VAGNERU SE BLIŽI KRAJ? Prigožin doživeo gadno iznenađenje od najvećeg neprijatelja

Samo je bilo pitanje želi li beloruski diktator Aleksander Lukašenko od ostataka Vagnera da napravi svoju Pretorijansku gardu.

Pokazalo se da ne želi jer ne može da bude siguran u njihovu odanost pa ih zbog toga ne želi ni ponovno naoružati ni plaćati. A plaćenička vojska bez stalnog pritoka novca ne može da opstane.

Dogovor o slanju Vagnera u Belorusiju postignut je dva dana po okončanju pobune, u vreme kada Putin nije mogao da bude siguran ko mu je lojalan, a ko na strani vođe plaćenika Jevgenija Prigožina. Nekoliko dana ranije, Vagner je bez otpora osvojio Rostov na Donu, iako je Putin lično naredio da se grad brani. Putinu su bili potrebni mir i stabilnost da bi sproveo istrage i čistku vojnog vrha. U tim trenucima slanje Vagnera u Belorusiju delovalo je kao veoma razumna odluka, piše Index.hr.

Ni Lukašenku nije smetalo, zapravo. On je sve to pokušavao da prikaže kao svoj veliki uspeh postignut svojim ogromnim darom pregovaranja. Nadao se da će ovom uslugom obavezati Putina, koji bi onda na njega vršio manji pritisak da uvuče belorusku vojsku direktno u ukrajinski rat. Ubrzo je postalo jasno da Lukašenko nije dobro razmislio o tome.

Tri opcije Vagnera

Članovima Vagnera date su tri opcije. Ili idite u Belorusiju ili potpišite ugovore sa nekom od privatnih paravojnih grupa koje nadgleda rusko Ministarstvo odbrane, ili se vratite civilnom životu. Iako je Jevgenij Prigožin tvrdio da će svi njegovi borci ići sa njim u Belorusiju, ispostavilo se da je to potpuno netačno. Prema poslednjim podacima, u Belorusiju je otišlo manje od pet hiljada Vagnerovaca. Šta se desilo sa ostatkom od dvadeset hiljada nije sasvim jasno.

Kremlj je zabranio pominjanje Vagnera u svim oblicima medija, uključujući blogove. Ko ovo prekrši mogao bi da se nađe u zatvoru na dugi niz godina. Zbog ovoga je takođe jasno da je nekada večno prisutan Prigožin nestao iz očiju javnosti. Poslednji put se ruskoj javnosti obratio 30. juna porukom da će svi pripadnici Vagnera koji nisu potpisali ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane doći u Belorusiju najkasnije 5. avgusta. Iz ovoga se može zaključiti da je čak 20.000 bivših Vagnerovaca odlučilo da promeni stranu.

U međuvremenu je i Lukašenko shvatio da se zatrčao s pružanjem gostoprimstva Vagneru. Jedno vreme mu je koristio da bi njime pretio Poljskoj i Litvaniji, ali onda je shvatio da će mu Vagner biti samo teret, povrh toga sklon pobuni, pa je po svemu sudeći odlučio da ga se reši tako što će ga vratiti Putinu.

Veliko je pitanje da li je Lukašenko od početka verovao da će iskoristiti Vagner ili je to bilo samo privremeno rešenje dok Putin ne konsoliduje klimavu vlast, jer umesto da Vagnerovce smesti u poluprazne i prazne kasarne, kojih je beloruska vojska ima dosta, Lukašenko ih je smestio u šatore.

Prihvatljivo rešenje za leto, ali potpuno neprihvatljivo za hladnu belorusku jesen i dugu ledenu zimu. Smestivši ih u šatore, Lukašenko je od početka jasno stavio do znanja da je to privremeno rešenje, ali se očekivalo da će ih potom preseliti u na brzinu renovirane kasarne. To se verovatno neće desiti. Pošto se duga i hladna beloruska zima ne može preživeti u šatorima, Vagnerovcima je rečeno da se snalaze.

Naoružavanje i finansiranje

Drugo pitanje je ponovno naoružavanje Vagnera. Pre napuštanja Rusije, Vagnerovci su morali da predaju sve svoje oružje ruskoj vojsci. Da bi Vagner postao čak i izbliza sposobna oružana sila, Lukašenko bi ih morao naoružati teškim naoružanjem. Pre svega, borbenim vozilima i artiljerijom. Ni satelitski snimci ni izveštaji iz Belorusije ne ukazuju na bilo kakve isporuke teškog naoružanja. Njihov kamp u Celu je pun automobila, autobusa i kamiona koje su dovezli iz Rusije i to je sve. Od beloruske vojske do sada nisu dobili ni jedan komad teškog naoružanja.

Ovo dovodi do trećeg i daleko najvažnijeg pitanja – finansiranja. Tokom 2022. godine ruska država je platila više od dve milijarde dolara za održavanje Vagnera. Zauzvrat, Vagner je uništio i osvojio Bahmut. Da je tako ruska vojska naplaćivala svoje „usluge“, to bi potrošilo ceo ruski državni budžet.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da postoji realna mogućnost da Rusija više ne finansira Vagner.

Britansko ministarstvo odbrane objavilo je da je Kremlj delovao na štetu nekih posebnih Vagnerovih poslovnih interesa, prenosi Rojters.

"Ako ruska država više ne plaća Vagneru, drugi izvor finansija za ovu grupu je država Belorusija", tvrdi u biltenu britanskog MO, koji smatra da to predstavlja iscrpljivanje beloruskih finansijskih resursa.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije je saopštilo da Vagner grupa" namerava da smanji svoj sastav i rekonfiguriše svoje redove, radi ušteda na platama u periodu finansijskog pritiska.

Vagner je od juna do danas ostao bez svih ugovora. Bez ugovora je ostala i Prigožinova kompanija Konkord, koja je hranila rusku vojsku, pa je dalje finansiranje Vagnera trebalo da obezbedi Lukašenko, ali je navodno očekivao da će Vagnerovu isplatu obezbediti Moskva. Kada je shvatio da neće, shvatio je da bi Vagnerovci bez novca mogli vrlo brzo da postanu veliki problem.

Tim pre što je Vagner ostao bez velike većine ugovora sa stranim vladama. Vagner je do pokušaja oružane pobune imao podršku ruskog Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane u svojim aktivnostima van Rusije. Pri tome se diplomatskim pitanjima bavilo Ministarstvo spoljnih poslova, a logistikom Ministarstvo odbrane. I to je funkcionisalo veoma dobro jer su vladari koji su angažovali Vagnera da im pomognu da ostanu na vlasti znali da on ima direktnu podršku Moskve.

Gadno iznenađenje za Prigožina

E sada je tome došao kraj. Prigožin se doduše pojavio na rusko-afričkom samitu u Sankt-Peterburgu 27. i 28. jula, no tamo je doživeo gadno iznenađenje. Svi zaposleni ruskog ministarstva spoljnih poslova uporno su izbegavali da pomenu Vagner u razgovorima sa stranim delegacijama. S druge strane radnici ministarstva odbrane rado su spominjali Vagner naglašavajući da on više nema podršku Kremlja pa posledično ni Moskve.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koga Prigožin konstantno kritikuje i čiju je ostavku tražio, bio je posebno aktivan u tome, nudeći afričkim vladarima da zamene Vagnera drugim privatnim armijama pod direktnim nadzorom njegovog ministarstva.

U tome je, po svemu sudeći, bio veoma uspešan, jer je 28. jula sam Putin objavio da je potpisao sporazume o vojnoj saradnji sa više od 40 afričkih zemalja. Putin je napomenuo da svi sporazumi predviđaju isporuku naoružanja i vojne opreme. Sasvim je izvesno da će oružje biti u pratnji instruktora i savetnika. Navodno iz privatnih firmi koje zapošljavaju bivše vojnike.

Međutim, među njima više neće biti Vagner.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI