EVROPA UPOZORILA UKRAJINU Oni polaze na front!
Foto: Shutterstock

Njena prethodnica, Socijalno-nacionalna partija Ukrajine (SNPU) formirana je i zvanično registrovana kao politička partija u oktobru 1995. godine.

SNPU je okarakterisana kao radikalna desničarska populistička partija koja je kombinovala elemente etničkog ultranacionalizma i antikomunizma.

Tokom 1990-ih, optužena je za neonacizam zbog regrutovanja skinhedsa i upotrebe neonacističkih simbola.

Oleh Tjanjibok je izabran 2004. za predsednika stranke i ubrzo nakon toga je uložio napore da umeri ugled stranke promenom imena i simbola stranke i izbacivanjem neonacističkih i neofašističkih grupa.

Iako je Tjanjibok proterao neofašističke grupe, Svoboda nikada nije napustila etničke ultranacionalističke stavove.

Stranka je stekla sve veću popularnost krajem 2000-ih i početkom 2010-ih, osvojivši 10,45% glasova na parlamentarnim izborima 2012. godine.

Između 2009. i 2014. bio je posmatrač član krajnje desničarskog Saveza evropskih nacionalnih pokreta.

Igrala je ulogu u ukrajinskoj revoluciji 2014. i protestima na Evromajdanu, ali je njena podrška brzo opala nakon izbora 2014.

Od tada, stranka ostvaruje rezultat ispod izbornog cenzusa, a trenutno ima jedno mesto u Vrhovnoj radi.

Ekonomska platforma Svobode je etatistička i antiliberalna.

Njena politička pozicija je opisana kao desničarska, ili krajnja desnica.

Opisana kao ultranacionalistička, desničarska populistička partija, izrazila je podršku i organizovala komemoracije u čast početkom 20. veka, ukrajinskog krajnje desničarskog nacionalističkog lidera Stepana Bandere, i protivi se imigraciji, globalizmu i slobodi.

Ona je uporno antikomunistički i konzervativna u pogledu društvenih pitanja, i favorizuje ekonomski nacionalizam i protekcionizam.

Stranka je opisana kao „duboko antisemitska“, i „fašistička“, iako drugi kažu da stranka više nije otvoreno antisemitska, i se sada najbolje opisuje kao „radikalna nacionalistička partija“.

Fašisti polaze na front

Sa neuspesima oružanih snaga Ukrajine u ratu u Donbasu, mnogi bivši aktivisti Evromajdana i desničarske partije su formirali dobrovoljačke milicije i paravojne grupe za borbu protiv separatista, poznatih kao ukrajinski dobrovoljački bataljoni.

U junu 2014. Svoboda je formirala bataljon Sič, sa dobrovoljcima koji su dolazili uglavnom iz Kijeva.

Bataljon Sich je stavljen pod komandu Ministarstva unutrašnjih poslova i dobio je zvanični status Patrolne policije za posebne zadatke.

Svi dobrovoljci su morali da imaju vojnu pozadinu, a uključivali su i bivše veterane rata u Iraku.

Jedinica je od svog osnivanja dizajnirana za antiterorističke operacije.

Jedinica je bila raspoređena u regione oko grada Donjecka, uglavnom je obezbeđivala unutrašnju bezbednost i učestvovala u borbenim dejstvima oko Marinke i Avdijevke.

Do 2015. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je osobama registrovanim u političkim partijama da se prijave u njihove jedinice.

Bataljon Sič prekinuo je zvanične veze sa Svobodom i preimenovan je u 4. četu "Sič“ Kijevskog puka, u sastavu specijalne policije Kijeva.

Evropa upozorava Ukrajinu

U decembru 2012. Evropski parlament je izrazio zabrinutost zbog sve veće podrške Svobode, podsećajući „da su rasistički, antisemitski i ksenofobični stavovi protivni osnovnim vrednostima i principima EU“ i apelovao na „prodemokratske stranke u Vrhovnoj radi da se ne udružuju sa "Svobodom“, podržati ili formirati koaliciju sa Svobodom.

Lider stranke Oleh Tjanjibok izjavio je u martu 2013. da je upozorenje EU protiv uticaja Svobode rezultat „moskovskih agenata koji rade preko bugarskog socijalističkog poslanika“.

Pozivajući se na sličnu rezoluciju Parlamentarne skupštine NATO-a, Tjanjibok je tvrdio da je to rezultat kampanje blatnjavanja političkih protivnika, navodeći: „Kada nismo imali parlamentarnu frakciju ili normalne kanale za kontaktiranje uticajnih grupa u Evropskoj uniji , stvorena je veoma negativna slika o Svobodi i to na krajnje grub način“.

Međutim, nakon razgovora sa evropskim poslanicima, on je izjavio da su „priznali da su dobili potpuno drugačije informacije o nama“.

Tjanjibok je dalje izjavio da „spin doktori koji rade protiv Svobode“ prikrivaju nekontroverzne tačke na izborima u toj stranci. program „promovisanjem nekih jasno sporednih pitanja preko masovnih medija pod kontrolom provladinih snaga“.

Tokom mitinga Partije regiona u Kijevu radi suprotstavljanja tekućim protestima na Evromajdanu, poslanica Olena Bondarenko nazvala je Tjanjiboka „izdajnikom“ i „koji pomaže Kremlju i Moskvi“.

Njene reči su izmenjene tako da se na sajtu njene stranke pročita da je on umesto toga „nacista“ i da „nacisti nisu samo nepoštovani, već su zabranjeni u Evropi i širom civilizovanog sveta“.

Članovi Svobode su negirali da je stranka antisemitska.

U odbranu ovih optužbi, Tjanjibok je izjavio: „Više puta sam rekao da Svoboda nije antisemitska organizacija.

- Ako imate bilo kakve komentare na naše stavove, idite na sud. Ali niko neće, jer svi razumeju da čak ni pristrasni ukrajinski sudovi ne mogu donese bilo kakvu kaznu protiv Svobode jer ne kršimo ukrajinske zakone.“

Tjanjibok kaže da je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog promovisanja rasnih prava, ali je uspeo da dobije sve sudske sporove i zaštiti svoje ime.

Informer

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading