OVO NIJE VIĐENO OD PRVOG SVETSKOG RATA Bili su ukrajinski vojnici u rovovima, sada prolaze pakao (UZNEMIRAVAJUĆI SADRŽAJ)

Neki se jasno sećaju trenutka kada su ih pogodile protivtenkovske mine, vazdušne bombe, projektil, granata. Za druge, praznine u njihovim sećanjima su velike.

Mršavo telo Vitalija Biljaka je mreža ožiljaka koji se završavaju amputacijom iznad kolena. Tokom šest nedelja u komi, Biljak je bio podvrgnut preko 10 operacija, uključujući vilicu, šaku i petu, kako bi se oporavio od povreda koje je zadobio 22. aprila kada je naleteo na dve protivtenkovske mine.

"Kada sam se probudio, osećao sam se kao da sam ponovo rođen i da sam se vratio iz zagrobnog života", rekao je Biljak, koji tek počinje svoj put rehabilitacije. Još ne zna kada će dobiti protezu, koja svakom pacijentu mora da se ugradi pojedinačno.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

Ukrajina je suočena sa budućnošću sa više od 20.000 ratnih invalida sa amputiranim udovima, od kojih su mnogi vojnici koji takođe trpe psihičke traume. Evropa nije iskusila ništa slično od Prvog svetskog rata, a Sjedinjene Države ne od građanskog rata.

Mihail Jurčuk, padobranac, ranjen je u prvim nedeljama rata kod grada Izijuma. Njegovi drugovi su ga natovarili na merdevine i pešačili sat vremena na sigurno. Sve o čemu je tada mogao razmišljati, rekao je, bilo je da sve to završi granatom. Lekar je odbio da ga napusti i sve vreme ga je držao za ruku dok je padao u nesvest.

Kada se probudio na odeljenju intenzivne nege, lekar je još uvek bio tamo.

"Hvala što si me držao za ruku", rekao mu je Jurčuk.

 

"Pa, plašio sam se da ćeš povući iglu", odgovorio je lekar. Jurčukova leva ruka je odsečena ispod lakta, a desna noga iznad kolena.

U 18 meseci od tada, Jurčuk je povratio svoju ravnotežu, i psihičku i fizičku. Ženu koja će mu postati žena upoznao je u bolnici za rehabilitaciju, gde je bila volonter. A on sada ljulja njihovu ćerku i vodi je u šetnje bez imalo oklevanja. Njegova nova ruka i noga su potpuno crne.

I sam Jurčuk je postao glavni motivator za pridošlice sa fronta, gurajući ih dok leče od rana i podučavajući ih dok uče da žive i kreću se sa svojim novim invaliditetom. Ta vrsta veze će morati da se replicira širom Ukrajine, formalno i neformalno, za hiljade amputiranih.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

"Ceo njihov lokomotivni sistem mora biti preorijentisan. Imaju čitavu preraspodelu težine. To je zaista komplikovano prilagođavanje i treba ga napraviti sa drugim ljudskim bićem“, rekla je dr Emili Mejhju, istoričarka medicine na Imperijal koledžu koja je specijalizovana za povrede usled eksplozije.

U Ukrajini nema ni izbliza dovoljno stručnjaka za protezu da se izbore sa rastućom potrebom, rekla je Olha Rudneva, šef centra Superhumans za rehabilitaciju ukrajinskih vojnih amputiranih. Pre rata, rekla je ona, samo pet osoba u celoj Ukrajini imalo je formalnu obuku za rehabilitaciju ljudi sa amputacijama ruku ili šaka, koje su u normalnim okolnostima ređe od nogu i stopala jer se ponekad amputiraju zbog komplikacija dijabetesa ili drugih bolesti.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

Rudneva je procenila da je 20.000 Ukrajinaca pretrpelo najmanje jednu amputaciju od početka rata. Vlada ne navodi koliko je to vojnika, ali eksplozije su među najčešćim u ratu sa dugom linijom fronta.

Centri za rehabilitaciju Unbroken i Superhumans obezbeđuju proteze za ukrajinske vojnike sredstvima koje obezbeđuju zemlje donatori, dobrotvorne organizacije i privatne ukrajinske kompanije.

„Neki donatori nisu voljni da pruže vojnu pomoć Ukrajini, ali su voljni da finansiraju humanitarne projekte“, rekla je Rudneva.

Neki od muškaraca koji su na rehabilitaciji žale što su sada izašli iz rata, uključujući Jurčuka i Valentina Litvinčuka.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

Litvinčuk, bivši komandant bataljona, crpi snagu iz svoje porodice, posebno od svoje četvorogodišnje ćerke koja mu je urezala jednoroga na protetskoj nozi.

Nedavno je krenuo na vojni poligon da vidi šta još može da uradi.

"Shvatio sam da je to nerealno. Mogu da skočim u rov, ali mi je potreban pogon na sva četiri točka da izađem iz njega. A kada se krećem 'brzo' dete bi moglo da me uhvati", rekao je on. Zatim je, nakon trenutka, dodao: „Plus, proteza otpada.

Najteži deo za mnoge amputirane je naučiti da žive sa bolom — bolom od proteze, bolom od same povrede, bolom od dugotrajnih efekata udarnog talasa, rekao je Mejhju, koji je razgovarao sa nekoliko stotina vojnih amputiraca tokom njena karijera. Mnogi se suočavaju sa izobličenjem i estetskim operacijama koje su usledile.

"Taj komorbiditet PTSP-a i eksplozije i bola - to je veoma teško razabrati“, rekla je ona. „Kada ljudi imaju fizičku povredu i psihičku povredu koja ide uz to, te stvari se nikada ne mogu razdvojiti.

Evgeniy Maloletka (STF)

 

”

Za teško povređene, rehabilitacija bi mogla da potraje duže nego što rat na kraju traje.

Estetske operacije su ključne za omogućavanje vojnicima da se osećaju prijatno u društvu. Mnogi su toliko unakaženi da je to sve što veruju da neko vidi u njima.

"Nemamo godinu, dve“, rekla je dr Natalija Komaško, hirurg lica. "Moramo ovo da uradimo kao da je trebalo juče."

Biljak, vojnik koji je vozio preko protivtenkovskih mina, još uvek ponekad sanja o borbi.

"ežim sam na odeljenju na krevetu, a meni dolaze ljudi koje ne poznajem. Shvatam da su Rusi i počnu da me gađaju iz blizine pištoljima, puškama“, ispričao je on. „Počinju da se nerviraju jer im ponestaje metaka, a ja sam živ, pokazujem im srednji prst i smejem im se.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI