Poslednji srpski vojnik uz uzdignuta tri prsta pre tačno 20 godina napustio je Kosovo i Metohiju
Jedanaest dana imali su rok da se povuku
printscreen youtube
Kada su 9. juna 1999. godine stavljeni potpisi na Kumanovski sporazum, pored prekida NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, jedna od ključnih odredbi podrazumevala je povlačenje VJ i policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije, za šta su srpski vojnici i policajci imali rok od 11 dana.
Planom o povlačenju bilo je predviđeno da Priština najkasnije 15. juna u ponoć ostane bez ijednog jugoslovenskog vojnika i policajca. Međutim, prema navodima ratnih izveštača koji su tog dana bili u Prištini, i posle predviđenog roka, nekoliko oklopnih vozila i džipova i dalje je ostalo parkirano ispred zgrade Komande prištinskog korpusa.
- Otišli su dvanaest časova kasnije od predviđenog roka, čekajući da zaglavljenim kosovskim putevima prvo prođe jedna vojno-policijska kolona iz Kosovske Mitrovice. Za istoriju neka ostane zapisano da je na svakom od ovih vozila stajala zadenuta po jedna jugoslovenska zastava - preneli su tada mediji.
Kolona tenkova i vojnih vozila Vojske Jugoslavije krenula je u povlačenje sa Kosova 13 dana pre Vidovdana, a njihov odlazak nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone. Pratila ih je kolona civilnih vozila Srba koji su, mnogi zauvek, odlazili sa svojih ognjišta.
POVLAČENJE PRIPADNIKA VJ I MUP-A I ULAZAK MEĐUNARODNIH TRUPA
Potisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu stvoreni su uslovi za povlačenje VJ i MUP Srbije sa Kosova i Metohije, a u isto vreme počeo je ulazak snaga KFOR-a. Prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Kumanovo, Kumanovski sporazum, vojska, NATOPotisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu stvoreni su uslovi za povlačenje VJ.
Na teritoriju SRJ je iz Bosne i Hercegovine preko Pavlovića ćuprije u Badovincima ušla ruska jedinica sa pet džipova, jednim vozilom za veze, 16 oklopnih transportera i 23 kamiona 11. juna. Kolona je prošla kroz Beograd i preko naplatne rampe kod Bubanj potoka nastavila prema Nišu i kasnije ka Kosovu i Metohiji.
General Vesli Klark je naredio britanskom Generalu Džeksonu, komandantu KFOR-a, da presretne Ruse i onemogući njihovo zauzimanje aerodroma, što je dovelo do zatezanja situacije i incidenta na aerodromu Slatina.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosovo i Metohiju su prvi ušli britanski vojnici. Granicu su kod mesta Blace, sa šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici specijalne jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu KFOR-a ušao je oko podneva istog dana na sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent KFOR-a u Orahovac.
Transparent koji je postavljen svojevremeno kao znak dobrodošlice VJ na nadvožnjaku na Merdarama "Nema nam drugog puta, od puta na Kosovo", Albanci su spalili pošto je poslednji srpski vojnik prešao na terotoriju centralne Srbije.
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
Povlačenje srpske vojske sa Kosova je trajalo 11 dana. Počelo je nedaleko od Podujeva, kada je komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević stao je na čelo nepregledne kolone s vojnim vozilima i teškim naoruženjem i pred nekoliko domaćih i stranih novinara izdao naređenje za povlačenje VJ sa Kosova.
Rekao je da je njegova vojska u potpunosti izvršila zadatak.
- Zatim je pogledao na sat i rekao "Vreme je da se krene" - preneli su tada mediji.
ŠTA JE PRETHODILO ULASKU MEĐUNARODNIH TRUPA NA KIM
Podsetimo, NATO napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. U napadima koji su trajali 11 nedelja poginulo je između 1.200 i 2.500 osoba, a pričinjena materijalna šteta, u zavisnosti od procena, kretala se oko sto milijardi dolara. U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
KUMANOVSKI SPORAZUM POTPISAN U VOJNOM ŠATORU
Tog 9. juna 1999. godine, posle pet dana pregovora, potpisan je "istorijski dokument" koji je označio prekig NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, koja je trajala 78 dana. Potpisnici Kumanovskog sporazuma bili su, u ime međunarodnih snaga NATO i KFOR britanski general Majkl Džekson, a ispred SR Jugoslavije policijski general Obrad Stevanović i general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović.
PROČITAJTE JOŠ:
Rezultate pregovora saopštio je Britanac u 23:45 časova izlaskom ispred vojnog šatora, gde je poručio da se "Sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje mirovnih snaga na KiM i postupno povlačenje jugoslovenske vojske".
Celokupan tekst Sporazuma danas je moguće pročitati na sajtu Vlade Srbije. Neke od odredbi bile su obavezujuće za obe strane, čin potpisivanja bio je uvod u uspostavljane vlasti UN na teritoriji AP KiM na osnovu rezolucije 1244 koja je doneta narednog dana na sednici Saveta bezbednosti, što je bio uvod u pogrom 300.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.