KO JE KRIV ZA KATASTROFU U HERSONU: Brutalna taktika iz 1941. ili prizivanje haosa?

Čini se da jedino oko čega svi mogu da se slože jeste činjenica da se brana srušila i da je voda poplavila velike delove Hersonske oblasti.

Ali glavno pitanje ostaje bez odgovora – ko je srušio branu Nova Kahovka? Jer ovo nije propagandna misterija kao, na primer, ona oko eksplozije na gasovodima Severni tok. Tada su mnogi saveznici Ukrajine izjavili da je Rusija namerno detonirala sopstvene gasovode u Baltičkom moru, iako ova tvrdnja jednostavno nije imala gotovo nikakav argument. Zašto bi Rusija to uradila? To jednostavno nije imalo mnogo smisla, a u međuvremenu su, tiho i bez preterivanja, svi zapravo već prihvatili da ti stavovi više nisu osnovani, a sada možemo da pričamo da li je gasovod Severni tok uništen od strane SAD ili je to uradila Ukrajina.

Poslednjih dana u američkim medijima se pojavljuju obaveštajni podaci koji sugerišu da je to uradila Ukrajina i da SAD navodno nemaju nikakve veze s tim. To zvuči kao taktičko prebacivanje krivice na saveznika koji nije u poziciji da tvrdi drugačije, jer duboko zavisi od američke vojne i druge pomoći.

Pravu istinu biće teško saznati, ali je i dalje vrlo verovatno da su uništavanje Severnog toka, energetske „pupčane vrpce” između Rusije i Nemačke, pokrenule SAD jer im je to savršeno odgovaralo. Možda je u to u nekom segmentu bila uključena i Ukrajina, možda čak i operativno, ali odluka je najverovatnije ipak doneta u Vašingtonu.

 

 

Možemo li neke zaključke iz te priče preslikati u enigmu Nove Kahovke? Nažalost teško. Čak ni najposvećeniji poznavaoci aktuelnog sukoba nisu u stanju da daju definitivne izjave. Postoji razlog zašto je to slučaj – srušena brana jednostavno stvara velike probleme za obe strane. Kao da je došlo do još strašnijeg incidenta, detonacije i havarije u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi, onoj u Zaporožju. Kada bi se danas desio takav užas, koji bi sigurno zasenio Černobil, da li bismo mogli da kažemo ko je kriv? Ko je stajao iza toga?

Danas neki posežu za presedanima iz prošlosti i podsećaju da je Crvena armija namerno uništila branu na Dnjepru u avgustu 1941. kako bi sprečila napredovanje nacističke Nemačke. Dakle, cilj je onemogućiti nacističkim okupatorima da se dočepaju bilo čega što bi im pomoglo u daljoj ofanzivi na SSSR. Urušavanje brane uništilo je useve, a pre toga je uništena i poljoprivredna mehanizacija ili pomerena dublje u unutrašnjost. Štaviše, cilj je bio da se spreči da sama brana bude korišćena od strane nemačke vojske kada bude okupirana, za šta se verovalo da će biti.

U tom trenutku SSSR pod vođstvom Staljina imao je nameru da spreči Nemce da okupiranu teritoriju iskoriste za sopstveno jačanje, kao što je to bio slučaj sa nemačkim okupacijama na Zapadnom frontu. Međutim, sovjetski građani, Ukrajinci, bez sumnje su takođe bili žrtvovani. Postoje različite procene o tome koliko je ljudi stradalo kada se brana srušila 1941. godine, a brojke su svakako politički motivisane, ali treba istaći da variraju od 20.000 do preko 100.000.

 

 

Da li je moguće da je ponovo došlo isto naređenje iz Moskve? Sve je moguće, ali ovaj put je sukob veoma drugačiji (iako Moskva ponovo tvrdi da se bori protiv „nacista”). Problem je u tome što mi zapravo ne znamo koliki je stvarni odnos sukobljenih snaga, ne samo brojčano već i moralno,u smislu želje za pobedom. Jer kada bismo znali te detalje, onda bismo mogli da odgovorimo i na pitanje da li se Moskva plaši da će ukrajinska kontraofanziva zahvatiti njihove teritorije u Hersonskoj oblasti? U takvom slučaju, da, može se zamisliti drastičan potez kao što je rušenje brane.

Podsetimo, Kremlj je ranije najavio pripajanje Hersona, zajedno sa regionima Zaporožje, Donjeck i Lugansk. Svima je bilo jasno da se rusko rukovodstvo kocka jer tehnički prisvaja teritoriju koju uopšte ne kontroliše. Pa, možda drže skoro ceo Lugansk, ali ne i preostale tri oblasti, a posebno ne Herson, gde čak ni glavni grad regiona nije pod njihovom kontrolom.

Uspešna ukrajinska kontraofanziva u Hersonu bila bi veoma težak udarac za Rusiju. Pre svega, ispalo bi da je Rusija upravo izgubila „deo svoje teritorije“ koju je aneksijom koju niko osim Rusije nije priznala, preuzela na sebe da brani. Drugo, ukrajinska kontrola Hersona bila bi korak bliže ponovnom odsecanju Krima od ruskog kopna. Treće, to bi dokazalo da sam koncept ukrajinske kontraofanzive, iako pripreman duže nego što se iko nadao, ipak funkcioniše.

Kijev sve vreme vodi veoma napetu trku sa „umorom Zapada“, jer što češće njihovi saveznici ističu da će „podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno“, to zapravo pokazuje da su sve umorniji i nekako se ubeđuju da još nisu. Činjenica je da svi znaju da je Zapad već iscrpeo gotovo sve mogućnosti.

Rusiji su uveli sve sankcije koje su mogli. Dali su Ukrajini svo naoružanje osim naprednih vojnih aviona, a i to se sada priprema. Ako uz sve ovo Ukrajina ne bude u stanju da protera ruske snage sa okupirane teritorije, brzo će se postaviti pitanje – šta dalje? Kijev može da predloži Treći svetski rat, ali će Zapad to verovatno odbiti (osim u ekstremnom slučaju kada misle da je ovo poslednji povoljan trenutak da se zaustavi kineski uspon).

Ako ukrajinska kontraofanziva ne uspe, to ne bi bilo iznenađujuće, a Ukrajina zaista ne može da bude krivac. Pre bi krivci u tom slučaju bili oni koji su neprestano pozivali Ukrajinu da ide u tom pravcu, bez obzira što su znali da će se Rusija grčevito držati svakog metra osvojene teritorije.

Problem rešavanja zagonetke ko je srušio branu je komplikovan čim razmotrimo drugu stranu. Da, pričajući ovako o potencijalnoj ruskoj krivici, posebno kada se prisetimo epizode ​​iz 1941. godine, sve ima mnogo smisla, a ako je Ukrajina bila na ivici velikog napada na južne delove Hersonske oblasti, Rusija je zaustavila takav napad ovim potezom.

Ali druga teorija, da je Ukrajina srušila branu, takođe ima mnogo smisla. Poplavljene su oblasti pod ruskom kontrolom, Krim bi mogao ostati bez vode za piće... Ali ima još nešto – rušenje brane Nova Kahovka stvara veliku „međunarodnu polemiku“, a Kijevu je to zaista potrebno, sada ponovo mogu da tvrde da su Rusi došli u Ukrajinu sa genocidnim i ekocidnim namerama.

Poenta je da se brzo približava ključni samit NATO-a u Viljnusu, koji će se održati za nešto više od mesec dana, 11. i 12. jula. Ukrajina želi da se tamo razgovara o njenom članstvu u NATO „čim poraze Rusiju“. I svi njeni zapadni saveznici aplaudiraju takvoj ideji, obećavajući sve što im treba, ali „pobediti Rusiju“ neće biti lako. Problem za Kijev će nastati ako budu morali da dođu u Vilnjus, a da nemaju ništa konkretno da pokažu. Ali opet, kako se srušena brana uklapa u to? Ko zna, verovatno će se nekako uklopiti.

BLOG UŽIVO: Rat u Ukrajini – 469. dan

Što se brane tiče, sasvim je moguće da se radi o scenariju koji ne odgovara nijednoj strani, mada je nekako teško poverovati u tvrdnje da je brana upravo sada popustila zbog nekih ranijih udara. I dok konkretniji dokazi možda tek dolaze, vreme nije na strani Ukrajine. Mora da pokaže svoju kontraofanzivu i da bude uspešna, samo tako može da računa na dalju podršku svojih saveznika. U suprotnom, počeće da je guraju prema pregovaračkom stolu, a Rusija, kada to oseti, može da kaže da se o tome uopšte ne pregovara, prenosi Advance.hr.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI