TAJNI STRAH ZAPADA "U slučaju ruskog kolapsa na jugu, imaćemo neočekivane probleme!"
U narednim danima ili nedeljama očekuje se velika ukrajinska kontraofanziva na bojnom polju, ali skoro niko ne zna tačno gde i kada će ona nastupiti. Samo pet zvaničnika je upoznato sa svim detaljima, istakao je početkom meseca Aleksij Danilov , šef ukrajinske službe bezbednosti.
Istovremeno, ruske snage su spremne za ukrajinski napad. Britanska vojna obaveštajna služba je 12. aprila objavila da je Rusija završila izgradnju tri sloja odbrambenih linija duž linije fronta od 120 kilometara u provinciji Zaporožja u očekivanju ukrajinskog napada u pravcu Melitopolja.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Satelitski snimci pokazuju protivtenkovske barikade, tzv zmajevih zuba, koji se prostiru jugoistočno uz magistralni put P37 od Široke. Zauzimanje Melitopolja bio bi veliki korak za Ukrajinu u njenim naporima da preseče ruski kopneni most između okupiranih regiona Donbasa i Krima.
Ukrajinske ofanzivne snage čine najmanje 10 brigada – neki izvori kažu čak 18 – od kojih je 9 naoružano i snabdevano od strane zapadnih saveznika. Brigadu obično čini nekoliko hiljada ljudi. Tih 9 brigada ima ukupno više od 200 tenkova, 800 drugih oklopnih vozila i 150 artiljerijskih sistema, prema dokumentima američkih obaveštajnih službi koji su procureli početkom marta i široko rasprostranjeni na internetu u aprilu. To je velika sila, kako piše ugledni The Economist , ali, upozoravaju, sa nekim očiglednim slabostima.
Kako postići iznenađenje?
Većina njihovih borbenih vozila ima malo ili nimalo oklopa, a količina artiljerije je relativno skromna – čini se da je 21. brigadi dodeljeno samo 10 artiljerijskih sistema. Takođe, kao značajno, Ekonomist ističe da je najnovija oprema raspoređena po jedinicama, a ne koncentrisana u nekoliko njih. Ali Kijev može da unese neke izmene u svoj borbeni plan kao odgovor na curenje informacija, ali ne može da raspusti i rekonstruiše brigade koje su možda zajedno trenirale i spremale se nedeljama ili mesecima.
Jedan veliki problem za Ukrajinu je i kako postići iznenađenje. Ako bi okupio svoje snage na određenoj lokaciji, Kremlj bi mogao da otkrije ove pripreme i u skladu sa tim ojača svoje linije. Ova činjenica otvara mogućnost prevare, kako navodi penzionisani australijski general-major Mik Rajan . Ukrajina će morati da prikrije koncentraciju snaga, štabova i logističkih centara. „To bi takođe moglo da znači da ćemo videti mnogo manjih, mini ofanziva, a ne nekoliko velikih“, rekao je Rajan, a sve da bi zbunili ruske redove i doveli ih u zabludu o glavnim naporima Ukrajine.
Kijev ima izvesno iskustvo sa ovim – vešto su iskoristili prvu kontraofanzivu prošlog leta u Hersonskoj oblasti, da skrenu pažnju sa iznenadnog napada u Harkovu na istoku. Ako je ukrajinska armija sposobna da postigne taktičko iznenađenje, sledeće pitanje je da li može da probije rusku odbranu i zatim brzo pošalje više snaga kroz probijene ruske linije. Istovremeno, biće im potrebna mobilna PVO da bi ruske avione držali dalje od dejstava, nije jasno da li ima dovoljno ovih resursa.
Takođe, ukrajinske snage će morati da pređu reke i minska polja, kao i kroz ogromnu mrežu ruskih rovova i utvrđenja. „Ne postoji vojni poduhvat koji je teže planirati, koordinirati i izvršiti nego probiti prepreke zajedno sa različitim borbenim delovima vojske“, kaže Rajan.
U teoriji, precizna artiljerija može brzo da uništi potpuno pripremljenu odbranu, kaže Ben Bari sa Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), ukazujući na britansku upotrebu višecevnih raketnih sistema za uništavanje bunkera u Avganistanu. Međutim, za to je potrebna stručna sinhronizacija artiljerije, pešadije i oklopnih jedinica na način da vojne snage ne napreduju ni prerano, dok je odbrana još netaknuta, ni prekasno, kada su ruski zadnji ešaloni već pojačali položaje na na koje je usmerena baražna vatra.
Ukrajinski uspeh i destabilizacija Rusije
Ukrajinska vojska je do sada uglavnom izvodila operacije u serijama – prvo bi se pokrenula artiljerijska vatra, a zatim bi krenulo kopneno napredovanje – umesto ovako zahtevnijih, koordinisanih operacija, smatra vojni analitičar Franc-Štefan Gadi . To je delimično zbog konzervativnih komandanata sovjetskog tipa, ali i zbog nedostatka kombinovanog naoružanja u velikim razmerama, ističe Gadi. Unapređenje ukrajinskog sistema komandovanja i kontrole bio je prioritet za zapadne oficire koji pomažu u obuci i savetovanju ukrajinskih generala u Nemačkoj poslednjih nedelja.
Neizvesno je i vreme ofanzive, a bitan faktor je i vreme. Američki obaveštajni analitičari računaju da će tlo na istoku Ukrajine biti blatnjavo do početka maja. Takođe, izvesno je da trećina brigada koje snabdeva Zapad neće biti potpuno opremljena i obučena do kraja aprila. Ukrajinski generalštab bi mogao da pokrene inscenirani napad, sa nekim brigadama koje bi bile ubačene kasnije, kako stignu, kaže Beri, ali ističe da bi Kijev mogao da odluči i da sačuva sve te resurse za „veliki prasak“, čime bi maksimizirao pritisak na Ruska odbrana. S druge strane, predugo čekanje bi omogućilo Rusiji da dalje kopa i popuni svoje zalihe municije.
Zapadni zvaničnici upoznati sa pripremama Ukrajine nisu sigurni kako će se stvari odvijati. Od vitalnog je značaja, kažu, da ukrajinske snage imaju samopouzdanja da nastave napredovanje. Višeslojna odbrana Rusije je dizajnirana da namami jedinice koje napreduju u „zone ubijanja“, prethodno „pokrivene“ preciznom artiljerijom. Ako ukrajinske snage uspaniče i stanu, mogle bi biti desetkovane.
Ali postoji još jedna zabrinutost Zapada, a to je ako se desi upravo suprotno – ako dođe do neočekivanog kolapsa ruskih snaga, što bi dovelo do toga da se ukrajinska vojska probije do kapija Krima i dođe u poziciju da zatvori nelegalno pripojene poluostrva, napadaju ruske luke i baze tamo i sprečavaju ruske brodove da pristupe Azovskom moru. Veliki „džepovi“ ruskih snaga bi tada takođe mogli ostati zarobljeni u oblastima Hersona i Zaporožja.
Ovakvo poniženje Moskve se smatra malo verovatnim – procurela procena američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA) predviđa samo „marginalne“ dobitke za obe strane ove godine – ali ipak nije nemoguće. Mnogi ukrajinski zvaničnici bi ovo pozdravili, ali neki na Zapadu su zabrinuti da bi ozbiljan napredak ukrajinskih snaga destabilizovao Rusiju do opasnog stepena, što bi otežalo Kremlju da pristane na bilo kakve pregovore.
"Ukrajina možda neće dobiti drugu šansu"
Bilo bi mnogo bolje, smatraju oni, da ruski predsednik Vladimir Putin naredi donekle „poludobrovoljno“ povlačenje, kao što je to uradio prilikom povlačenja snaga sa zapadne obale reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti prošlog novembra. Cilj, prema Ekonomistu, nije vojno pobediti Putina, već ga ubediti da bi svaki pokušaj da se povrati izgubljena teritorija zahtevao talas za talasom politički veoma rizične mobilizacije u Rusiji.
Ipak, procenjuje se da to neće biti lako. Izgleda da Putin ostaje ubeđen da je vreme na njegovoj strani. Uporno je išao od neuspeha do neuspeha na svakom koraku, insistirajući na ratu i posle poraza na kapiji Kijeva na početku invazije, a zatim od januara terajući stotine hiljada mobilisanih regruta u jalovu ofanzivu na Bahmut.
U proceni DIA, koju je prvi preneo Vašington post, stoji da bi Moskva, čak i ako bi Ukrajina nanela „neodržive gubitke ruskim snagama“, radije sprovela novu mobilizaciju nego pristala na pregovore. Ruski parlament je 12. aprila usvojio novi zakon koji Ministarstvu odbrane omogućava da umesto fizičkih poziva na služenje vojnog roka šalje elektronske pozive, što olakšava regrutaciju novih vojnika. Čini se, ocenjuje Ekonomist, da je neizbežan još jedan talas mobilizacije.
Ukrajina, s druge strane, možda neće imati drugu šansu. On može da održi kontraofanzivu tokom proleća, a možda i do leta, kaže Majkl Kofman iz CNA. Ali u tom procesu bi se potrošila municija i ljudstvo, upozorava on, a kako je sada, kako kaže, moglo bi da bude „vrhunska tačka” zapadne pomoći. Izbori u Americi i nedostatak opreme nametnuli bi sve veća ograničenja kada je reč o ukrajinskoj borbi. Stoga bi naredni meseci mogli biti odlučujući period rata, zaključuje analiza The Economist-a.
Pratite vesti sa fronta.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)