SPREMA SE VELIKI PREOKRET Zelenski "namestio" Bajdenovog sina, FBI i republikanci trljaju ruke!

Nekoliko veoma bogatih ukrajinskih biznismena koji poseduju najveće kompanije u zemlji u ponedeljak su se probudili i saznali da je vlada preuzela kontrolu nad svom njihovom imovinom.

To što je za njih bilo šokantno, za vladu u Kijevu je proces koji je dugo pripreman. U septembru je usvojen Zakon o prinudnom oduzimanju imovine tokom vanrednog ili ratnog stanja, a odluka je doneta na sastanku štaba vrhovnog komandanta Ukrajine 6. novembra.

Ukrajinski „Forbs” je objavio da je kabinet predsednika pripremio odluku koja je „delimično vezana za borbu protiv oligarha i rad strateških preduzeća tokom rata”. Ministarstvo odbrane Ukrajine odmah je formiralo nove nadzorne odbore u tim kompanijama.

Rat u Ukrajini, 260. dan - Alo.rs

Nacionalizovan je privatni deo vlasništva u pet kompanija, od kojih je jedna vrhunski proizvođač motora i još četiri sa strateškom proizvodnjom.

Kompanije su vlasništvo Igora Kolomojskog, Konstantina Ževaga, Konstantina Grigorišina i Vjačeslava Boguslajeva. Svi oni su u nekom trenutku bili u sukobu s vladom, a Boguslajev, direktor „Motor siča”, nedavno je uhapšen i pod istragom je zbog navodne saradnje s Rusijom.

Činjenica je da su ova četvorica ukrajinskih oligarha kontroverzni po samom načinu na koji su stekli bogatstvo, ali u celoj priči ima još kontroveznih činjenica. Najpre, nacionalizacija je sprovedena bez ikakve sudske procedure, kao što je svojevremeno to bila praksa ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu sa sankcijama oligarsima. Ali sada je umesto Saveta bezbednosti, to učinio Štab vrhovnog komandanta i Komisija za hartije od vrednosti. Iako ovi oligarski nimalo nisu popularni u Ukrajini, eksperti kažu da po istom principu onda mogu da se nacionalizuju i preduzeća u oblasti energetike ili svako drugo preduzeće koje bude proglašeno važnim „za potrebe odbrane”. Istovremeno, odšteta za oduzetu imovinu (ili njeno vraćanje) moraće da sačeka kraja rata.

Takođe je pod sumnjom obrazloženje po kome je odluka doneta iz prevashodno vojnih razloga, jer nije poznato da je država bila u sukobu s ovim preduzećima kada je reč o izvršavanju naloga odbrane države, što bi inače mogao biti razlog za nacionalizaciju.

Kolomojski i Boguslajev su navodno počinili prevaru velikih razmera nakon što je vlada u Kijevu od bankrota spasila Privatbanku, čiji su vlasnici bili. Ževago, koji je vlasnik „Avtokraza”, fabrike za proizvodnju teških kamiona i oklopnih vozila za vojsku i kompanije „Ferekpo” za preradu železne rude, na međunarodnoj poternici u vezi je s nestankom 113 miliona dolara iz sada ugašene banke Finansije i krediti.

Grigorišin, Rus po rođenju, vlasnik je „Zaporožje transformatora” koji proizvodi opremu za transformatore i reaktore, a u Ukrajini smatraju da je zadržao jake veze s otadžbinom. Ževago i Grigorišin su u bekstvu, Boguslajev je u zatvoru pod optužbom za ilegalne isporuke vojne opreme za ruske lovce. Njegova kompanija „Motor sič” je optužena za snabdevanje glavnog ­ru­s­ko­g ­pr­oi­zvođača oružja „Ro­stek”.

HITNO NAKON POVLAČENJA Kadirov: General je postupio mudro! - Alo.rs

U celoj priči ipak je najvažniji Kolomojski. Ukrajinska „Strana” piše da je on bio šokiran odlukom o nacionalizaciji, iako je već dugo pod velikim pritiskom pravosudnih organa. Ovaj oligarh se smatra finansijskim i političkim ocem Zelenskog, koji je s njim sarađivao tokom cele svoje glumačke karijere i dugo kasnije, sve dok nije izložen američkom pritisku da se oslobodi kontroverznog tajkuna.

Takozvana grupa Privat, čiji su akcionari Kolomojski i Bogoljubov, posedovala je oko 42 odsto akcija „Ukrtatnafte” najvećeg preduzeća za proizvodnju nafte. Polovina plus jedna akcija pripada državi koju predstavlja „Naftogas Ukrajine”, dok su ostale vlasništvo manjinskih akcionara. U drugoj nacionalizovanoj kompaniji “Ukrtatnafta” 56 odsto akcija su delili biznismen Aleksandar Jaroslavski i grupa „Privat”. Ostale akcije su pripadale državnom „Naftogasu Ukrajine”. Ključna imovina „Ukrtatnafte” je rafinerija nafte Kremenčug, koja je onesposobljena tokom ruskih raketnih napada u maju. I ostali deo onoga što je Ukrajina zaplenila izgubilo je značajnu vrednost: „Autokraz” se suočava sa velikim finansijskim gubicima, a „Zaporožje transformatori” su u stečaju.

Politički kontekst ove nacionalizacije, izgleda, nije samo presudan u Ukrajini nego i u SAD. Prema pisanju, „Juro vikli njuza”, španskog lista na engleskom, ukoliko Kolomojski i njegov finansijski partner Nikolaj Zločevski budu izručeni SAD, gde je već istraživano poslovanje Kolomojskog – šanse republikanaca za opoziv Džozefa Bajdena će se dramatično povećati.

Namera republikanaca je da izručenjem Kolomojskog daju novi podsticaj istrazi FBI o predsednikovom sinu Hanteru, što bi bilo „bomba” koja bi vodila opozivu sadašnjeg šefa Bele kuće.

Bivši ukrajinski političar Zločevski, kao i Kolomojski, preko energetske kompanije „Burizma” su povezani sa sinom američkog predsednika.

Hanter Bajden je bio u upravnom odboru Kolomajskog od 2014. do 2019. i za to je dobijao do 50.000 dolara mesečno. Hanter (52) je optužen da je iskoristio činjenicu da mu je otac tada bio potpredsednik SAD, što on odlučno demantuje. List piše da se procenjuje da je Bajdenova ofšor firma „Rosemont seneka” od aprila 2014. do novembra 2015. dobila najmanje 3,5 miliona dolara od „Burisme”, u vlasništvu oligarha i ministra Nikolaja Zločevskog.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI