RAT KOJI JE PROMENIO SVE Ukrajinski sukob obeležio je godinu za nama, a ovo su njegovi uzroci i posledice (FOTO/VIDEO)
Eskalacija dugo tinjajuće krize u Donbasu na ostatak Ukrajine ove godine je imala bolne posledice za ostatak sveta, od energetske krize u Evropi do gladi u zemljama u razvoju zahvaljujući zapadnim ograničenjima na izvoz ruske agro-industrije. Podsetimo se kako je došlo do najvećeg ratnog konflikta u Evropi
Ruska vojna intervencija u Ukrajini počela je 24. februara 2022, oko 5 sati ujutro po kijevskom vremenu, širokom vojnom ofanzivom snaga Ruske Federacije na Ukrajinu iz pravca Rusije, Belorusije i Krima, a u borbe su se uključile i jedinice Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR).
Vojske su krenule u ofanzivu na četiri glavna pravca – sa severa prema Kijevu, sa severoistoka prema Harkovu, sa jugoistoka od Donbasa i sa juga od Krima.
Foto: mil.ru
Sukob između Ruske Federacije i Ukrajine počeo je 2014. godine posle Evromajdana, nakon čega je usledilo rusko anektiranje Krima i sukobi na području Donbasa.
U Ruskoj Federaciji i Belorusiji se ovaj konflikt često naziva kao "specijalna vojna operacija na teritoriji Ukrajine, Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike", dok je u pojedinim državama poznata i kao "ratna agresija".
Rusko-ukrajinski odnosi i proksi rat NATO-a
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina i Rusija su nastavile da održavaju bliske veze. Ukrajina je 1994. pristala da napusti svoj nuklearni arsenal i potpisala Budimpeštanski memorandum o bezbednosnim garancijama pod uslovom da Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države daju garancije protiv pretnji ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti Ukrajine.
Pet godina kasnije, Rusija je bila jedna od potpisnica Povelje o evropskoj bezbednosti, gde je "ponovo potvrdila inherentno pravo svake države učesnice da bude slobodna da izabere ili promeni svoje bezbednosne aranžmane, uključujući ugovore o savezu, kako budu evoluirali".
Iz ruske perspektive, prvi susedi Rusije imaju pravo izbora, a to je da li će graditi dobrosusedske odnose, kao što to čini Kanada prema SAD ili ući u zonu konfrontacije po svojoj ili tuđoj želji.
Najbolji primer predstavlja Belorusija koja je prvi sused Rusiji i koja je izabrala "Kanadski model". Međutim, dobrosusedski odnosi između Belorusije i Rusije nisu u interesu određenim zapadnim strukturama, kojima bi više odgovaralo da Belorusija uđe u konfrontaciju sa svojim velikim susedom.
Taktika konfrontacije najbližih suseda Rusije, od Baltika do delte Dunava, preko Kavkaza i srednje Azije, poslednjih godina geostrateški je veoma uočljiva. Konfrontacija se uspostavlja po ustaljenom metodu ili šablonu "prevratom ili obojenom revolucijom" kod prvog suseda Rusije, gde novouspostavljeni režim prekida političke, privredne i kulturne veze sa Moskvom i iskazuje namere da želi čvršće političke i privredne veze sa "Zapadom" što je čak u većini slučajeva i fizički neizvodljivo.
U ovom slučaju, prvi sused Rusije postaje prvi sused Amerike.
Foto: Shutterstock
Država koja ima dobrosusedske odnose sa Rusijom kod određenih zapadnih centara kvalifikuje se kao proruska i stavlja na listu za izolaciju dok se u njoj pomažu one struje koje su spremne na konfrontaciju sa Rusijom. Intelektualne i političke elite, u ovim zemljama, nemaju treću opciju već dve koje se mogu svesti "da li si za nas ili protiv nas".
Ove konfrontacije zapravo najviše štete običnom stanovništvu, dok sukobi ovog tipa se u literaturi obično nazivaju proksi ratovi.
Početak SVO
Brojna upozorenja o predstojećoj intervenciji objavljena su u medijima od oktobra 2021. godine, međutim, ovakva upozorenja nisu ozbiljno shvaćena od strane vlade u Kijevu, kao ni na političkom Zapadu.
Neposredno pre intervencije, Rusija je tražila da se Ukrajini zakonski zabrani ulazak u vojnu alijansu NATO.
Dana 21. februara 2022. Rusija je priznala dve samoproglašene države unutar granica Ukrajine: Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku.
Putin je izrazio ruske iredentističke stavove i doveo u pitanje pravo Ukrajine na državnost, tvrdeći da je Ukrajina izvršila genocid nad svojim ruskim govornicima; pre svega osporavajući im pravo na ruski jezik, rusku nacionalnost i pravo ispovedanja vere u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Oružane snage Ruske Federacije ušle su 21. februara u region Donbas u istočnoj Ukrajini.
Foto: mil.ru
Dana 24. februara, oko 5 časova po lokalnom vremenu, predsednik Rusije Vladimir Putin, najavio je "specijalnu vojnu operaciju" u istočnoj Ukrajini.
Nekoliko minuta kasnije, počeli su raketni udari na lokacijama širom Ukrajine, uključujući prestonicu Kijev.
Ukrajinska granična služba saopštila je da su napadnuti njeni granični prelazi sa Rusijom i Belorusijom. Dva sata kasnije kopnena vojska Rusije je ušla u zemlju.
Zelenski uvodi vanredno stanje
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je odgovorio donošenjem vanrednog stanja, prekidom diplomatskih odnosa sa Rusijom i najavom opšte mobilizacije. Kao opravdanje za invaziju, Putin je naveo potrebu zaštite DNR i LNR i same Rusije, a takođe je upotrebio karakterizaciju Ukrajine kao neonacističke države.
Nuklearna pretnja
Rat u Ukrajini izazvao je burne reakcije širom sveta, između ostalog i zbog aktuelizacije nuklearnog sukoba.
Četiri dana nakon intervencije, predsednik Putin je stavio ruske nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti, što je izazvalo bojazan da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv Ukrajine, ili da bi moglo doći do šire eskalacije sukoba.
Tokom aprila, Putin i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uputili su niz upozorenja aludirajući na upotrebu nuklearnog oružja protiv Ukrajine i zemalja koje podržavaju Ukrajinu. Direktor CIA Vilijam Berns je 14. aprila rekao da bi "potencijalni očaj" pred porazom mogao da podstakne predsednika Putina da upotrebi taktičko nuklearno oružje.
Kao odgovor na navodno rusko zanemarivanje mera predostrožnosti tokom okupacije onesposobljene bivše nuklearne elektrane u Černobilu i njeno ispaljivanje projektila u blizini aktivne nuklearne elektrane u Zaporožju, predsednik Zelenski je 26. aprila pozvao na međunarodnu diskusiju o regulisanju ruskog korišćenje nuklearnih resursa, navodeći da "niko na svetu se ne može osećati bezbednim znajući koliko nuklearnih objekata, nuklearnog oružja i srodnih tehnologija ima ruska država."
U avgustu je granatiranje oko Zaporoške nuklearne elektrane preraslo u krizu, što je izazvalo hitnu inspekciju Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ukrajina je krizu opisala kao akt nuklearnog terorizma od strane Rusije.
Foto: Shutterstock
Reakcija Bele kuće
Dana 19. septembra, CNBC je objavio odgovor predsednika SAD Džoa Bajdena na ruske neizvesnosti u vezi sa nedostatkom borbenog uspeha u invaziji navodeći: "Predsednik Džo Bajden je upozorio na 'posledični' odgovor Sjedinjenih Država ako ruski predsednik Vladimir Putin upotrebi nuklearne ili drugo ne-konvencionalno oružje... Upitan šta bi rekao Putinu da razmišlja o takvoj akciji, Bajden je odgovorio: 'Nemoj. Nemoj. Nemoj.'"
Nakon njegove izjave date 19. septembra, Bajden se pojavio. pred Ujedinjenim nacijama 21. septembra i nastavio sa kritikom Putinovog zveckanja nuklearnom sabljom, navodeći da je Putin bio "otvoren, nepromišljen i neodgovoran... Nuklearni rat se ne može dobiti i nikada se ne sme voditi", rekao je on.
Foto: AP/PATRICK SEMANSKY
Vazduhoplovno ratovanje
Vazdušni rat je počeo prvog dana intervencije. Do septembra, ukrajinsko vazduhoplovstvo je još uvek bilo na 80% svoje predratne snage i oborilo je oko 55 ruskih ratnih aviona, tvrde ukrajinski izvori.
Sa početkom invazije zabeleženo je na desetine raketnih napada širom istočne Ukrajine i zapadne Ukrajine. Desetine raketnih udara širom Ukrajine takođe su stigle čak do zapada do Lavova. Počev od sredine oktobra, ruske snage su pokrenule masivne raketne napade na ukrajinsku infrastrukturu, sa namerom da unište energetske objekte širom zemlje.
Vašington post je 16. oktobra izvestio da Iran planira da isporuči Rusiju i bespilotnim letelicama i raketama.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane je 21. novembra saopštilo da bi, prema izveštajima u izraelskoj štampi, Izrael mogao da odgovori prebacivanjem projektila kratkog i srednjeg dometa Ukrajini.
Do 29. decembra, Bajdenova administracija je diplomatskim molbama izjavila da će Iran morati da ograniči snabdevanje Rusije bespilotnim letelicama koje se koriste u njenoj invaziji na Ukrajinu, pod alternativom da će Sjedinjene Države biti prinuđene da udvostruče snabdevanje protiv bespilotnih raketa. presretanje tehnologije u Ukrajinu kako bi se poništilo iransko dronove koje je trenutno raspoređeno protiv Ukrajine.
Foto: Shutterstock
Napadi na Ruse širom sveta
Nakon početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. širom Evrope je bila izražena rusofobija i napadi na rusku kulturu.
Uvedene su sankcije za ruske sportiste i zabranjeno je prikazivanje i isticanje državne zastave i himne Ruske Federacije.
U paketu sankcija je bilo zabranjeno mačkama iz Rusije da idu na međunarodne izložbe, a dela ruskih pisaca poput Fjodora Dostojevskog su zabranjivani u Italiji. Kardifska filharmonija je uklonila dela Čajkovskog sa repertoara. Glavni dirigent Minhenske filharmonije Valerij Georgijev otpušten je zbog toga što nije osudio rusku operaciju.
Uporedo sa početkom napada na Ukrajinu pojačale su se i negativne tenzije prema građanima Nemačke ruskog porekla, a učestali su napadi na trgovine koje drže ljudi ruskog porekla.
Ruski mediji kao što su Raša tudej i Sputnjik su zabranjeni u Evropskoj uniji i na platformi Jutjub.
Posledice ratnog sukoba
Rat u Ukrajini izazvao je veliku migracionu krizu: prema podacima Ujedinjenih nacija, do 9. juna 2022. 7,3 miliona izbeglica je napustilo Ukrajinu, dok su, prema podacima od 23. maja, oko 7,1 milion ljudi postali interno raseljena lica.
Jedan broj novinara nazvao je invaziju najvećim vojnim sukobom u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)