PRELOMNI TRENUTAK SE DESIO NA FRONTU Ukrajina pred potencijalnom katastrofom, Rusija bi mogla da povuče pakleni potez!

Nakon zauzimanja Avdijevke, događaji na ukrajinskom teatru vojnih operacija počeće ubrzano da se razvijaju, piše hrvatsko izdanje Advance .

Svi učesnici rata u Ukrajini, uključujući sadašnje borce i sve njihove saveznike, svesni su veličine prekretnice koju predstavlja završetak bitke za istočni grad Avdijevka. Jer iako su i ukrajinski i ruski vojnici poginuli u hiljadama na samoj ratnoj mapi, gotovo ništa se nije promenilo od kasnog proleća prošle godine kada su ruske snage zauzele Bahmut. Intenzitet borbi i nedostatak napretka na terenu zapravo pokazuje u kojoj meri je Avdijevka trenutak posle kojeg će se stvari odvijati mnogo brže, a ruska strana je odlučna da označi kraj statičnog fronta i da sada preuzme punu inicijativi.

 

Za Ukrajinu je ovo koristan argument da se od Zapada traži više naoružanja i to što pre, jer u suprotnom može da se desi da se za mesec dana (ili manje!) na ukrajinskom frontu desi više nego što se dogodilo u poslednjih godinu dana. .

A kakvi su ruski planovi? Gde žele da idu? Odjednom su njihove ambicije na maksimumu. Vidimo šta o ovom pitanju ima da kaže bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je postao nešto poput portparola ruskog militarizma i žestokih izjava. Međutim, za razliku od nekih drugih „jastrebova“, pretpostavlja se da Medvedev ima čvrstu Putinovu podršku, odnosno čak se može reći da sve što Medvedev kaže na neki način odobrava, ili bar ne sankcioniše Putin.

"Dobar pandur i loš policajac"

U tom smislu, ovaj dvojac, koji je ranije bio na pozicijama predsednika i premijera, sada pomalo igra poznatu igru „dobar pandur i loš policajac” pri čemu je Putin „dobar” koji se ređe pojavljuje i koji se donekle smiruje situaciju. Recimo, dok Medvedev ljutito govori da će Rusija „isprazniti nuklearni arsenal“ na Vašington, London, Berlin i Kijev, ako joj oduzme ono što je zauzela u Ukrajini, Putin ponekad iznenadi svojim smirenim stavovima, pa se nekako složio sa Evropom isticanjem da bi bilo bolje (bar za Rusiju) da Bajden ostane na vlasti u Americi umesto da se Tramp vrati.

Kretanje ruske vojske posle Avdijevke

Govoreći o kretanju ruske vojske posle Avdijevke, da vidimo šta ima da kaže trenutno žešći od njih dvojice, Medvedev. Prema rečima Dmitrija Medvedeva, ruske snage moraju da krenu dalje, a posebno je istakao značaj zauzimanja južnog grada Odese, ali jednog dana i Kijeva.

"Koliko daleko treba da idemo? Ko zna. Ali radićemo na tome veoma predano i ozbiljno. Hoće li to biti Kijev? Da, verovatno bi trebalo da bude Kijev. Ako ne sada, onda posle nekog vremena, možda u nekoj drugoj fazi ovog sukoba" , rekao je Medvedev.

Naravno, Odesa i Kijev bi bile dve najveće mete. U sadašnjoj fazi sukoba Odesa bi bila još važniji cilj od Kijeva, jer bi kontrolom najveće ukrajinske luke Rusija zapravo preuzela potpunu kontrolu nad severnim Crnim morem, a Ukrajina bi verovatno ostala potpuno bez izlaza na more, jer možemo sa pretpostavimo da bi ruska vojska, ako bi zaista osvojila Odesu, sigurno otišla „korak dalje“ i osvojenu teritoriju povezala sa Pridnjestrovljem, separatističkom regijom u Moldaviji, na granici Ukrajine.

U svakom slučaju, komentari Medvedeva, koji je do sada samo grmeo o nuklearnoj apokalipsi, predstavljaju povećanje poverenja Moskve u razvoj ovog sukoba. 

U u trenucima kada je na terenu trajao bolan i težak zastoj, ukrajinska strana je imala priliku da uđe u mirovne pregovore, a Rusija bi verovatno bila voljna da učestvuje, naravno, pod uslovom da joj pripadne sve do sada osvojeno, što Kijev nikako nije bio voljan da učini.

Sada, međutim, kada je i Ukrajina suočena sa problemom dalje mobilizacije, Kijev je možda spremniji za pregovore (iako nije da su do sada davali bilo kakve naznake o tome), ali Kremlj neće. Sada imamo ono što se moglo očekivati – ponovno buđenje ruskog osvajačkog apetita, a pregovori im se sada čine nepotrebnim. Sve je jasno kada se pogleda komentar Medvedeva o Odesi. "Odesa, vrati se kući. Mi u Ruskoj Federaciji te čekamo Odesa, zbog istorije ovog grada, ljudi koji tamo žive, jezika kojim govore. To je naš ruski grad", rekao je on.

Šta Ukrajina uopšte može da uradi? 

Šta Ukrajina uopšte može da uradi? Malo toga. Mogu da pokušaju da se brane koliko god je to moguće, ali front se proteže na oko 1000 kilometara i biće jako teško odbraniti svaki deo od brojnije vojske. Ukrajina više nema nikakve šanse za ofanzivu, jer su ruske snage i dalje ukopane iza linije minskih polja i drugih efektivnih barijera koje su podigle prošle godine pripremajući se za neuspelu ukrajinsku kontraofanzivu.

Ukrajina se suočava sa potencijalnom katastrofom, scenarijom koji bi se mogao odigrati u skladu sa željama Medvedeva. Zanimljivo je istaći da bi možda najveći krivac za takvu situaciju bio glavni saveznik Ukrajine, SAD. Naime, ranije ovog meseca, novinska agencija Rojters otkrila je, pozivajući se na nekoliko svojih izvora, da je Rusija ponudila prekid vatre u Ukrajini, zamrzavajući sukob, ali da su takav predlog odbile SAD.

Velika rusku ofanziva?

Ako se ovaj ruski optimizam sada pretvori u veliku rusku ofanzivu pred kojom će i drugi ukrajinski gradovi brzo pasti, postaće jasno kakva je strateška greška bila odbijanje ruske ponude za primirje. Naravno, to je strateška greška koju će Ukrajina pre svega osetiti. Američki proračuni mogu biti sasvim drugačiji. Iz američke perspektive, zamrznuti konflikt u Ukrajini bi bio možda i najgori ishod, jer bi tada Rusija kapitalizovala osvojene teritorije i počela da radi na svom ubrzanom vojnom i ekonomskom oporavku. To nije scenario koji SAD žele. Poželjni scenario je onaj u kojem se Rusija iscrpljuje, čak i okupacijom teritorije Ukrajine, navodnog saveznika Amerike.

Americi ranije nije odgovarao zamrznuti konflikt, čak i kada je sukob bio ograničen na ukrajinske snage i proruske separatiste u Donbasu. Tada se pre deset godina ukazala prilika da se sukob bar zamrzne, a evropske sile, Nemačka i Francuska, uz Rusiju i Ukrajinu, učestvovale su u ovoj inicijativi u tzv. Normanski format. Pregovori su vođeni u Minsku i trebalo je da rezultiraju rešenjem sukoba, možda kroz neku veću autonomiju Donjecke i Luganske pokrajine. Međutim, SAD, koje nisu bile prisutne u pregovorima, od početka su bile protiv – ne nužno javno, ali nisu htele ni da podrže format mirovnih pregovora – na kraju je sukob eskalirao.

Čak i sada, iako im je jasno da će bez njihove podrške Ukrajina biti izgubljena, oni su odbili da prihvate poziv Rusije da pregovaraju i zamrznu sukob. U međuvremenu, Rusija je preuzela inicijativu i možda neće biti spremna za pregovore do sledeće pat pozicije, a ko zna gde je ta pozicija – možda gde je na mapi vidi bivši predsednik Medvedev, piše Advance.hr.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI