RUSKI VOJNI EKSPERT OTKRIO: Nakon poraza Ukrajine kreće PRAVI RAT

Na taj način Vašington zapravo planira da podrži rumunski program modernizacije odbrane. Rumunsko Ministarstvo odbrane će imati direktan pristup sumi od 700 miliona dolara, dok će do 220 miliona dolara biti usmereno ka državnoj kompaniji ROMARM koja kontroliše 15 preduzeća koja proizvode oružje i municiju, uključujući barut i navođene rakete.

„Jasno je da oni sada jačaju zemlje drugog ešalona, jer oni misle da će, ako Rusija pobedi u Ukrajini, sledeće na redu biti zemlje NATO-a koje su geografski locirane u blizini – baltičke države, Poljska i ta ista Rumunija.Jasno je da sa tim novcem ne mogu da dobiju rat, ali je očigledno da će se SAD sada baviti jačanjem svih zemalja drugog ešalona.

Odnosno, oni se pripremaju za nastavak sukoba, jer im je jasno da ne mogu da pobede u Ukrajini. Ako je Ukrajina sada na čelu u obuzdavanju Rusije, onda bi sledeće, hipotetički, mogle da budu i druge zemlje, uključujući i Rumuniju. Zbog toga jačaju krila i pozadinu“, kaže Blohin.

Blohin dodaje da sve to vodi „ka opštoj napetosti, jačanju trke u naoružanju i povećanju vojnih budžeta“.

Rumunija, članica NATO-a i Evropske unije, planira da potroši 2,5 odsto svog BDP-a na odbranu.

„Ne treba zaboraviti da se u Rumuniji raspoređeni elementi američkog sistema protivarketne odbrane, a američki PRO izuzetno negativno utiče na stratešku stabilnost između Rusije i Sjedinjenih Država i zato je jasno da im je Rumunija izuzetno važna.

Nije im važno, niti žao da Rumune šalju u borbu protiv Rusa, ali im je Rumunija zbog blizine Rusiji veoma važna, kao što su im iz tog razloga važne i Poljska i baltičke države“, objašnjava Blohin.

Rumunija jača vojnu infrastrukturu za budući sukob sa Rusijom
Blohin kaže da suma od 920 miliona planiranih za Rumuniju nije značajna u poređenju sa iznosima koje Zapad sada izdvaja za Ukrajinu.

„Danas Ukrajina dobija najviše zapadnih donacija, jer se tamo sada vodi pravi rat, a u Rumuniji je u toku stvaranje infrastrukture za period koji će uslediti posle ukrajinskog sukoba. Oni se spremaju – jačaju za budući rat, a sada je Ukrajina pravi problem za Zapad. Prema tome, taj iznos je mali“, ističe Blohin.

Prema najskromnijim procenama, kolektivni Zapad je pružio pomoć Ukrajini u iznosu od skoro 300 milijardi dolara, dok za Rumuniju izdvaja tek nešto manje od milijarde.

„Iznos je mali, ali zamislite da ta takva suma kaplje svake godine, a da vojna infrastruktura jača. Dakle, ovo je priprema za sledeći rat – za sledeći mogući sukob između Rusije i NATO zemalja“, ocenjuje Blohin.

Na pitanje kakve mere preduzima Rusija za suprotstavljanje mogućim pretnjama iz Rumunije i drugih NATO saveznika, Blohin kaže da je sada glavna mera uspešno sprovođenje specijalne vojne operacije. Najvažnije je, dodaje on, rešavanja ukrajinskog sukoba.

„Sada se prvo, uslovno govoreći, moramo pozabaviti Ukrajinom, a onda će se, naravno, i ti problemi rešavati. Ako tamo budu raspoređeni razni udarni sistemi, onda je jasno da i mi broj ciljeva moramo proširiti.

To se ne odnosi samo na Rumuniju, nego na sve zemlje u blizini granica odakle dolazi pretnja, uključujući i Finsku.

One su sve zona rizika i za nas, i za Zapad i za njih same, jer sebe pozicioniraju kao moguće napadače“, zaključio je ekspert.

Inače, kredit, koji je dodeljen od strane Sjedinjenih Američkih Država za Rumuniju ima plan otplate od 12 godina.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI