Ukrajina
Foto: Alo/Shutterstock

Austrijanac Franc-Štefan Gadi (41) je nezavisni analitičar, vojni savetnik i rezervni oficir. On savetuje vlade i oružane snage u Evropi i SAD o strukturnim reformama i budućnosti ratovanja. Više puta je bio kao posmatrač na frontu u Ukrajini,a prethodno u Iraku i Avganistanu.

Dojče vele prenosi da je za Tagesšau, portal nemačkog javnog servisa ARD, sa Gadijem razgovaro Ekart Arec.

Šta ste uočili prilikom svoje poslednje posete frontu u martu?

- Borbeni moral na frontu je i dalje veoma visok. Ali u poređenju sa posetom pre godinu dana, sada vojsci na frontu nedostaje cilj, više nema perspektivu. Pitaju se šta je sledeći korak? A i vojska koja se brani je drugačije motivisana nego vojska u ofanzivi - istakao je on.

Za to sigruno postoji više razloga. Kada je reč o artiljerijskoj municiji, situacija će biti napeta bar do jeseni. Kako se sa tim nose na frontu?

- Nismo to videli kao glavni problem prilikom naše poslednje posete frontu. A ni vojnici na frontu to ne vide tako. Moj kolega Mihael Kofman i ja smo izračunali da ukrajinska vojska treba da ispali otprilike 2.000 do 3.000 komada artiljerijske municije dnevno da bi održala odbrambenu strategiju. Ukrajina trenutno za to još uvek ima dovoljno municije, iako se čini da se vatra stalno smanjuje. A ako paket pomoći SAD bude odobren, ona za nekoliko dana ili sedmica stiže i dodatna municija. Glavni problem je nedostatak ljudi - poručio je on.

Zbog čega nema dovoljno vojske i kako se to može rešiti?

- To je najteži problem i ne može se odmah rešiti. Proći će meseci pre nego što nove trupe budu poslate na front i verovatno neće biti spremne pre kraja leta. Moraju biti adekvatno obučeni, jer slanje loše obučenih vojnika povećava rizik od velikih gubitaka i smanjuje motivaciju i borbenu efikasnost – to je pokazala i kontraofanziva prošle godine - naveo je Gadi.

Činjenica da ovaj kadrovski problem postoji pokazalo se najkasnije prošle jeseni, i Ukrajina je na njega mogla da reaguje ranije. Međutim, mi na Zapadu delimo odgovornost za ovu kadrovsku situaciju jer Ukrajina nije mogla jasno da izračuna koliko će municije dobiti. Ako možete da planirate unapred, to je dodatna motivacija da izvršite mobilizaciju. Doduše, mobilizacija je trenutno krajnje nepopularna kod stanovništva.

Čujemo da postoji i problem sa odbrambenim linijama na ukrajinskoj strani.

- To je treći i neposredni problem – nedostatak odbrambenih struktura koje nisu sistematski izgrađene. S jedne strane, za to postoje razumljivi razlozi – proširenje bi se moglo posmatrati kao priznanje da se područje izvan ovih linija odbrana ne može ponovo osvojiti u bliskoj budućnosti - kazao je on.

Ali postoje i strukturni problemi. Za razliku od ruskih oružanih snaga, ukrajinska vojska nije odredila posebne jedinice, koje rade samo na drugoj ili trećoj liniji odbrane.

Verujete li da Ukrajina može da izdrži dok se ne ubrza proizvodnja oružja u Evropi i SAD?

- Verujem da može, ako reši navedene probleme. Delimični kolaps fronta ne znači automatski i poraz u ratu. To bi ipak otežalo situaciju. Bila bi velika greška ako bi Ukrajina ove godine, nespremna, pokušala da krene u ofanzivu - napomenuo je on.

Ali ako Ukrajina uspe da sačuva svoje trupe, reši kadrovski problem što je pre moguće, a da istovremeno zauzme dobro razvijene odbrambene linije i bude snabdevena municijom, onda vidim realnu šansu da se ukrajinske oružane snage pregrupišu i onda možda ponovo mogu da preduzmu ofanzivne akcije 2025.

Rusi su pretrpeli velike gubitke u bici kod Avdijevke – procenili su to na oko 16.000 vojnika. Ipak, brojčanost nije glavni problem sa kojim se suočava ruska vojska?

- Rusi su uspeli da održe stabilan nivo ljudi, regrutuju desetine hiljada vojnika mesečno. Kada je reč o artiljerijskoj municiji, ne vidim pravi problem za ruske oružane snage u ovoj godini i bar u prvoj polovini 2025. sve dok ima dovoljno zamenskih cevi za topove - ukazao je Gadi.

Njihov problem je oprema, posebno nedostatak oklopnih vozila. Videli smo da se koristi neka mnogo starija oprema.

Rusi i dalje imaju nadmoć u vazduhu, napadaju u velikim razmerama dronovima, ali ove godine i modernizovanim kliznim bombama FHB-3000, čiju su proizvodnju značajno povećali. Kakvu ulogu one igraju?

- Ove bombe imaju ogroman efekat, uključujući psihološki. Njihova stopa pogodaka je niska. Ali eksplozivna snaga je impresivna. Videli smo kratere koje su ostavile ove bombe od 500 kilograma. Kada čujete takvu bombu kako eksplodira u daljini, to ima veoma uznemirujući efekat. To se u našim razgovorima iznova i iznova isticalo. Na vrhuncu bitke kod Avdijivke, desetine ovih bombi su bačene u roku od nekoliko sati - rekao je on.

Kako ocenjujete sposobnost ruske vojske da izvrši ofanzivu?

- Ofanzivna sposobnost ruskih oružanih snaga će se povećati u narednim mesecima osim ako ne naprave neku fatalnu operativnu ili stratešku grešku. U proseku Rusija i dalje ima artiljerijsku nadmoć od 5:1 do 6:1, pritom nema manjka kadrova i još ima dovoljno materijala - objasnio je on.

Ali ako Rusi pretrpe previše materijalnih gubitaka, posebno oklopnih vozila, moglo bi biti teško. Ipak, postoji realna opasnost da dođe do ofanzive u kojoj će Ukrajina morati da se odrekne delova fronta. To ne mora da se desi u bliskoj budućnosti, ali bi moglo da se desi u drugoj polovini godine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading