si­ji”, pri­mo­ra­va­ju­ći je da dra­ma­tič­no sma­nji ci­lje­ve in­va­zi­je. Baj­de­na po­tom pod­se­ća­ju da je i sam tvr­dio da je im­pe­ra­tiv iz­be­ga­va­nje di­rekt­nog voj­nog su­ko­ba s Ru­si­jom, ko­ji bi do­veo do tre­ćeg svet­skog ra­ta i da je i sam u ju­nu go­vo­rio da će se rat ipak za­vr­ši­ti ne­kim pre­go­vo­ri­ma.

Ka­ko se pro­ce­nju­je da je ri­zik od upo­tre­be nu­kle­ar­nog oruž­ja sa­da ve­ći ne­go bi­lo ka­da, oni po­zi­va­ju da se udvo­stru­če na­po­ri za pro­na­la­že­nje re­al­nog okvi­ra za pre­kid ra­ta. Po­red to­ga, upo­zo­ra­va­ju­ći na po­ve­ća­nje tro­ško­va hra­ne, mi­ne­ral­nih đu­bri­va, ben­zi­na, ga­sa i osta­lih po­trep­šti­na, pod­se­ća­ju Baj­de­na da je kao za­ko­no­da­vac od­go­vo­ran za tro­še­nje de­se­ti­na mi­li­jar­di do­la­ra (po­da­ci uka­zu­ju na 54 mi­li­jar­de) ame­rič­kih po­re­skih ob­ve­zni­ka na voj­nu po­moć Ukra­ji­ni. „Ve­ru­je­mo da ta­kvo uče­šće u ovom ra­tu ta­ko­đe stva­ra od­go­vor­nost SAD”, na­vo­di se u pi­smu, dok se pred­sed­nik po­zi­va da ozbilj­no is­tra­ži sve mo­gu­će pu­te­ve ka­ko bi se sma­nji­la šte­ta, uklju­ču­ju­ći di­rekt­no an­ga­žo­va­nje sa Ru­si­jom.

Li­be­ra­li pred­la­žu da bi pod­sti­ca­ji za okon­ča­nje ne­pri­ja­telj­sta­va mo­gli da sa­dr­že i ne­ki ob­lik ubla­ža­va­nja sank­ci­ja i oku­plja­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce za us­po­sta­vlja­nje bez­bed­no­snih ga­ran­ci­ja za slo­bod­nu i ne­za­vi­snu Ukra­ji­nu „ko­je su pri­hva­tlji­ve za sve stra­ne, po­seb­no za Ukra­jin­ce”.

Tanjug/Ap

Iz Be­le ku­će, pre­ko port­pa­ro­la Džo­na Kir­bi­ja, sti­gao je od­go­vor da ne­ma pre­go­vo­ra bez Ukra­ji­na­ca i da pred­sed­nik Ukra­ji­ne mo­ra da od­re­di „ka­ko iz­gle­da uspeh i ka­da tre­ba pre­go­va­ra­ti”.

Naj­va­tre­ni­ji sa­ve­zni­ci Ze­len­skog već su go­vo­ri­li da se ne mo­že pre­go­va­ra­ti o Ukra­ji­ni iza nje­nih le­đa. Zva­nič­na Mo­skva ne od­bi­ja pre­go­vo­re, ali zah­te­va da oni bu­du smi­sle­ni, a u me­đu­na­rod­noj po­li­tič­koj jav­no­sti pre­vla­da­va uve­re­nje da bez do­go­vo­ra SAD i Ru­si­je ne­ma mi­ra.

Po­sle iz­no­še­nja sta­va Be­le ku­će i žu­strih pro­te­sta osta­lih de­mo­kra­ta, ko­je su od­ba­ci­le pred­log, pi­smo je po­vu­če­no, a pred­se­da­va­ju­ća Ko­ku­sa Pra­mi­la Džej­pal bi­la je pri­mo­ra­na da raz­ja­sni si­tu­a­ci­ju: na­crt pi­sma na­stao je pre ne­ko­li­ko me­se­ci i ob­ja­vljen je bez pret­hod­nog odo­bre­nja. Ona je na­gla­si­la da de­mo­kra­te i da­lje po­dr­ža­va­ju Ukra­ji­nu i Baj­de­no­vu po­sve­će­nost da ona bu­de za­stu­plje­na u svim di­sku­si­ja­ma o svo­joj bu­duć­no­sti. „Di­plo­ma­ti­ja je va­žno sred­stvo ko­je mo­že spa­sti ži­vo­te – ali je sa­mo jed­no od sred­sta­va”, za­klju­či­la je ona.

De­mo­kra­ta iz Vi­skon­si­na Mark Po­kan re­kao je da je pi­smo na­pi­sa­no u ju­lu i da ne­ma poj­ma za­što je ob­ja­vlje­no sa­da, „u ta­ko ne­sreć­no vre­me”. Sa­ra Džej­kobs, ko­ja je i član Od­bo­ra za spolj­ne po­slo­ve Pred­stav­nič­kog do­ma, re­kla je za „Hil” da je pi­smo pot­pi­sa­la 30. ju­na i da ga sa­da ne bi pot­pi­sa­la „jer se mno­go šta pro­me­ni­lo”.

Na di­plo­mat­skom pla­nu sa­da je u ve­zi s Ukra­ji­nom stvo­re­na pat-po­zi­ci­ja. Ukra­ji­na i nje­ni sa­ve­zni­ci na­da­ju se to­tal­nom po­ra­zu Ru­si­je i čak Pu­ti­no­vom eli­mi­ni­sa­nju s če­la dr­ža­ve. Ze­len­ski je za­ko­nom ko­ji je po­tvr­di­la Ra­da za­bra­nio bi­lo ka­kve pre­go­vo­re s Ru­si­jom dok je pred­vo­di Pu­tin. SAD ne že­le pre­go­vo­re bez Ze­len­skog, što rat i to­tal­ni po­raz (ili eli­mi­na­ci­ju jed­nog od pred­sed­ni­ka) či­ni je­di­nom op­ci­jom.

Ipak, apel li­be­ra­la za pro­me­nu stra­te­gi­je ob­ja­vljen je, da li gre­škom ili ne, baš u vre­me pr­vih ame­rič­ko-ru­skih di­plo­mat­skih kon­ta­ka­ta po­sle mno­go rat­nih me­se­ci: ame­rič­ki mi­ni­star od­bra­ne Lojd Ostin je pro­šle ne­de­lje raz­go­va­rao sa svo­jim ru­skim ko­le­gom Ser­ge­jem Šoj­gu­om, a po­tom je na Šoj­gu­ov zah­tev raz­go­vor po­no­vljen pro­šlog pet­ka, kad su pri­ča­li o upo­tre­bi „pr­lja­ve bom­be”.

I ra­ni­je su Baj­den i ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg, a sa­da je to po­no­vio port­pa­rol Be­le ku­će, uka­zi­va­li da je na Ze­len­skom da od­lu­či ka­da je Ukra­ji­na sprem­na za pre­go­vo­re. Ali to isto­vre­me­no za­vi­si i od voj­ne i eko­nom­ske po­dr­ške, pr­ven­stve­no SAD. Uko­li­ko po­be­de re­pu­bli­kan­ci, ve­ro­vat­no će ob­u­sta­vi­ti voj­nu po­moć, ka­ko je re­kao li­der re­pu­bli­ka­na­ca u Kon­gre­su Ke­vin Ma­kar­ti, ali čak i ako po­be­de de­mo­kra­te, pi­ta­nje je da li se ras­kol ko­ji se na­zi­re u nji­ho­voj stran­ci mo­že pre­va­zi­ći. Oči­gled­no je da ve­li­ka ve­ći­na njih i da­lje ve­ru­je da se pu­ko­ti­ne u po­dr­šci Ukra­ji­ni, bez ob­zi­ra na iz­u­zet­no po­gor­ša­nu eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju me­đu nji­ho­vim gra­đa­ni­ma, mo­gu za­le­či­ti sa­mo još že­šćim ra­tom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI