KRVOPROLIĆE NA ULICAMA UKRAJINE Masovni neredi i ubistva - Ovako je počeo haos koji traje 10 godina

Majdan ili Evromajdan, poznat i kao Ukrajinski revolucionarni pokret, bio je masovni protestni pokret koji se odigrao u Ukrajini u periodu od novembra 2013. do februara 2014. godine.

Protesti su počeli nakon što je tadašnji predsednik Viktor Janukovič odbio potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, izazivajući masovno nezadovoljstvo među građanima koji su se nadali bližem povezivanju sa ostatkom Evrope.

EPA

Parlamentarni izbori u Ukrajini 

Inicijalna kapisla za proteste koji će kasnije obuhvatiti Ukrajinu bili su izbori održani su 2012. godine i doveli su do političke polarizacije u zemlji.

Na tim izborima, Viktor Janukovič, lider Stranke regiona, pobedio je kao predsednički kandidat, dok je njegov protivkandidat, Julija Timošenko, lider Stranke otadžbinske, završila kao drugoplasirana.

EPA

Nakon izbora, građani koji su podržavali opoziciju, uključujući pristalice Timošenkove, počeli su organizovane proteste širom zemlje kako bi izrazili nezadovoljstvo i zahtevali promene.

Veliki broj ubijenih na protestima

Ovi protesti kasnije su se transformisali u masovni pokret, gde su se demonstranti fokusirali na zahteve za političkim reformama.

Tokom protesta, demonstranti su između ostalog zahtevali i ostavku tadašnjeg predsednika Janukoviča. Protesti su postali sve intenzivniji, a nasilje je eskaliralo u januaru 2014. godine.

Tih dana, sukobi između demonstranata i snaga bezbednosti dostigli su vrhunac, što je dovelo i do tragedije 18. i 20. februara 2014. godine.

EPA

Prema informacijama, snage bezbednosti su koristile vatreno oružje i druga sredstva protiv demonstranata, dok su demonstranti uzvraćali molotovljevim koktelima, kamenjem i drugim improvizovanim oružjem. 

Prema zvaničnim podacima ukrajinskih vlasti, poginulo je oko 100 ljudi, uključujući civile i policajce, međutim, nezavisni izvori i organizacije za ljudska prava tvrde da je broj poginulih verovatno bio veći, možda i preko 1000. 

Nakon tragedije na Evromajdanu, situacija u Ukrajini se dramatično promenila. Predsednik Janukovič je napustio zemlju, a vlast su preuzele nove političke snage.

Ovo je dovelo do daljih političkih i teritorijalnih promena u zemlji, uključujući i aneksiju Krima od strane Rusije i sukob na istoku Ukrajine.

Evromajdan je ostavio dubok trag u istoriji Ukrajine. Mnogi ga vide kao prekretnicu u političkom i socijalnom pejzažu zemlje.

Obojena revolucija?

Na Evromajdan se danas različito gleda u zapadnim i istočnim političkim krugovima. Dok ga na Zapadu smatraju revolucijom ukrajinskog naroda za većom otvorenošću prema Evropi i svetu, u Rusiji i u nekim istočnim zemljama opšte je prihvaćeno mišljenje da se radi o "obojenoj revoluciji".

"Obojena revolucija" je termin koji se koristi za proteste u bivšim komunističkim zemljama, u kojima su autoritarni režimi bili zamenjeni prozapadnim vlastima.

EPA

Podsetimo, nakon pada komunizma u istočnoj Evropi 1991. godine u njenom većem delu zavladali su demokratski režimi. U mnogim zemljama, posebno bivšim republikama Sovjetskog Saveza vlast su preuzeli reformisani komunisti, odnosno postkomunistički socijalisti.

Nakon decenije na vlasti ti komunistički režimi počeli su da padaju po dosta sličnom scenariju.

Glavnu ulogu u tim promenama vlasti odigrale su nevladine organizacije (NVO) i studentsko-omladinske organizacije, koje su finansirale i obučavale zapadne sile (SAD i EU) koje su činile glavnu udarnu snagu antisistemske propagande koja je na kraju dovela do pada tih postkomunističkih sistema.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI