HOĆE DA UNIŠTE PUTINA! NATO povećava isporuke Kijevu

NATO namerava da poveća isporuke oružja Ukrajini, ali je preusmerio fokus sa težnji ka pobedi Kijeva na pokušaj da dovede predsednika Volodimira Zelenskog u najbolju poziciju da se suprotstavi napredovanju Rusije ili da pregovara o mogućem prekidu vatre, prenosi Blumberg, pozivajući se na dobro upućene izvore.

Za sada, to znači da NATO udvostručuje napore da pošalje više oružja u ratom razorenu zemlju, dok snage Kijeva polako gube tlo pod nogama, strahujući da bi eventualno primirje moglo da zamrzne sukob, pri čemu bi delovi Ukrajine ostali pod okupacijom trupa ruskog predsednika Vladimira Putina, navodi američka agencija.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a razgovarali su ove nedelje u Briselu o isporuci više oružja Kijeva, a vlade su počele da razmatraju različite pregovaračke scenarije za okončanje rata, uključujući bezbednosne garancije za Ukrajine koje "neće isprovocirati Putina", navode neimenovani izvori. Jedna od mogućih opcija za prekid vatre uključuje uspostavljanje demilitarizovane zone, koju bi verovatno obezbeđivale evropske trupe, rekao je visoki zvaničnik NATO-a.

Ovi razgovori su usledili nakon priznanja da je situacija u Ukrajini neodrživa i da bi pregovori trebalo da počnu uskoro, rekao je visoki zapadni diplomata. Blumberg podseća da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute pokušao u sredu da zadrži fokus na dopremanju oružja Ukrajini, ostavljajući za sada po strani nagoveštaje bilo kakvog prekida vatre.

"Moramo učiniti više nego da samo zadržimo Ukrajinu u borbi. Moramo pružiti dovoljno podrške da jednom zauvek promenimo putanju ovog rata", istakao je on. Sam Zelenski je u nedavnim intervjuima signalizirao da je potrebno diplomatsko rešenje i da bi prihvatio prekid neprijateljstava sa okupiranim delovima istočne Ukrajine, što je rezultat koji su nedavne ankete pokazale da bi većina Ukrajinaca prihvatila.

"Priznanje Zelenskog da Ukrajina neće moći vojno da oslobodi svu teritoriju koju je Rusija okupirala je više od priznanja realnosti. To je takođe otvaranje za buduće mirovne napore druge Trampove administracije", rekao je Lucijan Kim, analitičar Međunarodne krizne grupe i autor nedavno objavljene knjige "Putinova osveta: Zašto je Rusija napala Ukrajinu".

Problem za NATO predstavlja zahtev Zelenskog da Alijansa pruži bezbednosne garancije u delovima zemlje koje Kijev još uvek kontroliše, kao i neizvesna mogućnost da se okupirane teritorije kasnije povrate diplomatskim putem.

Ukrajinski predsednik je u nedelju rekao da bilo kakav poziv za pridruživanje Alijansi mora da se odnosi na celu njegovu zemlju, unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Članstvo Ukrajine u NATO-u kratkoročno ne dolazi u obzir, jer bi to takođe bila crvena linija za Putina, koji NATO na granici Rusije vidi kao pretnju, a Ukrajinu kao deo njegove sfere uticaja, ocenjuje Blumberg.

Umesto toga, Kijevu bi bile potrebne bezbednosne garancije koje potencijalno obavezuju SAD ili druge saveznike da stanu u odbranu Ukrajine ako Rusija prekrši bilo kakvo primirje.

To bi prevazišlo obaveze SAD i desetina saveznika da dugoročno ojačaju ukrajinsku vojsku, uključujući obuku.

Jedan od ciljeva jačanja kijevske vojske i davanja dozvole da udari dublje na teritoriju Rusije zapadnim oružjem jeste da se Putin ubedi da su razgovori bolji od borbe, što je malo verovatno s obzirom na to da ruske snage nastavljaju da napreduju, navodi Blumberg.

"Ne želimo ništa da ulepšavamo. Rusija preduzima inicijativu na svim frontovima, u svim oblastima, i ostvaruje kontinuirane teritorijalne dobitke. To uključuje i istočno transportno čvorište Pokrovsk, koje ukrajinske snage treba da napuste do početka sledeće godine", rekao je general Kristijan Frojding, načelnik Odeljenja za planiranje i komandu nemačkog Ministarstva odbrane.

Prema jednom visokom zvaničniku NATO-a, tempo napredovanja Rusije se povećava, stavljajući ukrajinske linije fronta pod dodatni pritisak. Dok Rusija ima gubitke od oko 1.500 ubijenih i ranjenih dnevno, oni su takođe bili u mogućnosti da regrutuju oko 30.000 novih ljudi mesečno, učvršćujući prednost zemlje u ljudstvu.

"Putin je očigledno u prednosti i ne želi naročito bilo kakve pregovore", rekao je ambasador Estonije pri NATO- u Juri Luik u intervjuu nacionalnom javnom servisu ERR.

Zabrinutost administracije odlazećeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da bi ruska pobeda ohrabrila saveznike Moskve - Kinu, Iran i Severnu Koreju - barem delimično stoji iza obnovljenih isporuka artiljerijskih granata, projektila, nagaznih mina i sistema protivvazdušne odbrane.

Viši politikolog u američkoj neprofitnoj organizaciji za istraživanje globalne politike Rand, Semjuel Čarap, smatra da bi pregovori morali da počnu sledeće godine.

"Ukrajini nedostaje ljudstvo da zaustavi rusku ofanzivu, a Zapad ima malo šta da pruži u pogledu postojećih zaliha naoružanja", zaključio je Čarap.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI