ZELENSKOG PUŠTAJU NIZ VODU? Zelenski više ne sluša, alternativa mu je u dvorištu, počinje bitka za Kijev

Prema njihovim rečima, ogromni finansijski, obaveštajni i vojno-tehnički resursi koje su zapadne zemlje uložile u kijevski režim nisu donele rezultate. Zelenski je odgovoran za neuspehe na frontu, a eksperti ga opisuju i kao čoveka koji je izgubio dodir sa realnošću. Nije voljan da pregovara i sve više ima diktatorske i narcisoidne tendencije. Kao zamenu Zelenskom Zapad razmatra komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kirila Budanova, šefa kabineta predsednika Ukrajine Andreja Jermaka, bivšeg savetnika Kabinet predsednika Ukrajine Alekseja Arestoviča, kao i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička.

Pouzdana saznanja o tome ima i ruska Spoljno-obaveštajna služba. Prema navodima prvog čoveka te tajne službe Sergeja Nariškina visoki zvaničnici vodećih zapadnih zemalja sve više razgovaraju o potrebi da se aktuelnom predsedniku Ukrajine nađe zamena. Među razlozima za moguću smenu Zelenskog su njegova „beskrajna grubost“ i neispunjena obećanja Zelenskog da će pobediti Rusiju na bojnom polju, i beskrajni bezobrazluk ukrajinskog predsednika u ophođenju sa stranim partnerima, bezgranični nepotizam i korupcija u Ukrajini, čije razmere šokiraju čak i zapadne političare koji su stručnjaci za to.

"Zapravo, Zapadu je svejedno ko će od njih biti predsednik. Pitanje je samo kako će obavljati tu funkciju. Razlozima koje je naveo Sergej Nariškin dodao bih i to što nema balansa u političkom sistemu Ukrajine, jer je ranije Zelenski uspeo da bude monocentar – stvorio je monovećinu u parlamentu, što pre njega nije bilo moguće stvoriti u čitavoj istoriji nezavisne Ukrajine od 1991., a sada vidimo haos i potrese. Zapadu je potrebno striktno izvršavanje naređenja u celoj vertikali vlasti“, ocenjuje ruski ekspert Denis Baturin.
Zapad smatra da je šef Ukrajine otišao predaleko u stvaranju imidža beskompromisnog pristalice rata sa Moskvom. Ako bude potrebno, neće moći da postane strana u pregovorima sa Rusijom u interesu privremenog „zamrzavanja“ sukoba i spasavanja rusofobičnog režima u Kijevu, dok bi svaki od predstavljenih „naslednika” – kako smatra Zapad - mogao da postine primirje između Moskve i Kijeva u trenutku kada ukrajinske oružane snage potpuno izgube svoj ofanzivni potencijal.

Hoće li biti primirja u Ukrajini

Zapad je svestan da Oružane snage Ukrajine gube svoj potencijal i da su na izdisaju, a evropska i američka vojna industrija trenutno nisu u stanju da ga obnove. Da bi se pomoglo Ukrajini da prikupi snagu potrebno je vreme, pa je sukob potrebno zamrznuti tokom iduće godine.

"Zapadu je, kao vazduh, potreban predah kako bi akumularao snagu i napumpao mišiće za Ukrajinu. Ali, nemojmo biti naivni, sukob će se nastaviti, kao i neprijateljski napadi dronovima na našu teritoriju i sve će to proći nezapaženo“, kaže ekspert.

Baturin sumnja da će Rusija pristati na primirje i zamrzavanje konflikta, s obzirom da Moskva „ima iskustvo Istanbulskih sporazuma, dugog procesa iz Minska i gestova dobre volje koje su Zapad i Kijev zloupotrebili i prekršili“, te iskoristili za naoružavanje ukrajinskih snaga.

Moskva smatra da ako Kijev želi pregovarački proces, onda nisu potrebni teatralni gestovi, već ukidanje ukaza o zabrani pregovora. Istovremeno, rešenje je moguće samo ako se poštuju bezbednosne garancije Rusije, koje je Moskva tražila i pre pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini, a Zapad ignorisao.

Zapad dovodi na vlast marionete

U Ukrajini mesecima traje žestoka rasprava oko toga da li u ovoj zemlji treba održati predsedničke izbore u martu naredne godine, kada im je vreme. Zelenski smatra da je „neprimereno održavanje izbora“ i da je neodgovorno upuštati se u takve razgovore u vreme rata, dok pojedini zapadni političari insistiraju da se, uprkos ratnom stanju, održe parlamentarni i predsednički izbori, iako je održavanje izbora u Ukrajini tokom vanrednog stanja zabranjeno, ali takva mogućnost postoji ako parlament podrži zakonske izmene.

Pojedini ukrajinski zvaničnici ocenjuju da bi održavanje izbora u sadašnjim uslovima dovelo do kolapsa Ukrajine, pošto bi političari počeli da se bore među sobom za vlast, dok u Moskvi ima mišljenja da u Kijevu može doći do državnog udara ili obojene revolucije, ako Zelenski ne pristane na izbore.
Ako bi se parlamentarni izbori u Ukrajini održali u bliskoj budućnosti, pobedila bi hipotetička partija komandanta Oružanih snaga Valerija Zalužnog, pokazala je jedna studija. Partija Zalužni, prema toj anketi, dobila bi 36 odsto glasova, dok bi hipotetički „Zelenski blok“ dobio 26,7 odsto.

Ipak, Baturin kao moguće naslednike Zelenskog vidi komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička.

„Kličko je veoma interesantan Zapadu, jer bi on mogao biti dogovor između Evrope, pre svega Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. To bi bio kandidat oko koga bi se svi složili. Zalužni je više britansko-američka kreatura“, kaže ekspert.

Eksperti zaključuju da je Moskvi potpuno svejedno ko će biti predsednik Ukrajine, Zelenski ili Zalužni, jer među sadašnjim rukovodstvom jedva da ima ljudi koji su sposobni da pokažu političku volju i ispune bezbednosne zahteve koje je izneo predsednik Rusije pre početka specijalne vojne operacije. Uostalom, ko god od njih da sedi u Kijevu biće obična marioneta Zapada.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI