NAZIRE LI SE KRAJ? Sukob u Ukrajini razotkrio pukotine u odnosima SAD i EU

Prvi veliki raskol vidljiv je u odnosima između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika. Prilično cinično ali prisiljavanje Ukrajine da nastavi sukob umesto da pristane na ograničene ustupke ponuđene na početku sukoba išlo je u korist Vašingtona, navodi medij.

Kada je Evropa odustala od ruskog gasa i nafte i posle sabotaže "Severnog toka", Amerikanci su uskočili i 2023. postali najveći izvoznik tečnog gasa (LNG) 2023. u EU. Prošle godine, SAD su postale i najveći izvoznik sirove nafte u EU.

Istovremeno, dok su cene energenata rasle, nekadašnji privredni "motor Evrope" - Nemačka - sada je najslabija razvijena ekonomija na svetu, a Međunarodni monetarni fond predviđa ekonomski rast evrozone u 2024. od svega 0,9 odsto. Poređenja radi, MMF za Rusiju predviđa rast od 2,6 odsto.

Skok troškova života, čemerna ekonomska situacija ali i "poplava" jeftinih poljorivrednih proizvoda iz Ukrajine podstakli su i proteste farmera i, zabrinjavajuće za zapadne liberale, jačanje desnice - pre svega u Nemačkoj gde je Alternativa za Nemačku (AfD) toliko ojačala da Berlin razmatra njenu zabranu.

U Poljskoj, inače najglasnijoj saveznici Kijeva, takođe jača otpor Briselu, a sada i u Slovačkoj sa dolaskom novog predsednika Petera Pelegrinija koga Zapad karakteriše kao "ukoskeptika". Mađarska je od samog početka skeptična u pogledu slanja vojne pomoći Ukrajini, što je dovelo do sukoba sa Briselom, iz kojih je Budimpešta uglavnom izlazila kao "pobednik".

Pokušaj da se Rusija učini "parijom" doveo je i do žestokog sukoba između Češke i Slovačke, koje su nekada bile jedna zemlja. U Bugarskoj, koja je mahom podržavala EU stav o Ukrajini, sve više jačaju "proruske" stranke.

Sa druge strane, Francuska na čelu sa Emanuelom Makronom pokušava da se pozicionira kao lider evropske bezbednosti uprkos otporu brojnih članica EU, a Sjedinjene Države - iako najveća vojna sila - pokazuju znake slabljenja industrijske proizvodnje i samim tim odbrambene baze. Naročito u svetlu unutrašnjopolitičkih problema u vidu priliva migranata i predstojećih predsedničkih izbora.

Sukob je, piše "Ejža tajms", istakao brojne razlike u interesima nacionalne bezbednosti među različitim transatlantskim partnerima. Portal podseća da zajedničko članstvo u NATO ni u kom slučaju nije jednako zajedničkim strateškim interesima, procenama pretnji ili pristupima međunarodnim odnosima uopšte. Drugim rečima, razdor nastaje kada je nacionalni interes u suprotnosti sa interesima drugih članica NATO.

Najbolji primer toga su baltičke zemlje, koje Rusiju vide kao veliku pretnju i stoga podržavaju najekstremnije mere u suočavanju sa Moskvom. Međutim, ratobornost zemlje kao što je Estonija (oko dva miliona stanovnika, 104. ekonomija u svetu) ili Letonija (čiji su zvaničnici nagovestili potrebu da se potpuno uništi Rusija) postavlja ozbiljna pitanja o tome da li će SAD (ili bilo koja druga država) moći da prikupe javnu podršku neophodnu da pošalju svoje građane da se bore i ginu za strane granice.

Trenutno je sve manje njih spremno da to urade, naročito u SAD. Uprkos zvaničnim izjavama o suprotnom, zapadni zvaničnici su nesumnjivo svesni da je mogućnost ozbiljne promene teritorijalnog ishoda sukoba u korist Ukrajine, u ovom trenutku, u suštini nepostojeća. Stoga ima smisla da upravo SAD počnu da traže mir u Ukrajini.

Sa druge strane, sukob je došao do tačke u kojoj što duže traje, to će ishod biti gori za Kijev. Sukob je takođe razotkrio ranjivost zapadnih sistema naoružanja koje mogu da potkopaju efikasnost Zapada u bilo kom potencijalnom budućem sukobu. Uništeni tenkovi "M1 abrams" i raketni sistemi "patriot" niti projektuju moć u inostranstvu niti ulivaju poverenje kod kuće.

Da li će i kada Vašington početi da traži pregovore sa Rusijom oko Ukrajine zavisi od ideoloških sklonosti američkog spoljnopolitičkog establišmenta, ali i EU.

Lideri koji su se oslanjali na mir i pokornost svojih građana u poštovanju idealističkih planova na to više ne mogu da računaju jer Amerikanci i Evropljani počinju da se suprotstavljaju sve nepovezanijim političkim pozicijama svojih vlada.

Najveći jaz koji će nastaviti da se širi u transatlantskom poretku nakon konačnog završetka sukoba u Ukrajini je onaj koji trenutno razdvaja njene dve fundamentalne političke grupe: one koji trenutno vladaju i one kojima se vlada.

Sukob u Ukrajini, zaključuje "Ejža tajms", je na mnogo načina doveo do promene međunarodnog poretka i prelaska sa multilateralnog na nacionalni i kada se dim sa ruševina Ukrajine raščisti "nacionalistička renesansa" biće vidljiva sa obe strane Atlantika.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI