KADA SE OVO DOGODI, UKRAJINA POLAŽE ORUŽJE Jedan čovek će okončati sve

On je u intervjuu za RTS ocenio da su SAD ekonomski i vojno veoma moćna država, ali da je američki politički sistem u krizi, objašnjavajući da postoji sukob između republikanaca i demokrata, Trampa i Bajdena, rekavši da su i jedni i drugi nepopularni. kandidati.

– Ako Tramp pobedi na izborima, Bajden i njegovi saradnici očekuju da će politizovati pravosuđe, poresku upravu, Federalni istražni biro i da će sa njima krenuti u obračun, da će ih čekati istrage i zatvor. A ako Tramp izgubi, završiće u zatvoru – kaže Bremer.

Prema njegovom mišljenju, globalne posledice Trampove pobede biće to što će on naterati Ukrajinu da prihvati kraj rata pod uslovima neprihvatljivim za Ukrajince, a ako odbiju, uskratiće im svaku pomoć.

– To će značiti egzistencijalnu krizu za NATO, za Evropsku uniju, koja uključuje Poljake, Baltike, a koja se snažno protive Trampu i snažno podržavaju Ukrajinu. Drugi, poput Mađara, mogu da kažu hajde da prekinemo veze sa Putinom i sarađujemo sa Trampom – rekao je Bremer.

Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, on je izrazio mišljenje da će Tramp, ako postane predsednik, nastojati da izvrši napade na Iran i da će cene nafte rasti.

On u intervjuu za RTS nije govorio o globalnim posledicama ako Bajden ponovo postane predsednik.

Osvrnuo se i na odluku bez presedana, kako ju je nazvao, u Koloradu i Mejnu da Tramp ne može da bude na glasačkom listiću za unutrašnje partijske izbore.

– Neko bi mogao pomisliti – dobro, sistem tako funkcioniše, ali realnost je da ako bilo koji predsednik u demokratskom sistemu pokuša da poništi izbore, pa se ponovo kandiduje, to je problem u svakoj funkcionalnoj demokratiji, a u Sjedinjenim Državama to je problem. nije ogolilo krizu američke demokratije - naglašava Bremer.

On je naveo da veruje da smo sve bliži sukobu Izraela i Hezbolaha u Libanu i da nije moguće da rat koji se sada vodi bude samo u Gazi.

– Amerikanci i Britanci bombarduju Hute u Jemenu, što je značajna eskalacija. Takođe, izraelski ratni kabinet vidi ovaj rat kao priliku da degradira Hezbolah, da mu skrene pažnju sa granice.

Postoje svi iranski zastupnici, ne samo Hezbolah već i šiitske militantne grupe u Iraku i Siriji, a takođe imate milione muslimana u regionu i širom sveta, mnogi od njih su radikalizovani i mogu da pribegnu nasilju, zbog nasilje koje vidimo na Bliskom istoku. Zbog svega ovoga, velika je verovatnoća da će situacija na Bliskom istoku nastaviti da eskalira – smatra Bremer.

On se osvrnuo na još jedan sukob, onaj u Ukrajini, navodeći da ne želi da se Ukrajina deli jer smatra da to nije fer.

– Ali ne vidim da Ukrajinci imaju vojni kapacitet da vrate teritorije. Rusi su spremniji da nastave ofanzivu tokom narednih godinu dana, možda dve. Ukrajinci to neće prihvatiti, jer Ukrajina podeljena na dva dela za njih nije prihvatljiv ishod, a to znači da će delovati iz očaja, posebno prema Rusiji, što dovodi do većeg rizika – kaže Bremer.

On je takođe dodao da Ukrajina više nije prioritet za Ameriku i njene saveznike, kao i da se politika vezana za sukob u ovoj zemlji sve više komplikuje, što je rezultat podela u SAD i EU i nevoljnosti da se troše više novca.

– Nadam se da će Ukrajinci moći da nastave ka EU, da će moći da se oslone na snažne bezbednosne garancije Amerike i Zapada, ali to sada ide sporo i nejasno je da li će SAD i njeni saveznici moći da ponudi tako nešto, pre nego što političke podele postanu prevelike – ističe Bremer.

Predsednik Bajden je do pre samo nekoliko meseci govorio da će podržati Ukrajinu svim sredstvima, koliko god to bilo neophodno, dodaje on, napominjući da samo nekoliko meseci kasnije više nije siguran da li može da dobije novac.

- Ovo nije baš dobra poruka za evropske saveznike. Ovo nije dobra poruka za NATO saveznike. I to je izazov – napominje Bremer.

Komentarišući činjenicu da ove godine glasa više od dve trećine birača u svetu, sagovornik RTS-a je ocenio da su izbori koliko-toliko stabilni svuda osim u Americi. I dodao da su ove godine, paradoksalno, manje šanse za sukob Kine i Amerike, jer to ne odgovara nijednoj strani.

– Ostaju razlozi za trvenja Kine i Amerike, ne samo Tajvan, već i kontrola izvoza u domenu visoke tehnologije, pitanje Južnog kineskog mora, sve će to ostati 2024. Ali namere da se tim pitanjima upravlja više prisutni nego što su bili prethodnih godina – kaže Bremer.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI