"ZAR OVAKVE STARCE DA PRIMAMO" Kada su ga ruski komandiri videli krenuli su da se krste, a onda je počeo da radi sklekove

Ovo je priča o takozvanom Morzi, kako ga nazivaju u vojsci.

"Čim su najavili početak Specijalne vojne operacije, ja sam pošao u vojni komesarijat. Prvo su me primili, ali su onda rekli da sam previše star. Onda sam im tamo uradio 40 sklekova i ponovo su me primili. Rekli su: 'Let ti je sutra, pakuj se'", ispričao je Morza za rusku redakciju RT.

Inače, ovo nije prvi put da je ovaj artiljerac, koji se bori kod Soledara, bio na frontu. Pre toga, bio je na ratištu u Čečeniji, Jugoslaviji, ali i u Donbasu 2014. Rodom je iz Luganska, i od ranog detinjstva imao je blizak kontakt sa vojnom profesijom, budući da mu je otac bio pilot, zbog čega se neretko selio.

Međutim, kako je i sam rekao, ovaj put nisu hteli da ga regrutuju. U poslednjem trenutku, nekoliko sati pre leta, stigla je još jedna odbijenica.

"Šta vam je, zar takve starce da uzimamo?!", glasio je komentar.

Ali, Morza je bio odlučan da ne popusti. Posle nekog vremena obratio se za pomoć rođaku, koji je i 2014. bio protivnik Majdana, a koji je sada učesnik SVO. Upravo u njegovu jedinicu - prvu dobrovoljačku jurišnu brigadu "Vukovi", primili su Morzu i njegovog srednjeg sina Alekseja.

"Tako me je rođak odveo kod komandanta brigade i upoznao me sa njim. Pogledao me je i rekao: 'Verovatno ste se borili u Drugom svetskom ratu', a ja sam mu odgovorio: 'Ne, u prvom čečenskom'", ispričao je Morze koliko je imao poteškoća da ponovo stupi u redove ruske vojske.

Nakon što su definitivno odlučili da ga uzmu u vojsku, prvobitno je trebalo da bude jedan od jurišnika, za šta je prošao i obuku, ali je, pak, na kraju bilo odlučeno da ga uvrste u artiljeriste – i nisu pogrešili. Morzeova posada postala je jedna od najboljih u jedinici.

"U našoj posadi su svi sposobni momci. Radimo brzo. Bio sam radio-operater, dobar sam, odličan radio-operater, ali ništa više. Morao sam da naučim novu specijalnost od nule već u brigadi. Na samom početku nas je učio kamandant baterije. U početku je sam samo spremao barut, ubacivao patrone u cev. Ali sam usput sve naučio", kaže Morze.

Kako sam kaže, uopšte ne oseća svoje godine. "Zvuči zastrašujuće, verovatno imam 72 godine, ali ja i dalje trčim, vežbam i bavim se grnčarijom kad mogu. Stvar je u tome što se celog života bavim sportom. Nije bilo dana kada sam se odmarao. Stalno sam trčao i bavio se karateom. Uljanovsk ima veoma dobru školu karatea", priseća se Morze.

"Naša 104. divizija bila je u Kirovabadu, a onda je 1992. premeštena u Uljanovsk i tamo postoji dobra škola karatea. Trener je odličan, šampion Rusije u kjokušin karateu Jevgenij Govoruhin. Tamo su i moja deca išla, i ja. Tako da se još ne osećam dovoljno star da ležim u krevetu".

"Ti mladi momci koji žive u Rusiji moraju da shvate da se mi ovde ne borimo sa Ukrajincima, mi se borimo sa SAD. Baš kao u Avganistanu, gde smo se borili sa Amerikancima. I sada ratujemo protiv njih. Dakle, ako mladi momci žele da imaju normalnu, nezavisnu, razvijenu zemlju, onda moraju da je brane. Treba da branimo svoju otadžbinu, a ne da sedimo skrštenih ruku. Zato pozivam sve mlade ljude, od 18 godina pa nadalje, da dođu ovde i brane zemlju. Uzeo bih i starije. Dosta je mojih prijatelja koji žele da idu na front, ali ih ne prihvataju zbog godina", požalio se Morze.

Artiljerista je uveren da će se SVO završiti pobedom – denacifikacijom i demilitarizacijom Ukrajine.

"Mislim da treba da dođemo do bivših granica Sovjetskog Saveza. Barem Kijev definitivno treba da bude oslobođen", kaže Morze. "Ali ne treba žuriti. Ne vredi udarati i bombardovati svom silom. Mislim da radimo pravu stvar: borimo se polako. Polako! Bez ubijanja civila. Doći ćemo do cilja, malo po malo".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI