Postoji mogućnost značajnog oživljavanja politike proširenja EU

Veber navodi da ni francuski nezvanični dokument, ni predlog Evropske komisije, ne analiziraju uzroke dosadašnjeg izostanka efikasnosti politike proširenja.

Predlog Evropske komisije ne dotiče suštinski problem politike proširenja EU na Zapadni Balkan, a to nije metodologija, pa zato ni rešenje ne može biti promena metodologije, kaže Veber.

On je ocenio da je suštinski problem nedostatak političke volje u EU, briselskim institucijama i državama članicama da dosledno koriste postojeće instrumente i ukazao da je Makron, uprkos nezainteresovanosti za region, taj politički problem nazvao pravim imenom, ali se nije prihvatio njegovog rešavanja.

Novi dokument i novo pozicioniranje EU će verovatno omogućiti podizanje Makronove blokade pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom, ali odlučujuće pitanje je može li on zaista biti prekretnica u politici proširenja, pita Veber.

Pre svega, dodaje, zato što i dalje ostaje nerešena potka cele priče: sukob o budućnosti EU, prvenstveno između Francuske i Nemačke, a bez odgovora ostaju i dva načelna pitanja – kakvu Evropsku uniju želimo, političku uniju ili ekonomsku zajednicu, i gde se završava Evropa?

Veber ističe da predlog Evropske komisije sadrži “iznenađujuće mnogo pozitivnih elemenata” koji bi mogli da dovedu do značajnog oživljavanja politike proširenja EU, ali upozorava da zbog toga ne bi trebalo stvarati euforiju.

Pre svega zato što je to samo iznuđena reakcija na problem koji zapravo ne postoji i kojem se pogrešno pristupilo: na Makronovu potpunu blokadu proširenja EU, koja je “primer neodgovorne evropske politike”, kaže Veber.

Neodgovoran je bio trenutak u kojem se zatražila reforma politike proširenja, nakon što je Makron dva puta iznudio odlaganje odluke o Severnoj Makedoniji i Albaniji, a neodgovorna je bila i suština samog zahteva – prvo interna reforma EU, pa onda nastavak procesa proširenja, ocenio je Veber.

Neodgovorna je, dodao je, i Makronova činjenično netačna kritika dosadašnje politike proširenja, što je, prema njegovim rečima, posledica tradicionalne francuske nezainteresovanosti prema politici proširenja na Zapadni Balkan, region iz kojeg se Francuska povukla prie više decenija.