"IMAĆE SPECIJALAN ZADATAK" Zelenski formira novu granu vojske, rovovi su prošlost

Zbog toga Ukrajinci smatraju da većinu artiljerijskih zadataka sada treba da preuzmu dronovi, pa je predsednik Vladimir Zelenski najavio stvaranje posebnog roda vojske – odeljenja za dronove koji bi trebalo da standardizuje i objedinjuje proizvodnju i upotrebu dronovi. Uostalom, prema zapadnim stručnjacima koji su vršili terenska istraživanja u redovima Oružanih snaga Ukrajine, neke ukrajinske jedinice zapošljavaju operatere dronova koliko i pešadiju u rovovima.

Bespilotne letjelice su u protekle dvije ratne godine drastično promijenile način vođenja oružanog ratovanja, ali kako je u opširnoj analizi zaključio portal Meduza – ne kao samostalan rod vojske koji može zamijeniti sve druge rodove, već kao važan pomoćni element koji uglavnom povećava efikasnost artiljerije.

Na ukrajinskom ratištu dominiraju dve vrste dronova. Jedan su nenaoružani dronovi, koji se koriste za izviđanje i lociranje neprijateljskih ciljeva, ali postoji i ogroman broj dronova koji nose eksploziv ili granate koje samostalno gađaju na drugoj strani. Nenaoružani dronovi su uglavnom mali kvadrokopteri koji se obično proizvode u Kini (DJI i Autel Robotics), i oni su promenili način na koji se vodi rat jer nijedna jedinica ne može efikasno da učestvuje u borbi bez izviđanja dronova.

Na primer, Rusi razvijaju izviđačke bespilotne letelice tipa Orlan, koje identifikuju gde se nalaze Ukrajinci i šalju neprijateljske koordinate njihovoj artiljeriji, a ruska artiljerija tada pokušava da uništi protivnike. Istu taktiku koristi i Ukrajina, često sa velikim uspehom.

Komercijalni dronovi

Kada je rat počeo u februaru 2022. godine, osnovu flote ukrajinskih oružanih snaga činile su turske bespilotne letelice Bairaktar, ali je posle nekoliko meseci postalo jasno da su beskorisne. Veliki dronovi koji lete visoko iznad horizonta postali su lak plen za protivvazdušnu odbranu. Ovim su dronovi, koji su posle uspešnog rata u Karabahu 2020. godine važili za glavno oruđe „ratova dronova budućnosti“, zapravo napustili istorijsku arenu.

Od tada su mnogo važniju ulogu preuzeli komercijalni dronovi koji nose granate za uništavanje protivničkih vojnika i oklopnih transportera. Problem je što su komercijalni dronovi i dalje izuzetno ranjivi na neprijateljske sisteme za elektronsko ratovanje, zbog čega su kamikaze FPV dronovi preuzeli glavnu ulogu.

Po pravilu se radi o kvadkopterima sastavljenim od uvoznih delova (najčešće kineskih), ali FPV dronovi mogu da rade na različitim frekvencijama, a zbog njihove upotrebljivosti obe strane su stvorile posebne odrede operatera ovih bespilotnih letelica, od brigade. nivo sve do korpusa.

Važnu ulogu imaju i bespilotne kamikaze letelice velikog dometa, koje se koriste za uništavanje specijalnih mobilnih ciljeva kao što su artiljerijski položaji, sistemi PVO i elektronsko ratovanje. Analiza Meduze je pokazala da je Rusija u ovom segmentu značajno ispred ukrajinskih oružanih snaga jer su ruske oružane snage naoružane kompleksom koji se sastoji od dronova kamikaze Lancet i izviđačkog drona ZALA.

Lanceti su preuzeli neke od funkcija ruske artiljerije, pre svega u borbi protiv artiljerije ukrajinskih oružanih snaga. To je zbog nedostataka ruske artiljerije, u kojoj većina naoružanja ima manji domet od raketa koje Zapad isporučuje Ukrajini, te stoga ne mogu ravnopravno da vode protivbaterijsku borbu. Zato Rusi šalju lancete, sposobne da zajedno sa relejnim dronom nanesu udare na desetine kilometara, i tako delimično rešavaju ovaj problem.

Ali Ukrajinci takođe uspešno koriste dronove za napad na ruske trupe. Neki nose više od 10 kilograma teških tereta, poput protivtenkovskih mina ili desetina granata, a zahvaljujući termoviziji deluju noću i uništavaju iscrpljene ruske jedinice ili njihova zaliha i pojačanja. Ruske trupe takve dronove u službi ukrajinskih oružanih snaga nazivaju „Baba Jaga“ i priznaju njihovu visoku efikasnost.

Konvencionalno oružje

Međutim, kada se sve sabere, uprkos svom značaju, bespilotne letelice ne mogu da dobiju rat, što pokazuju dešavanja u Ukrajini. Razloga je mnogo – dronovi kratkog dometa nose samo male bombe, dok oni dugog dometa nose desetine kilograma eksploziva, ali s druge strane krstareće rakete nose stotine kilograma i mnogo su ubojitije.

Projektil topa kalibra 152/155 mm ispaljuje oko šest do sedam kilograma eksploziva na metu, dok FPV dron sa granatom RPG-7 isporučuje manje od kilograma. A po opsegu upotrebe kamikaze bespilotne letelice su inferiorne u odnosu na artiljerijske sisteme: čak i sa repetitorskim bespilotnim letelicama, FPV bespilotne letelice mogu da pogode cilj udaljen 10 kilometara, a artiljerija 15 i više, dok sa podesivim projektilima kao što je HIMARS idu do sedamdeset kilometara.

Naravno, ima izuzetaka: na primer, krajem januara kolona ruske tehnike od oko 15 tenkova i oklopnih transportera delimično je uništena isključivo FPV dronovima. Posada ukrajinskih dronova kamikaza u blizini Avdijevke u februaru je oborila sve rekorde u borbenim letovima i gađanju ruskih ciljeva.

Uprkos svemu, nisu uspeli da obuzdaju rusku ofanzivu, koja se oslanjala na jaku artiljerijsku vatru i desetine jeftinih visoko preciznih eksplozivnih bombi sa modulom za korekciju i planiranje koje su svakodnevno bacane. Te bombe su bile toliko uspešne u uništavanju moćnih betonskih utvrđenja koje su podigle ukrajinske oružane snage u Avdijevki da Rusima nisu ni bili potrebni dronovi.

Po svemu sudeći, uprkos važnosti bespilotnih letelica, Ukrajini i Rusiji će pre svega biti potrebne ogromne količine artiljerijske i avijacione municije, kako konvencionalne tako i precizno navođene, kako bi uspešno nastavile rat.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI