GENERAL KOJI JE ZELENSKOM REKAO "NE" Isplivale sve tajne svađe koja je tresla Kijev dok su Rusi nadirali sa istoka

Valerij Zalužni uživa gotovo mitski status u Ukrajini, a istraživanja napravljena krajem prošle godine pokazala su da bi on mogao da pobedi Volodimira Zelenskog kada bi se kandidovao za predsednika države. Vrednost te knjige je u tome što su prvi put objavljeni slučajevi iz kojih je vidljivo nepoverenje koje je vladalo na relaciji predsednik Ukrajine - omiljeni komandant vojske. Naime, Zalužni je dobio na uvid rukopis i nije tražio izbacivanje spornih delova, što znači da je potvrdio njihovu istinitost.

Sukob Zalužnog sa Zelenskim

- Knjigu "Gvozdeni general. Lekcije humanosti" o bivšem glavnom komandantu oružanih snaga Ukrajine Valeriju Zalužnom, koju je objavila izdavačka kuća Vivat, mnogi smatraju primerom tzv. slikovite književnosti. Ali za ukrajinski establišment to je razlog za povratak rasprave o političkim izgledima Zalužnog u budućnosti jer ga knjiga jasno postavlja protiv političkog vođstva zemlje na čelu sa Zelenskim. To je jedan od dokaza da bivši vrhovni komandat i dalje, uprkos "londonskom egzilu", ostaje bitan šraf unutrašnje politike. Iako on sam nikada nije govorio o svojim političkim ambicijama, nikada ih nije ni demantovao - analizira uticajni portal Strana.ua.

Tako se kao prva trzavica na relaciji Zelenski-Zalužni opisuje događaj iz 2021. kada je "izvesni službenik Kancelarije predsednika", zahtevao da se u ime vrhovnog komandanta objavi "politizovana, emotivna i uvredljiva" izjava upućena tadašnjem predsedniku parlamenta Dmitriju Razumkovu s kojim je tada predsednik Zelenski bio u ozbiljnom sukobu, ali Zalužni to nije učinio.

U knjizi se takođe navodi da je Zalužni uoči ruske invazije insistirao na uvođenju vojnog stanja i opšte mobilizacije, ali vlast je odbila, uz objašnjenje da bi to izazvalo paniku u Ukrajini. Mnogi to zameraju Zelenskom, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da će Ukrajinci moći "da roštiljaju u maju".

Vojska spasla Kijev

- Ali političko vodstvo nije preduzelo takve korake. Razlog je jasan: neprijatelju se nisu smeli dati razlozi. Činjenica da je ruska agresija bila "ničim izazvana" pomogla nam je da zadržimo svoju poziciju u međunarodnoj areni i dobijemo snažnu podršku - otkrila je Dolhonovska.

Prema njenim informacijama (uz odobravanje Zalužnog), uplitanje "odozgo" u vojne poslove počelo je pred kraj leta 2022. Ona tvrdi da "kada je vojska spasla Kijev i stabilizovala liniju fronta, političari su se osećali kao komandanti i počeli da se mešaju u planiranje operacija, zahtevajući brze pobede. Javno upozoriti na to značilo bi sopstvenom rukom potpisati dekret o otkazu. Budući da laganje nije opcija za Zalužnog, postojao je samo jedan izlaz - odlučio je da ćuti".

Biografija otkriva i da su ukrajinskim političarima trebale brze pobede kako bi zatražili pomoć od zapadnih saveznika i zadržali domaću podršku. Umesto toga, vojska se pod komandom Zalužnog vodila sposobnostima odbrambenih snaga i mogućim pokretima Rusa, a za to navodi dva primera - Herson i Bahmut. U knjizi se oslobađanje Hersona naziva "pobedom od strateške važnosti".

Operativni značaj

Napokon, o krvavoj desetomesečnoj odbrani Bahmuta, Dolhonovska otkriva kako je vojska na terenu već u septembru 2022. rekla da je potrebno napustiti Soledar i Bahmut.

- Ali, na kraju je odobrena druga strategija - zadržati Bahmut. Kao rezultat toga, tamo se nakupila grupa od nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika, koju je naša vojska uništavala, ali nije mogla beskonačno. U standardnim uslovima, grad bi imao operativni značaj, a u uslovima koji su se dogodili dobio je strateški - piše uz kritički zaključak da je operacija zadržavanja Bahmuta na deset meseci "verovatno bila politička potreba, a ne vojna".

Sukob kao javna tajna

Dugo je bila javna tajna da postoji sukob između Zelenskog i Zalužnog. Glasine su se intenzivirale u jesen 2023. nakon neuspeha ukrajinske ofanzive, kao i zbog predsedničkih izbora koji su odloženi zbog ratnog stanja. U ukrajinskim političkim krugovima popularna je verzija da je Zelenski odustao od planova za održavanje izbora iz straha od konkurencije Zalužnog jer je, prema nizu anketa, general bio toliko popularan da bi mogao da porazi sadašnjeg predsednika.

Politički pritisak na Zalužnog postajao je sve jači kako je vreme prolazilo. Novinarima čak i svetski poznatih medija bilo je vrlo teško da ga pridobiju da pristane na intervju, a vrlo je retko davao čak i obične izjave.

- Razlog za generalovu ćutnju bila je ljubomora predsednikovog okruženja na njegovu popularnost pa kako bi se izbegle dodatne napetosti u odnosima s Volodimirom Zelenskim, Zalužni je radije odgovarao s "ne" na svaki novinarski zahtev za intervju - piše u knjizi.

Kako bi izbjegao direktni sukob s popularnim generalom, Zelenski je imenovao Zalužnog za ambasadora u Velikoj Britaniji. Većina ukrajinskih analitičara procenjuje da će se Valerij Zalužni u budućnosti uključiti u politiku s velikim izgledima da postane predsednik Ukrajine.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI