OTKRIVENI DETALJI OPERACIJE "SIRIJA" Ukrajinci se spremali za žestok udar na Rusiju, Amerikanci i Turci spasili Moskvu

Planeri ukrajinske vojne obaveštajne službe o napadima dronova na ruske položaje u Siriji počeli su da razmišljaju prošle jeseni, nedugo pošto je Moskva, pritisnuta potrebom za protivavionskim sistemima na ukrajinskom frontu, povukla deo opreme iz te države.

Ocenjujući da su, povlačenjem sistema S-300 iz Masjafa na severoistoku Sirije u oktobru prošle godine, ruske akcije u toj državi dramatično oslabile, ukrajinski obaveštajci smislili su složenu akciju u kojoj bi, uz pomoć Kurda, napali Ruse i istovremeno dobili mogućnost da izbegnu odgovornost za ovu akciju.

Novo bojno polje opisano je u strogo poverljivom dokumentu američke vojne obaveštajne agencije, koji je, uz još oko 300 spisa, na Diskordu podelio pripadnik Nacionalne garde Masačusetsa, Džek Tešira.

Prema tom dokumentu, prvobotni plan uključivao bi manji napad ograničen na položaje pripadnika grupacije ”Vagner”, koje bi izveli kurdski borci ili njima bliske milicije, koje bi prethodno uvežbali ukrajinski instruktori.

Pregovori sa neimenovanim predstavnicima Sirijskih demokratskih snaga vođeni su od oktobra do decembra prošle godine, a Kurdi su od Kijeva tražili obuku, protivvazdušne sisteme i garancije da ovakva akcija ni na koji način neće biti povezana sa njima.

Takođe, insistirali su da mete napada ne budu ruske snage stacionirane u kurdskim područjima, navodi se u dokumentu, koji je, uz oznake ”strogo poveljivo” i ”nedostupan za strane vlade” načinjen u zoru 23. januara. Dokument nosi i oznaku ”HCS-P”, što znači da su deo informacija prikupili agenti na terenu.

Cilj ove operacije bio je da se ruske oružane snage nateraju da vrate deo trupa u Siriju i na taj način oslabe pozicije na ukrajinskom frontu, te istovremeno nanesu gubitke vojske Rusije i Vagnera.

Glavne mete – Latakija i Tartus

Ukrajinski planeri identifikovali su dve kategorije mogućih meta u Siriji – snažno branjene ruske baze nedaleko od Damaska i na obali Sredozemnog mora, te slabije obezbeđena naftna polja u centralnom delu zemlje, oko kojih su raspoređeni pripadnici "Vagnera".

Navodi se i da bi napadi mogli biti izvedeni sa niza tačaka, uključujući položaje pobunjenika ili kakvih drugih grupa, zbog čega bi Kijev bez problema mogao da negira bilo kakvo učešće u operaciji.

Kao najvrednija meta označena je baza Latakija, koja je i glavno uporište ruskih snaga u Siriji. Vazduhoplovna baza Hmeimim bila je na meti napada dronova 2018. i 2019. godine, kada su snage sirijske opozicije ruske avione napale dronovima.

Uz dokument, priloženi su i detalji ovog napada, kao i 50 kilomatara udaljena tačka u Idlibu sa koje su dronovi tada lansirani, kao i putanja kojom su doleteli do baze.

U obzir je uzeta i upotreba pomorskih dronova, kakve su Ukrajinci koristili u napadima na brodove ruske Crnomorske flote.

"Vagner" na nišanu

Kao manje atraktivne ciljeve, ukrajinski obaveštajci označili su postrojenje za eksploataciju gasa Džihar, nedaleko od Palmire, oko kojeg su raspoređeni "Vagnerovi" plaćenici.

Za taj napad predložena je upotreba dronova, a uz američki dokument priložena je fotografija od 1. januara na kojoj se vide vozila pripadnika "Vagnera" kod grada Furklusa.

Kao upozorenje, Amerikanci su u dokument umetnuli i fotografiju od 27. novembra prošle godine kada su Rusi ispalili projektili iz protivvazdušnog sistema Sa-22 ”pancir” na američki dron MQ-9 ”riper”.

Planirane su i ”direktne akcije”, što najverovatnije uključuje i napade kurdskih snaga na Ruse, što su predstavnici Sirijskih demokratskih snaga demantovali, tvrdeći da ”nikada nisu zauzimali strane u rusko-ukrajinskom ratu”.

Ankara na liniji

Ukrajinski obaveštajci su o planovima, kako se navodi u dokumentu, obavestili i Tursku, koja je od Kijeva zatražila da napade izvede iz zona koje se nalaze pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga, ali da iz akcije izuzmu pobunjeničke grupe koje podržava Ankara.

Savet Ankare dodatno je iskomplikovao planiranje, jer Turska tvrdo krilo Sirijskih demokratskih snaga, Jedinice za zaštitu naroda smatra terorističkom organizacijom, iako se one ključni saveznik Sjedinjenih Američkih Država u Siriji.

Turska se, bar do sada, nije oglašavala povodom navoda iz ovog dokumenta, ali se smatra da Ankara ne bi imala ništa protiv da kurdski lideri, napadom na ruske interese u Siriji, navuku na pleća gnev Moskve.

Istovremeno, ostaje nejasno šta bi tačno Kurdi dobili ukoliko bi pristali da učestvuju u ovoj ukrajinskoj avanturi.

Tokom novembra, kako se navodi u dokumentu, ukrajinski planeri identifikovali su niz logističkih problema koji bi mogli da utiču na njihove ciljeve, uključujući i nemogućnost da uspostave bazu iz koje bi napadi bili izvedeni.

Planiranje je obustavljeno u 29. decembra, ali za sada nije objašnjeno tačno zašto je predsednik Volodimir Zelenski izdao takvu naredbu, iako se kao mogući razlozi pominju američki pritisak, nedostatak dronova, te ozbiljne sumnje u uspeh operacije.

Navodi se i da je malo verovatno da će Ukrajina u bliskoj budućnosti odlučiti da prespita odluku o prekidu planiranja napada na ruske snage u Siriji, kao i da bi eventualne akcije mogle navesti Rusiju da napadne američke interese u regionu, ukoliko bude smatrala da su Ukrajinci za ovu operaciju dobili podršku Vašingtona.

Igra živaca u Siriji

Američke rezerve prema ukrajinskom planu, suštinski, proizilaze iz serije incidenata sa ruskih trupama u Siriji koje su pre dve godine u nekoliko navrata dve države doveli na ivicu otvorenog sukoba.

Sredinom juna 2021. godine, Rusi su bombardovali bazu u kojoj su Amerikanci, nešto ranije, obučavali pripadnike lokalnih milicija. Ruska komanda je, pre te akcije, upozorila Amerikance da će napasti El Tanf, nedaleko od granice sa Irakom i Jordanom, navodeći da su pripadnici milicije stacionirani u toj bazi izveli niz akcija protiv snaga vlade Bašara el Asada.

Amerikanci su ubrzo napustili položaje, pa u trenutku napada u okolini baze nije bilo američkih vojnika, ali zvaničnici Pentagona smatraju da ova akcija predstavlja "eskalaciju tenzija" i "uznemiravanje snaga SAD" u Siriji.

Vazdušni napad na El Tanf predstavlja nastavak serije sličnih akcija, zbog kojih američki zvaničnici strahuju da bi, na koncu, mogli rezultirati direktnim sukobom snaga Rusije i SAD u Siriji.

Nekoliko dana pre ovog incidenta, ruski borbeni avioni uleteli su u zonu u kojoj su američke letelice izvodile napad na položaje pripadnika Islamske države. Rusi su napustili ovo područje kada su stigli američki lovci.

Bitka za Hašam, dan kada su SAD i Rusija bili na ivici rata

Ruski napad najozbiljniji je incident nikada do kraja rasvetljene bitke za Haša iz februara 2018. godine, kada je došlo do okršaja američkih vojnika i pripadnika kompanije "Vagner", posle koje je bilo ozbiljnih međusobnih optužbi.

Stvaran broj ubijenih u ovom obračunu nikada nije objavljen, ali je tadašnji šef Centralne obaveštajne agencije i kasniji državni sekretar Majk Pompeo tvrdio da je "ubijeno nekoliko stotina Rusa".

Predstavnici "Vagnera" tvrdili su da je poginulo najviše 15 Rusa, dok je sirijska verzija događaja u velikoj meri drugačija. Damask iznosi da su se vladine snage i ruski dobrovoljci našli na meti napada američke avijacije dok su opkoljavali nekoliko jedinica Islamske države. U ovom napadu ubijeno je 55 pripadnika Asadovih snaga i 10 Rusa, tvrdio je tada Damask.

Prema trećoj verziji događaja, koju je objavio nemački "Špigl", sirijske snage su nasuprot dogovoru koji su ranije postigli Rusi i Amerikanci, pokušale da preko pontonskog mosta pređu Eufrat, ali je napredovanje zaustavljeno posle hitaca upozorenja koje su ispalili Amerikanci.

Ruski vojnici, tvrdi nemački nedeljnik, nisu učestvovali u ovoj operaciji, ali je između 10 i 20 pripadnika "Vagnera" poginulo u američkom napadu kasnije tog dana. Rusi koji su stradali nisu učestvovali u borbama.

Mesec dana kasnije, ruski i američki zvaničnici uspeli su da, direktnim pregovorima na terenu, izbegnu sličan incident kod Der ez Zora.

Vazdušni napad ruskih snaga na El Tanf usledio nedugo pošto je su obaveštajne službe u Moskvi optužile SAD da obučavaju lokalne pripadnike Islamske države, poznate kao "takfiri daeš", za buduće akcije u Ukrajini.

Prema tom izveštaju, oko 500 boraca sa Kavkaza i iz centralne Azije uvežbava se za sabotaže i bombaške napade protiv ruskih snaga.

Amerikanci pak tvrde da se u El Tanfu obučavaju pripadnici milicije Mahavir el Havra, koju čine dezerteri iz sirijske vojske i pobunjenici protiv Asadovog režima. Njihovu obuku već godinama vode operativci Centralne obaveštajne agencije sa "ciljem da iz regiona proteraju grupe bliske Islamskoj državi".

Sirijska državna televizija je, pre dve godine, objavila seriju izjava zarobljenih pripadnika ove jedinice, koji su naveli da su ih američki vojnici obučavali kako da koriste protivavionske i protivoklopne projektile.

Gotovo istovremeno, Amerikanci su optužili Rusiju da regrutuje sirijske borce za rat u Ukrajini, navodeći da Moskva posebno traži vojnike koji imaju iskustvo u borbi u urbanim sredinama.

Ruske snage i pripadnici iranske Revolucionarne garde, pod vođstvom kasnije ubijenog generala Kasema Solejmanija, smatraju se glavnim razlogom zbog kojeg je Bašar el Asad uspeo da opstane na vlasti uprkos stravičnom pritisku pobunjenika, koje su zdušno podržavali Amerikanci i niz zapadnih država.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI