NA POMOLU JE VELIKI PREOKRET U UKRAJINI? Evo šta se očekuje povodom "crvenih linija"

Prema sopstvenim izjavama, komandant ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski potpisao je dokumente o prisustvu francuskih vojnih instruktora. Prema njegovim rečima, oni bi mogli da stignu „uskoro” da analiziraju ukrajinske centre za obuku.

Siriski je u svom postu na društvenim mrežama saopštio da je to „ambiciozan projekat” i da se nada da će i drugi partneri slediti francuski primer, piše Dojče Vele.

Francuski vojni instruktori za Ukrajinu

Francuska je, međutim, ublažila ovu poruku, tvrdeći da su razgovori u toku i da se još ništa konkretno ne planira. Ipak, čini se da je Francuska prva članica NATO koja bi mogla da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu. Francuski predsednik Emanuel Makron je u februaru podigao medijsku pomamu izjavom da ne isključuje slanje francuskih trupa u Ukrajinu. Do tada se smatralo jednom od crvenih linija u ratu, kako za Moskvu, tako i za Zapad. Rusija je zapretila da će zapadni vojnici u Ukrajini biti meta njenih napada.

Ali debata o tome je postala glasnija na Zapadu poslednjih nedelja otkako je Rusija intenzivirala svoje napade na Ukrajinu.

Nedovoljan broj sopstvenih vojnika i uska grla u snabdevanju municijom iz Sjedinjenih Američkih Država doveli su do toga da je ruska vojska počela da zauzima sve više ukrajinskih teritorija na severu i istoku zemlje. Posmatrači računaju na veliku rusku ofanzivu ovog leta.

Nikolas Tencer, stručnjak za francusku spoljnu politiku, kaže za DV da je slanje vojnih instruktora u Ukrajinu prvi mogući scenario.

- Francuska je spremna da to uradi što je pre moguće, ovi vojnici bi mogli da budu stacionirani u Lavovu ili Kijevu. jer niko ne želi da bude uključen u rat - smatra Tencer

Jahara Matišek, vojni ekspert na američkom vojnom koledžu, smatra da je slanje instruktora jednostavna opcija: „Bilo bi lako prebaciti nekoliko hiljada zapadnih vojnika u Lavov kao deo misije obuke“, rekao je Matisek za Dojče Vele i da Evropska unija već ima takvu misiju obuke i da bi je lako mogla preneti na Ukrajinu. Ovaj američki stručnjak je zahtevao vodeću ulogu Evropljana u ovoj oblasti.

Da li je Ukrajini dozvoljeno da gađa Rusiju zapadnim oružjem?

On ide korak dalje, predlažući da Zapad rasporedi svoje snage duž ukrajinske granice i na ukrajinskoj strani, sve do desne obale Dnjepra.

- Mislim da bi to poslalo jasan signal (predsedniku Rusije) Vladimiru Putinu  Ako bi Evropljani to uradili, oslobodilo bi se do 20 ukrajinskih brigada koje bi onda mogle da budu prebačene bliže frontu - kaže Matišek.

Dovode se u pitanje i druge crvene linije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski skoro svakodnevno moli zapadne partnere da dozvole Ukrajini da gađa Rusiju zapadnim oružjem. Ovome se do sada usprotivio najveći broj zapadnih zemalja, pre svega SAD, ali i Nemačka. Vašington i Berlin svoje ponašanje opravdavaju željom da izbegnu eskalaciju. Među moćnijim državama NATO-a, do sada se samo Velika Britanija izjasnila za to. Ali tokom posete Nemačkoj, Makron je nagovestio da bi uskoro mogli da daju zeleno svetlo Ukrajini pod uslovom da se striktno pridržava vojnih ciljeva. Olaf Šolc je rekao da Ukrajina mora da se brani u okviru međunarodnog prava.

Matišek smatra da bez opcije napada na rusku teritoriju zapadnim oružjem Ukrajina teško može da brani gradove blizu ruske granice kao što je Harkov. Tencer kritikuje zapadna ograničenja i ukazuje na Povelju Ujedinjenih nacija koja Ukrajini daje pravo da se brani.

Ako Zapad zaista pošalje svoje snage u Ukrajinu, to će značiti i „više protivvazdušne odbrane“ za zaštitu ovih vojnika, kaže američki vojni ekspert Matišek.

I to je donedavno bio tabu, ali se i taj tabu sve više dovodi u pitanje. U Nemačkoj, neki političari zagovaraju obaranje ruskih dronova i projektila u zapadnoj Ukrajini i sa teritorije NATO-a. To bi efektivno značilo uvođenje ograničene zone zabrane letova radi zaštite ukrajinskih gradova u blizini granice sa Poljskom, kao što je Lavov. Nemački kancelar Olaf Šolc je protiv učešća NATO-a i zalaže se za više isporuka sistema protivvazdušne odbrane. Nemačka je nedavno isporučila Ukrajini dva takva sistema – Patriot i IRIS-T.

Matišek kaže da razume nemačku suzdržanost prema Rusiji, iz istorijskih razloga. Ipak, veruje da se rizik od eskalacije može preuzeti. Prema njegovim rečima, obaranje ruskih projektila i dronova samo iznad Ukrajine, a ne nad Rusijom ili njenim saveznikom Belorusijom, bila bi gotovo „humanitarna misija“. Cilj bi bio da se infrastruktura i stanovništvo zaštite "od nasumičnih napada", piše Dojče vele.

(Jutrarnji.hr)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI