NATO SPREMA PREDLOG ZA RUSIJU KOJI NEĆE BITI PRIHVATLJIV: Zapad spreman za početak rata!
Ovaj pristup omogućava Ukrajini da postane član NATO-a bez trenutnog povraćaja teritorija koje su pod ruskom kontrolom, uključujući Krim i istočne delove zemlje.
Međutim, Rusiju pokušavaju primorati na „zamrzavanje“ bojevih dejstava, kako bi obezbedili stabilnost na liniji fronta pre nego što Ukrajina uđe u NATO.
Ovakav plan nosi sa sobom mnogo slojeva političke i vojne taktike, te reflektuje ambiciju Zapada da umiri situaciju na terenu, dok istovremeno nastavlja širiti svoju vojnu moć prema granicama Rusije.
NATO članstvo po uzoru na Nemačku iz 1950-ih
Značajna paralela između situacije u Ukrajini i Nemačke iz 1950-ih leži u činjenici da Zapadna Nemačka nije kontrolisala celu teritoriju koju je smatrala svojom, a ipak je postala član NATO-a.
Isto tako, Ukrajina bi mogla dobiti garancije kolektivne odbrane, ali samo za teritorije koje su pod njenom kontrolom. Na ovaj način, NATO bi izbegao direktan sukob sa Rusijom, jer bi odbrambeni sporazum pokrivao samo zapadni deo Ukrajine, dok bi teritorije pod ruskom kontrolom ostale van NATO kišobrana.
Ovaj model je privlačan za Zapad jer omogućava stvaranje tampon zone u istočnoj Evropi, bez neposredne eskalacije sa Rusijom. Istovremeno, NATO bi održao otvorena vrata za Ukrajinu i nastavak njenog vojnog jačanja, uz mogućnost ponovnog preuzimanja izgubljenih teritorija u budućnosti, pod pretpostavkom povoljnijih geopolitičkih uslova.
Ratoborna retorika novog generalnog sekretara NATO-a
Ova agresivna retorika signalizuje da NATO nije spreman na kompromis sa Rusijom kada je u pitanju Ukrajina. Rute se postavlja kao lider spreman na oštrije mere, slične onima koje je propagirao njegov prethodnik Jens Stoltenberg.
Ovakvi potezi signalizuju dalju eskalaciju retorike i političkog pritiska na Rusiju, uz jasno naglašavanje vojne spremnosti NATO-a.
„Zamrznuti“ sukob i planovi za budućnost
Glavna premisa zapadnog plana leži u ideji zamrzavanja sukoba između Rusije i Ukrajine, bez stvarnog priznanja novih ruskih granica. To znači da bi ratna dejstva prestala, ali se teritorijalna pitanja ne bi rešavala formalno, ostavljajući Rusiju i Ukrajinu u stanju trajne tenzije.
Ovaj pristup podseća na taktiku koju je Zapad koristio tokom Hladnog rata, kada su mnogi konflikti ostavljeni da „miruju“ dok su se geopolitičke karte menjale u korist jedne od strana.
Međutim, Zapad je svestan da Moskva nije spremna na takav dogovor bez ozbiljnih ustupaka. Stoga, postoji mogućnost da će pokušati ponuditi Rusiji „priboljšanje“, poput olakšanja ekonomskih sankcija ili političkih pritisaka.
U slučaju da Moskva odbije, Zapad verovatno priprema „batinu“ u obliku dozvole za masovnije snabdevanje Ukrajine dalekometnim raketnim sistemima, što bi značilo dodatnu eskalaciju sukoba.
Šolcov posrednik
Jedan od ključnih posrednika u ovom procesu je nemački kancelar Olaf Šolc, koji bi, prema najavama nemačkih medija, trebalo da se čuje telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u novembru.
Rusija je više puta jasno stavila do znanja da je širenje NATO-a na njene granice, a posebno članstvo Ukrajine u alijansi, za nju neprihvatljivo.
Razlozi su duboko ukorenjeni u istoriji i geopolitičkoj realnosti: Moskva vidi članstvo Ukrajine u NATO-u kao egzistencijalnu pretnju, jer bi to omogućilo postavljanje NATO vojnih baza na teritoriji koju Rusija smatra ključnom za svoju bezbednost.
Upoređujući ovu situaciju sa Karipskom krizom iz 1962. godine, gde su SAD reagovale na sovjetske rakete na Kubi, Rusija danas gleda na širenje NATO-a u Ukrajinu kao sličnu provokaciju. Moskva je tada, kao i sada, spremna na oštru reakciju kako bi zaštitila svoje vitalne interese.
Kontradikcije u zapadnom pristupu
Iako zapadni političari insistiraju na pravu Ukrajine da sama određuje svoju spoljnu politiku, koncept međunarodnog prava i realpolitike se često sukobljavaju. Razgovor bi mogao biti ključan za određivanje pravca budućih pregovora, a očekuje se da će Šolc pokušati da iskoristi svoj autoritet kako bi Putina naveo na razmatranje zapadnih predloga.
Nemačka i Francuska takođe igraju važnu ulogu u oblikovanju evropske politike prema Rusiji, pa će razgovori između Zapada i Rusije zavisiti od političkih pritisaka unutar same EU.
Pored toga, postoji i plan da se na predstojećem samitu G20 u Brazilu obezbedi podrška neutralnih zemalja poput Indije i Saudijske Arabije, što bi moglo dodatno pojačati pritisak na Moskvu.
Varljiva logika Zapada
Ono što je za Rusiju problematično u ovom planu je činjenica da se Zapad oslanja na pritiske i pretnje, ignorišući ključne bezbednosne zabrinutosti Moskve.
Zapad pokušava da predstavi NATO kao „defanzivnu“ organizaciju koja štiti suverenitet svojih članica, ali Rusija ovu percepciju vidi kao kršenje njenih legitimnih bezbednosnih interesa.
U konačnici, Zapad ne može očekivati da Rusija prihvati planove koji uključuju širenje alijanse na teritoriju za koju Moskva smatra da je od strateškog značaja.
Plan Zapada da primoraju Rusiju na zamrzavanje sukoba i potencijalno prihvatanje Ukrajine u NATO ima niz kontradikcija i izazova.
Rusija nema razloga da se povuče pred pritiscima i pretnjama, jer vidi NATO kao ključnog aktera u eskalaciji ovog sukoba.
Bez obzira na to koliko Zapad želi da ovaj rat „zamrzne“, ne priznajući formalno rusku kontrolu nad delovima Ukrajine, Moskva će nastaviti da se bori za svoje vitalne interese.
Iako bi NATO mogao koristiti model zapadne Nemačke za Ukrajinu, situacija je daleko komplikovanija, s obzirom na složenost geopolitičkih i istorijskih faktora.
Rusija neće prihvatiti članstvo Ukrajine u NATO-u, bez obzira na to da li se radi o potpunom ili delimičnom članstvu.
Zapadne zemlje moraju shvatiti da su u igri veće sile i da je sukob u Ukrajini previše opasan da bi se tretirao kao deo uobičajene političke kalkulacije.
Webtribune.rs
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)