KIJEV JE SPREMAN! Otkriveni planovi prolećna ofnazive Ukrajine, stižu upozorenja iz Poljske!

Operativni planovi Ukrajine ostaju tajni, ali je jasno da će za uspeh protiv ruskih resursa i jake odbrane biti potrebna kombinacija veštine i sreće, pronalaženje i brzo iskorišćavanje slabih tačaka. Jer dok su kijevske snage motivisanije i, u nekim slučajevima, bolje naoružane od moskovskih trupa, Rusija je imala mesecima da se pripremi za ukrajinski napad.

- Ovo će biti veoma, veoma teško. Veliki potencijal i brutalna moć Rusa ne mogu se potceniti - nedavno je upozorio poljski premijer Mateuš Moravjecki , a slične ocene dali su i ugledni vojni analitičari, podseća Volstrit džornal.

Ukrajinske snage već mesecima treniraju u zapadnoj Evropi i SAD, ali mnogo će zavisiti od njihove sposobnosti da koordiniraju različite vrste trupa, koje uključuju artiljerijske jedinice, tenkovske korpuse i pešadiju, u takozvanim kombinovanim manevrima. Uprkos obuci i prilivu NATO opreme, Ukrajina neće moći da pokrene napad u stilu NATO-a, jer nijedna strana ne kontroliše vazdušni prostor. Da bi se istisnuli Rusi, što Ukrajina želi da uradi, klasični pristup SAD i njihovih saveznika počeo bi masivnim vazdušnim napadom pomoću aviona i krstarećih projektila, pošto je Amerika pokrenula oba rata u Iraku. „Napali bismo iz vazduha i uspostavili nadmoć u vazduhu“, rekao je Džon Nagl, penzionisani potpukovnik američke vojske koji je sada vanredni profesor ratnih studija na Ratnom koledžu vojske SAD.

Jedan veliki napad

Ali u Ukrajini, nijedna strana nema stvarnu prednost u vazdušnim snagama. Ukrajina ima samo ograničen broj borbenih aviona i jurišnih helikoptera za raspoređivanje i zaštitu, tako da je malo verovatno da će ih rizikovati u frontalnom napadu na ruske snage koje ih čekaju. Umesto toga, verovatno će pokrenuti jedan veliki napad, ili nekoliko manjih, koristeći precizno oružje dugog dometa, uključujući rakete i artiljeriju. Na primer, M142 Himars ili M270 mobilni raketni bacači i neke haubice mogu da ispaljuju eksplozivne rakete sa satelitskim navođenjem na udaljenosti do 80 kilometara.

Foto: EPA/Christian Bruna

 

Taj domet, u kombinaciji sa obaveštajnim podacima iz ukrajinskih i zapadnih izvora, trebalo bi da omogući Ukrajincima da gađaju ruske snage daleko iza linija fronta, pošto su one već pogodile logističke baze, komandne centre i linije snabdevanja agresora. U tom slučaju, posle početnih artiljerijskih i raketnih udara, ukrajinske kopnene snage će verovatno napredovati u velikom broju, slično kao što bi to učinile američke trupe.

Međutim, velika razlika je u tome što bi američke ili NATO snage imale mnogo modernih tenkova, dok ih Ukrajinci imaju malo. Britanija je obećala da će isporučiti 14 svojih tenkova Challenger 2, najmanje 22 tenka nemačke proizvodnje Leopard stižu iz Poljske i Norveške, a uskoro se očekuje još i iz drugih zemalja, uključujući Nemačku. SAD su obećale tenkove M1 Abrams, ali se očekuje da će stići tek kasnije ove godine. Ukrajina takođe ima nekoliko stotina tenkova iz sovjetske ere, kao i onih koje su donirali bivši članovi Varšavskog pakta ili zarobljeni od Rusa, ali je takođe nejasno koliko je tenkova Ukrajina do sada izgubila u ovih 13 meseci rata.

U planiranoj ofanzivi iza prednjeg talasa ukrajinskih tenkova verovatno će se pojaviti desetine borbenih oklopnih vozila. Neki, poput francuskih AMKS-10 i američkih Bredlija, podsećaju na tenkove, pri čemu Bredli nosi veliki mitraljez koji može da ispali do 300 metaka u minuti i uništi ruski tenk T-72 sa udaljenosti više od jedne milje. Takođe nosi protivtenkovske rakete TOV koje mogu uništiti metu sa udaljenosti veće od dve milje.

Prekid zemljišnog koridora

Ukrajina će takođe verovatno rasporediti oklopne transportere, kao što su Strajkeri koje je dobila od SAD, a to su brza i mobilna vozila sa osam točkova koja mogu da prevoze pešadiju ili brane drugove od ruskih pešadijskih napada. - Iako bih radije bio u M1, i borbena vozila pešadije mogu da naprave veliku štetu - objašnjava potpukovnik Nagl.

Džon Spenser , šef studija urbanog ratovanja na Medison Polici Forumu, istraživačkom centru u Njujorku, dodaje da je za Ukrajince važno da ostvare opipljiv napredak pre nego što stigne oružje poput tenkova Abrams, jer će na taj način sačuvati podršku zapad. Spenser pretpostavlja da će Kijev verovatno ostati fleksibilan u pogledu lokacije nove ofanzive i tražiti najslabiju tačku u odbrani Rusije. Slična strategija je omogućila Ukrajincima da prošle jeseni zauzmu hiljade kvadratnih kilometara u Harkovskoj oblasti, iako su mesecima slali poruke da će krenuti u ofanzivu na južnu Hersonsku oblast.

Phillips O'Brien , profesor strateških studija na Univerzitetu St. Endruza u Škotskoj, smatra da bi Ukrajinci želeli da preseku kopneni koridor koji je Rusija uspostavila duž jugoistoka, od Zaporožja do Melitopolja i Azovskog mora. Na taj način bi prekinuli dovode do Krima, ali problem je u tome što je Rusija, očekujući takav napad, izgradila odbrambena utvrđenja na tom području, pa sada neki analitičari smatraju da bi to moglo da navede Ukrajince da pokušaju sa drugim pristupom.

Ali Mikola Bjeliškov , naučni saradnik u kijevskom Nacionalnom institutu za strateške studije, odgovara da je duga bitka za Bahmut iscrpila Ruse, potencijalno dajući Ukrajini šansu da napreduje. „Sada bi se mogla otvoriti jedinstvena prilika za ofanzivu, sa Rusijom oslabljenom zbog neuspešne ofanzive i pre mogućeg drugog kruga ruske mobilizacije. Samo se obe strane sada suočavaju sa istim problemom, posle godinu dana borbe – teško je mobilisati nove resurse za održavanje istog nivoa borbe."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI