ISTORIJA SE PONAVLJA? Sablasna prošlost kuca na vrata Ukrajine

Analitičari  Sergej Poletaev i Dmitrij Stefanovič otkrivaju šta će se dalje dešavati u sukobu dok zima stiže na bojno polje.

- Bitka za Herson, ističu analitičari završila se u korist Ukrajine – ali sa malim obrtom: stvarne bitke nije bilo. Tokom tri nedelje, Rusija je evakuisala ne samo stanovnike koji su želeli da napuste grad – i desnu obalu reke Dnjepar – već čak i spomenike koji bi protivniku koji je ulazio u grad mogao biti neprihvatljiv - pišu Poletaev i Stefanovič.

Oni ističu da do 10. novembra, poslednji vojnici su napustili desnu obalu Dnjepra, a nakon što su prešli, digli su u vazduh mostove (uključujući i mnogostradalni most Antonovskog) preko reke, kao i nadvožnjak preko rezervoara Kahovka brana.

Ukrajinske snage ušle su u grad dan-dva kasnije, a ceo manevar je protekao bez primetnih borbi. Može se desiti da će granica Hersonske oblasti biti fiksirana na dugo, godinama ili čak decenijama, duž reke Dnjepar.

- Ako sumiramo kopnenu strategiju ruske armije tokom njenog pohoda, posle početne februarske ofanzive, ona se može formulisati na sledeći način: mi ne napadamo nigde osim Donbasa; ne držimo se zemlje i gradova; ako je odbrana opterećena troškovima i gubicima, ne oklevamo da se povučemo. Nemoguće je reći da li je reč o iznuđenoj odluci ili unapred odabranoj politici, jer vojni ciljevi specijalne vojne operacije nisu javno saopšteni, smatraju analitičari i dodaju:

- U međuvremenu, u Donbasu se nastavlja sporo mlevenje ukrajinske odbrane. Vagnerove snage, zajedno sa milicijom Donjecke Narodne Republike – koja je sada deo ruske vojske – postepeno se kreću na grad Artemovsk (Bahmut), za koji smo očekivali borbe još u julu. Fotografije sa ovog dela fronta sada podsećaju na prizore iz Prvog svetskog rata: rovovi do kolena u blatu, zemlja izrezana rupama od eksplodiranih granata i gola izgorela stabla.

- Na ostatku fronta i dalje je zatišje. U međuvremenu, glavni razvoj događaja poslednjih nedelja bio je prelazak Rusije na upotrebu preciznog oružja dugog dometa praktično širom Ukrajine. Za razliku od prethodnih faza (sa mogućim izuzetkom samog početka operacije) sada postoje redovni udari vazdušnim i morskim – i verovatno krstarećim raketama sa kopna – kao i lutajućim municijom.

- Meta udara, koliko se može suditi kako iz zvaničnih saopštenja ruskog Ministarstva odbrane, tako i iz objektivnih podataka (da ne govorimo o reakciji ukrajinskih zvaničnika), je pre svega energetska infrastruktura. Čini se da razlog za ovaj izbor leži u visokom stepenu „vidljivosti“ takve strategije i višestrukom strateškom uticaju koji ona ima na odbrambene sposobnosti Ukrajine. Moguće je da je izbor ciljeva delimično i zbog nedovoljnih sposobnosti u izviđanju i gađanju sredstava, pa i u samom naoružanju, koje očigledno ne dozvoljavaju udare na male i/ili utvrđene ciljeve, ili „vremenski osetljive“ objekte, istakli su analitičari i dodaju:

- Ovi udari, između ostalog, remete logistiku i komunikaciju, što će verovatno postepeno smanjiti fleksibilnost protivničke vojne mašinerije i lišiti je inicijative. Međutim, prerano je govoriti o bilo kakvom radikalnom prodoru: efekti trenutne strategije su kumulativni i mogu dostići kritičnu fazu u bliskoj budućnosti. S obzirom na doba godine, uticaj na civilno stanovništvo će biti značajan i možemo videti zaista tragičnu sliku.

Druga priča je situacija oko Zaporoške nuklearne elektrane. Sam objekat i susedni grad Energodar su pod ruskom kontrolom od marta, dok je od jula fabrika podvrgnuta redovnom granatiranju ukrajinskih snaga. Rusija, preko Međunarodne agencije za atomsku energiju, vrši pritisak da se bombardovanje prekine, dok Ukrajina zahteva „demilitarizaciju“ elektrane, odnosno da se ona prenese pod njenu kontrolu. Kontakti po tom pitanju se nastavljaju, dok je sama fabrika ugašena od početka septembra, smatraju oni.

Dakle, šta je sledeće?

Sergej Poletaev i Dmitrij Stefanovič napominju da čini se da već postoji aktivna potraga za rešenjima za jačanje vazdušnih i protivraketnih odbrambenih kapaciteta Ukrajine, kao i promena u pristupu u pogledu izgradnje odgovarajućih sistema, uzimajući u obzir nagomilano iskustvo suprotstavljanja vojnim udarima Rusije. Međutim, ovo je do sada bilo veoma specifično, i postoji osećaj da zaštita infrastrukture nije uvek važnija za Kijev od sprečavanja udara na mali broj preostalih i novoisporučenih zapadnih protivvazdušnih raketnih sistema.

- Jedna vrsta municije dugog dometa, „geranijumi“, zaslužuje posebnu pažnju. Možda ovde vidimo primer institucionalne „inercije“ među vojskama velikih sila, jer je ova klasa oružja donedavno bila dostupna samo u Izraelu, Iranu, delimično u Severnoj Koreji i Kini, kao i među nekim nedržavnim glumci. Verovatno ćemo sada videti povećan fokus na takve udare i protivmere, dok će Ukrajina biti poligon za sve uključene strane, rekli su analitičari i dodali:

- U nedostatku uspešnih pregovora o prekidu vatre, čini se da će se udari dugog dometa, visokopreciznog oružja na infrastrukturu duboko unutar Ukrajine nastaviti. Međutim, dalja eskalacija (uključujući nuklearnu) izgleda malo verovatna. Ovo bi se moglo promeniti ako se NATO kao celina, ili pojedine članice, u potpunosti angažuju u neprijateljstvima, što je blok predvođen SAD do sada studiozno izbegavao, preferirajući da zadrži kontrolu nad razmerama sukoba i izbegavajući direktno učešće.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI