OVAJ PLAN MOGAO BI DA SPASE UKRAJINU, ALI IMA JEDAN PROBLEM "Preći ćemo crvenu liniju"

Kada bi NATO počeo da daje oružje Ukrajini, Moskva bi to videla kao eskalaciju rata u Ukrajini, piše Hrvarski medij.

Severnoatlantski savez (NATO) razmatra osnivanje fonda za oružje od 100 milijardi dolara koji bi joj omogućio da nastavi da pomaže Ukrajini u slučaju da bivši predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp ponovo postane predsednik, piše britanski Telegraf.

Ako bi se stvorio takav fond, NATO bi preuzeo kontrolu nad pojedinačnim donacijama zemalja koje podržavaju Ukrajinu. Da bi se formirao takav fond, članice NATO-a iz Evrope bi verovatno morale da povećaju količinu novca i zalihe naoružanja koje su spremne da pošalju Ukrajini. Zvaničnici smatraju da bi Trampu to odgovaralo, odnosno da bi se u tom slučaju manje ljutio.

 

Trampovi saveznici u američkom Kongresu ne dozvoljavaju američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da pošalje novi paket pomoći Ukrajini, a Tramp redovno kritikuje članice NATO-a jer smatra da ne troše dovoljno novca na odbranu. Postoje zvaničnici koji strahuju da bi Tramp mogao da prestane da pomaže Ukrajini ako pobedi na predsedničkim izborima u novembru.

Promena politike

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je članicama alijanse da će donatorska politika NATO-a morati da se promeni kako bi se „zaštitila pomoć Ukrajini od političkih promena”. Prećutno je priznanje da nije izvesno da će Amerika nastaviti da podržava Ukrajinu.

O fondu za oružje se još uvek razgovara, ali zvaničnici očekuju da će Evropa želeti da finansira većinu dugoročnih paketa pomoći.

- To bi trebalo da bude neka vrsta fondacije, ali svako ko u nju uplaćuje mora da odobri raspodelu sredstava iz fondacije - rekao je visoki diplomata NATO-a.

- To rešava problem podele tereta - dodao je on.

Međutim, ako bi NATO počeo da daje oružje Ukrajini, Moskva bi to videla kao eskalaciju rata u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pokušavao da taj sukob predstavi kao pokušaj Rusa da zaustave širenje NATO-a, prenosi hrvatski medij.

Prelazak crvene linije

Nekoliko članica Alijanse je reklo da bi stvaranje takvog fonda značilo prelazak „crvene linije” koju neke članice do sada nisu htele da pređu. „Ako to želimo da uradimo, moramo da pređemo Rubikon, što znači da će NATO igrati ulogu u koordinaciji slanja smrtonosne pomoći Ukrajini“, rekao je jedan visoki diplomata.

Ukoliko se stvori pomenuti fond, komandanti NATO-a bi preuzeli kontrolu nad kontakt grupom za Ukrajinu, koja obuhvata više od 50 zemalja, i koordinirali isporuku naoružanja Kijevu. Tu operaciju trenutno vode Amerikanci.

Novac iz fonda bio bi potrošen na nadogradnju ukrajinske vojne opreme i obuku ukrajinskih vojnika. Plan je da se najavljenih 100 milijardi dolara potroši u narednih pet godina.

Fond mnogi vide kao „most” na putu ka ulasku Ukrajine u NATO, međutim, američki zvaničnici su poručili da fond i put ka članstvu Ukrajine u Alijansu neće biti predstavljeni na sastanku članica NATO-a koji će biti održana u Vašingtonu ovog jula.

Ključ za distribuciju

Stoltenberg je rekao da će novac biti uložen u fond prema "zajedničkom ključu raspodele". To bi trebalo da pokaže kritičarima u Vašingtonu da će doprinos evropskih zemalja biti adekvatan. Prema jednoj varijanti, Nemačka bi pokrila 16 odsto troškova fonda, Velika Britanija 11, a Francuska 10. Amerika bi trebalo da pokrije najviše 16 odsto troškova. Baltičke zemlje su predložile da se iznos novca koji se šalje Ukrajini može dodatno povećati ako članice NATO pristanu da potroše najmanje 0,25 odsto svog BDP-a na pomoć Kijevu.

Članovi Američke republikanske partije koji podržavaju Donalda Trampa tvrde da Amerika ne bi trebalo da šalje novi paket pomoći Ukrajini dok Evropa ne pokaže da je spremna da značajnije pomogne Kijevu. Nekoliko članova Republikanske partije ne dozvoljava Kongresu SAD da odobri novi paket pomoći Ukrajini, ali zahtevaju da se donese zakon koji bi pomogao Americi da suzbije ilegalnu imigraciju.

Ukrajinski i američki zvaničnici tvrde da Ukrajina nema dovoljno municije jer joj SAD nisu poslale taj paket pomoći i zato Rusi pobeđuju na prvim linijama fronta.

Britanski Telegraf piše da bi ključni akteri želeli da preciziraju detalje o fondu uoči predstojećeg samita NATO-a u Vašingtonu, kojim će biti obeležena 75. godišnjica osnivanja Alijanse i pre eventualne Trampove pobede na predsedničkim izborima u SAD.

Kako bi pridobio naklonost Amerikanaca, predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom biće rečeno da prihvati sporazum, iako u njemu nema obećanja da će Ukrajina postati članica NATO-a.

Ovakav razvoj događaja sugeriše da Zapad veruje da će rat između Ukrajine i Rusije trajati još nekoliko godina, prenosi Jutranji.hr.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI