"NJEGOVA TAKTIKA JE KARTA ZA MRTVAČNICU" Kijev u najgoroj situaciji od početka rata, Zelenski priteran u ćošak

"Rusija se može samo naterati da sklopi mir“, rekao je nedavno Zelenski Savetu bezbednosti UN. Zelenski obilazi SAD, rukuje se i pokušava da pridobije velike govoreći o svom „pobedničkom planu“ da okonča dvoipogodišnji rat sa Rusijom. Kao i obično, tražio je još veću vojnu, finansijsku i diplomatsku podršku.

Američki predsednik Džo Bajden se obavezao na to, najavljujući novu isporuku oružja Ukrajini. Ali Donald Tramp, republikanski kandidat koji bi ga uskoro mogao zameniti na funkciji, mnogo je manje popustljiv, a Zelenski je, s druge strane, očigledno zabrinut da bi Ukrajina, a ne Rusija, mogla biti primorana na mir. Dok njegova vojska postepeno gubi tlo pod nogama, rastući ukrajinski entuzijazam za okončanje rata i nestabilna, čak i zapadna podrška, polako guraju Zelenskog u ćošak.

Otkako je Ukrajina ponovo zauzela grad Herson u iznenadnoj operaciji i munjevito napredovala kroz oblast Harkova krajem 2022. godine, nije postigla gotovo nikakav napredak. Dugo najavljivana ofanziva u leto prošle godine donela je samo male teritorijalne dobitke. Od tada, većina promena na liniji fronta, iako male, ide u korist Rusije. Ruske snage su u februaru zauzele grad Avdijevku u Donjeckoj pokrajini, a poslednjih meseci su se približavale još nekoliko ukrajinskih uporišta u Donjecku, uključujući Pokrovsk, dok je Ugljedar već izgubljen.

U teoriji, Ukrajina je i dalje odlučna da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju, odnosno da se vrati na granice koje je nasledila kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine. To bi podrazumevalo vraćanje ne samo delova Donjecka, Hersona, Luganska i Zaporožja, koje je delimično okupirala Rusija, već i Krima, koji je Rusija okupirala još 2014. godine. Međutim, sve je to daleko od dosega u vojnom smislu. U praksi, rat je postao rat na iscrpljivanje, pri čemu se obe strane nadaju da će nadživeti drugu ili se bar braniti dovoljno dugo da izbegnu prisiljavanje na nepovoljan mirovni sporazum.

Pregovori o završetku rata su, za sada, čista fikcija. Ruski predsednik Vladimir Putin nije pokazao pravi interes za mirovne pregovore, a Zelenski je još 2022. godine potpisao dekret kojim se ukrajinskim zvaničnicima zabranjuje da pregovaraju sa Rusijom dok je Putin na vlasti.

Rat na iscrpljivanje u korist Rusije

Ukrajinski predsednik nastavlja da govori kao da je potpuna pobeda na bojnom polju i dalje u domenu mogućnosti, iako je pomenuo i „želju za dijalogom“. Čini se da se Ukrajina nada da će priliv novih trupa, stalno snabdevanje zapadnim oružjem i razumna upotreba vatrene moći zadržati Putinovu vojsku na odstojanju, primoravajući ga da snosi političke troškove mobilisanja sve većeg broja rezervista i dodatnog zatezanja ekonomije, gurajući ga ka dogovoru. Ali možda će ukrajinska vojska, privreda i društvo biti ti koji će prvi dostići prekretnicu, piše Ekonomist.

S druge strane, napredak Rusije ima zastrašujuću cenu. Volodimir Horbatjuk, zamenik načelnika generalštaba ukrajinske vojske, tvrdi da je Rusija nedavno izgubila šest ljudi na svaku ukrajinsku žrtvu. „Zaista su sve strpali u mašinu za mlevenje mesa – vozače, kuvare, građevinske radnike“, kaže drugi visokorangirani ukrajinski vojnik. Američki zvaničnik je procenio da je od početka rata ubijeno 100.000 Rusa i 430.000 ranjeno.

Tempo ruskog osvajanja, koji je već užasno spor, nedavno je još više usporen, pa je moguće da će Pokrovsk izdržati još nekoliko meseci. Strahovi Zapada od kolapsa Ukrajine i brzog napredovanja Rusije ka velikim gradovima kao što su Dnjepar i Odesa su ponovljeni, pod uslovom da SAD iznenada ne prestanu da isporučuju municiju.

Međutim, bilans iscrpljenosti i dalje ide u prilog Rusiji. Ako ruske snage na kraju zauzmu Pokrovsk, kao što će verovatno na kraju i zauzeti, na zapadu se otvara ravniji pejzaž i time povoljniji za dalje rusko napredovanje. Kremlj takođe nastavlja da uživa veliku prednost u vatrenoj moći, čak i nakon što je velika količina američkog oružja stigla u Ukrajinu ranije ove godine. Ruska artiljerija dominira linijom fronta, ispalivši na nekim lokacijama čak deset granata na svaku ukrajinsku. Moskva takođe ima prednost svojih vođenih bombi od 500, 1.500 ili 3.000 kg, koje uništavaju ukrajinske odbrambene i utvrđene položaje i kose ukrajinske vojnike.

Iako su gubici Ukrajine mnogo manji od ruskih – iako verovatno ne toliko koliko tvrdi Horbatjuk – Ukrajinci ih teže zamene. Pre svega, imaju ih manje na ratištu nego Rusija – 450.000 Ukrajinaca naspram 540.000 Rusa. I dok se većina ruskih vojnika dobrovoljno prijavila za veliku platu, Ukrajina se sve više oslanja na vojnu službu. Policajci se žale da su mnogi regruti nesposobni za borbu - prestari, suviše bolesni i često pijani. Kada uđete u službu, nema jasnog izlaza iz vojske, zbog čega mobilizacija izgleda kao karta u jednom pravcu – do mrtvačnice. Nekih pet do 10 odsto aktivnih vojnika je na bojnom polju bez odsustva. Vlasti gone mnoge dezertere, ali to ne izaziva toliko strah kao Putinove snage – čak manje od 30 odsto Ukrajinaca smatra da je izbegavanje vojne službe sramotno, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja.

Problem sredstava za nabavku oružja

Ovi problemi su donekle dodatno pogoršani upadom Ukrajine u rusku oblast Kursk početkom avgusta. Iako je ova ofanziva ponovo potvrdila sposobnost Ukrajine da preuzme inicijativu na terenu, nadmudri ruske snage i osramoti Putina, ona je takođe proširila linije fronta i produžila ukrajinske linije snabdevanja.

Istovremeno, to nije nateralo Kremlj da uspori ofanzivu na Donjeck, pre svega u pravcu Pokrovska, kako se Kijev nadao, iako su neke ruske snage preusmerene na odbranu Kurska. Upad Ukrajine na rusku teritoriju takođe je smanjio raspoložive resurse za odbranu Pokrovska - Oleksandr, oficir stacioniran u blizini grada, kaže da je njegova jedinica imala manju vazdušnu podršku od početka ofanzive Kursk. Stabilizacija linije fronta zahtevaće više vatrene moći. Visoki ukrajinski zvaničnici kažu da je njihovim snagama potrebna slojevita odbrana, uključujući artiljeriju, rakete, borbene avione i bespilotne letelice, kako bi potisnule ruske snage i oružje sa prve linije fronta i sprečile dalje napredovanje.

Ukrajina takođe traži dozvolu da koristi moćne zapadne rakete za napad na vojne ciljeve duboko u Rusiji, kao što su vazdušne baze, fabrike i infrastruktura. Tri smela ukrajinska napada dronom i raketama poslednjih nedelja – jedan 18. septembra na skladišta oružja u Toropecu, 500 km unutar Rusije, i dva dana kasnije na skladišta u Krasnodaru, 200 km dalje – poslužila su kao moćna ilustracija šta je to moguće . Ali američki zvaničnici su zabrinuti da bi upotreba zapadnog oružja na ovaj način mogla da podstakne Rusiju da uzvrati otežavajući život zapadnim zemljama na druge načine, kao što je naoružavanje jemenskih Huti pobunjenika. I u svakom slučaju, tvrde oni, nema dovoljno raketa na raspolaganju da bi napravile veliku razliku.

Umesto toga, oni se fokusiraju na izgradnju domaće odbrambene industrije Ukrajine, posebno njenih kapaciteta za pravljenje bespilotnih letelica. Ukrajina je postigla veliki uspeh sa smelim udarima bespilotnih letelica, koji ne samo da su pogodili lokacije kao što je Toropec, već su pomogli da se ruska flota izbaci iz Crnog mora. Prema rečima Aleksandra Kamišina, savetnika predsednika Zelenskog, proizvodnja oružja u Ukrajini se otprilike utrostručuje iz godine u godinu.

Međutim, glavni problem nije kapacitet, već novac – ukrajinska vlada nema dovoljno sredstava da kupi proizvode od lokalnih proizvođača oružja. Knjige narudžbine su u nekim slučajevima i više od pola prazne. Ukrajina bi mogla da proizvede više od tri miliona dronova kratkog dometa godišnje, ali je vojska uspela da ugovori samo 1,5 miliona njih. Kamišin želi da finansira kupovinu domaćeg oružja ukidanjem izvoznih kontrola i prodajom oružja u inostranstvu. On je takođe pozvao zapadne saveznike da plate oružje koje će se proizvoditi u Ukrajini. Danska vlada je, na primer, na ovaj način kupila za Ukrajinu 18 samohodnih artiljerijskih sistema Bohdan.

Ali Rusija takođe proizvodi više oružja. Putin je obećao da će ove godine povećati proizvodnju dronova za skoro deset puta. Proizvodnja vođenih bombi i projektila Iskander povećana je sedam puta od kraja 2022. godine. Moskva je takođe bila u mogućnosti da kupi velike serije municije i projektila od Severne Koreje i bespilotne letelice i rakete od Irana. Između ostalog, to oružje je omogućilo Rusiji da od marta do avgusta pokrene devet talasa napada na ukrajinske elektrane i električnu mrežu. Oni su pogodili ciljeve u skoro svim provincijama pod kontrolom Ukrajine, navodi se u nedavnom izveštaju UN. Ovi napadi uništili su oko 80 odsto ukrajinske proizvodnje uglja i gasa.

Promene raspoloženja i pretnja zime

Mnogi oštećeni objekti su ponovo funkcionalni, ali ostaju ranjivi na buduće napade. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je poboljšana, ali ruski napadi su takođe postali sofisticiraniji, koristeći rakete, mamce i druge trikove za izbegavanje protivvazdušnih sistema. Rusija je 26. avgusta gađala žice koje povezuju tri ukrajinske nuklearne elektrane na mrežu, preteći da prekine više od polovine snabdevanja električnom energijom u zemlji u jednom danu. Namera Rusije je da zamrzne Ukrajinu i tako je potčini, rekao je Zelenski u UN, pošto veliki deo ukrajinskog grejanja zavisi od snabdevanja električnom energijom. Na ovaj način dolazi do nedostatka struje. Deficit će se povećavati kako vreme bude hladnije i ruski štrajkovi jačaju. Postoji strah od nestanka struje do 12 sati dnevno.

U najgorem slučaju, cevi se mogu zamrznuti i pucati, onemogućujući sisteme grejanja čak i nakon što se napajanje ponovo uključi. Timovi tehničara su stacionirani u blizini važnih mrežnih čvorišta, naoružani rezervnim delovima i spremni za brze popravke. Za zaštitu elektrana izgrađeni su betonski štitovi. U gradovima blizu linija fronta, kao što je Harkov, postavljaju se male, mobilne proizvodne jedinice kako bi se smanjio rizik od katastrofalnih nestanka struje. Kako bi se izborili sa nestankom struje, velike industrijske kompanije, poput čeličana, ulažu u sopstvene gasne turbine. Predsednik ukrajinske banke kaže da njegova kompanija postavlja i sopstvene proizvodne pogone. Čak su i mala preduzeća kupila generatore ili osmislila druge planove za vanredne situacije. „Biće veoma teška zima, ali sam uveren da ćemo izbeći katastrofu“, kaže Oleksandr Litvinjenko, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Na prvi pogled, većina Ukrajinaca je podjednako samouverena i borbena. Skoro tri četvrtine anketara kaže da je vojna pobeda i dalje moguća. Samo devet odsto kaže da bi prihvatilo prekid borbi koje zamrzavaju sadašnje linije fronta bez ikakvih drugih ustupaka. Međutim, ove brojke prikrivaju rastući generacijski jaz. Oni stariji od 60 godina, koji ne rizikuju mobilizaciju, mnogo su skloniji da nastave rat nego mladi – njih 54 odsto veruje da će Ukrajina pobediti, u poređenju sa 31 odsto onih između 18 i 25 godina. Slično, 60 odsto starijih ljudi kaže Ukrajina mora da nastavi sa borbom dok se ne oslobodi cela njena teritorija, u poređenju sa samo 40 odsto mladih od 18 do 25 godina.

Štaviše, broj Ukrajinaca koji kažu da bi bili spremni da pod određenim uslovima ustupe teritoriju Rusiji se stalno povećava. Udeo onih koji su spremni da prihvate sadašnje linije fronta raste na 38 odsto ako bi Ukrajina bila primljena u Evropsku uniju i dobila sredstva za obnovu. Kada bi i Ukrajina bila primljena u NATO, 47 odsto bi bilo spremno da prihvati sadašnje linije fronta, a punih 57 odsto bilo bi spremno da sklopi mir ako bi Ukrajina povratila kontrolu nad okupiranim delovima Zaporoške i Hersonske oblasti, i odrekla se kontrole nad Krim, Donjeck i Lugansk. Život izgleda varljivo normalan u velikim gradovima poput Odese, gde su restorani na otvorenom prepuni i ljudi prave selfije na šetalištu pored mora. Međutim, 77 odsto Ukrajinaca kaže da im je prijatelj ili poznanik poginuo u ratu, 22 odsto izgubilo je rođaka. Sve je veća zabrinutost oko toga koliko će rat trajati.

Iako se privreda stabilizovala i čak raste, ona je i dalje mnogo manja nego što je bila pre rata. Oko 6,5 miliona ljudi, skoro petina stanovništva, napustilo je zemlju. Više od 60 odsto onih koji su ostali rekli su anketarima da su im prihodi smanjeni i da se muče. Vladi je još teže – predviđa se da će prihodi u 2025. godini jedva pokriti polovinu potrošnje. Potrebni su im grantovi ili zajmovi da pokriju preostalih 38 milijardi dolara, ili negde blizu toga. Iako su se saveznici, uključujući SAD i EU, složili da finansiraju deficit profitom od zamrznute ruske imovine, proces je birokratski i čini Ukrajinu taocem hirova njenih dobrotvora.

Američki izbori i politička previranja

Sve ovo dodatno pothranjuje gorčinu zbog rata. „Zapad i posebno SAD imaju nedvosmislenu odgovornost za smrt Ukrajinaca“, rekao je Jurij Fedorenko, koji komanduje jedinicom operatera dronova. „Rusija nas otvoreno ubija. Zapad svojom bespomoćnom i nemoćnom reakcijom daje tihi pristanak na ovo uništenje“.

Možda je neizbežno da je poverenje Ukrajinaca u Zelenskog palo sa 80 odsto u maju 2023. na 45 odsto ove godine, prema američkom Nacionalnom demokratskom institutu. Generalno, poverenje u vladu je i dalje znatno niže. Iako su se prošle godine sve glavne političke stranke složile da odlože izbore do kraja rata, Zelenski navodno razmišlja o raspisivanju predsedničkih izbora sledeće godine kako bi konsolidovao svoju vlast. Mnogo se raspravlja o potencijalnim rivalima Zelenskog, poput Valerija Zalužnog, koji je u februaru razrešen dužnosti glavnokomandujućeg armije. Anketa je pokazala da se Ukrajincima sviđa ideja da ih vodi bivši vojnik.

U takvoj sumornoj atmosferi Zelenski je otputovao u SAD u potrazi za daljom podrškom. Bajdenovi pomoćnici, iako skloni gunđanju zbog beskrajnih zahteva Ukrajine, pokušavaju da pomognu što je više moguće u preostala četiri meseca njegovog predsedavanja. Nova vojna pomoć je deo napora da se iskoriste resursi koje je Kongres već odobrio. Oni takođe pokušavaju da razmrse birokratiju oko kredita podržanih zamrznutom ruskom imovinom. Neki čak izražavaju nadu da bi se Kongres moglo ubediti da odobri dodatnu pomoć Ukrajini između novembarskih izbora i inauguracije novog predsednika u januaru.

Ako novi predsednik bude Kamala Haris, kandidat demokrata, Ukrajina može očekivati generalno sličan pristup stvarima kao Bajdenov. Ali ako Tramp osvoji drugi mandat, izgledi su mnogo manje predvidljivi. U njegovom taboru su i proukrajinski jastrebovi, poput Majka Pompea, koji je bio državni sekretar tokom Trampovog prvog mandata, ali i ljudi koji izgledaju srećni što Rusija nanosi poraze Ukrajini, poput Trampovog potpredsedničkog kandidata Džej Di Vensa, koji je upravo pre ruske invazije rekao: „Ionako me nije briga šta će se desiti sa Ukrajinom“.

Trampova najnovija ratna retorika nije umirujuća. Ove nedelje se našalio da je Zelenski „najveći biznismen na svetu“, koji odlazi sa 100 milijardi dolara svaki put kada dođe u SAD. Takođe je rekao da Rusija teži da pobeđuje u ratovima i požalio se da Bajden ne mari za tu mogućnost. Na nedavno održanoj Generalnoj skupštini UN, Zelenski je govorio o opasnostima smirivanja agresivnih sila poput Rusije i nepravdi pokušaja da se Ukrajini nametne jednostrani mir. Međutim, tek treba da se objasni kakav bi završetak rata mogao biti prihvatljiv, osim potpune pobede. Ali s obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, totalna pobeda ne izgleda kao verovatna opcija, zaključuje Ekonomist.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI