STRELA JE SMRT ZA AVIONE Vojska Srbije poseduje jedinstveni raketni sistem, neprijateljski lovci ga se plaše, a kada se pojavi već je kasno (FOTO/VIDEO)
9K32 Strela-2 je sovjetski laki prenosni raketni sistem PVO prve generacije (NATO oznaka je SA-7B Grail). Namenjen je za uništavanje niskoletećih ciljeva u vazdušnom prostoru u uslovima optičke vidljivosti.
Raketno sredstvo može da se poveže sa minijaturnim radio-elektronskim tragačem pravca koji se može pričvrstiti na šlem nišandžije, koji ga ispaljuje sa ramena. Lansiranje iz stojećeg ili klečećeg stava. Strelac postavlja cev sa raketom na lanser, nišani i pritiska okidač.
Razvoj sistema
Kao i druga sovjetska oružja iz doba hladnog rata, ovaj prenosivi sistem se pokazao popularnim u mnogim državama saveznicama Sovjetskog Saveza. Razvoj ovog relativno jednostavnog sistema počeo je 1959. godine, a osnovna verzija je puštena u upotrebu posle 1966. godine.
Njena napredna verzija Strela-2M (SA-7B) sa poboljšanim infracrvenim sistemom navođenja, efikasnija bojeva glava i motor, uključujući novi uređaj za detekciju, je u upotrebi od 1971.
Još jedna nadogradnja je napravljena kasnih sedamdesetih, u koju je ugrađena nova generacija sistema za navođenje. Ovaj sistem je osetljiviji, otporniji na infracrveno ometanje ili infracrvene lažne mete i ima značajno kraće vreme odgovora.
SFRJ je za potrebe naoružanja JNA otkupila sovjetsku licencu za sistem Strela-2M. Od 1984. u proizvodnji je usavršena verzija Strela-2M/A.
Borbena upotreba
Strela-2/2M aktivno se koristila u gotovo svim sukobima 1960-ih godina i za to vreme je postigla više stotina obaranja.
Smrtonosnost ovakvog sistema leži u pokretljivosti pucača da naizgled 'iskoči' u pogodno vreme i udari u avione koji lete nisko.
Efekat takvog delovanja je dvostruk: Primorava ciljani avion da leti iznad i izvan dometa oružja, izlažući ga opasnostima od neprijateljskog radara ili snažnijoj odbrani PVO sistema, a ako avion nastavi da leti u dometu oružja kao što je Strela-2M, on nosi veći proračunati rizik da bude oboren od manjeg neprijatelja ispod ili iza aviona.
Strela-2M se pokazala najpreciznijom protiv niskoletećih aviona i helikoptera, a jedini veliki nedostatak je taj što se raketa samonavodi ka toploti, zato vojnici vežbaju gađanje osvetljavajuće mine koju ispale minobacači.
Oružje održava procenat pogodaka od otprilike 90%.
NATO agresija na SRJ
Tokom NATO agresije 1999. godine, Strela-2M, kao deo arsenala Vojske Jugoslavije bila je itekako uspešna. Oborila je tri bespilotne letilice, više krstarećih raketa, a najveći uspeh pogotkom američkog bombardera A-10 tanderbolt II.
Vojska Srbije
Nakon promena 5. oktobra 2000. godine, Srbija je uz finansijsku pomoć SAD uništila oko 9.000 raketa i oko 400 lansera ovog sistema. Međutim, danas, zahvaljujući aktuelnoj vlasti i njenom programu naoružavanja i jačanja Vojske Srbije, ovaj raketni sistem vraćen je u upotrebu, a remontom su resursi produženi na više hiljada raketa.
Osnovne karakteristike
Dužina: 1,44 m
Kalibar: 72 mm
Raspon krila: 0,30 m
Težina lansera: 15 kg
Težina rakete: 10 kg
Težina bojeve glave: 1,8 kg
Upaljač: Trenutni
Navođenje: IR
Domet po daljini: 5.000 m
Domet po visini: 2.300 m
Verzije sistema
9K32 Strela-2 - Izvorna varijanta
9K32M Strela-2M - Unapređena varijanta
Strela-2M/A - Jugoslovenska unapređena varijanta
CA-94 i CA-94M - Rumunska licencirana varijanta Strele-2, odnosno Strele-2M
HN-5 - Pineska nelicencirana kopija
Anza Mk-I - Pakistanska licencirana kopija kineskog HN-5
Orlovo oko (عين الصقر): Egipatska kopija
Hwasung-Chong: Severnokorejska licencirana kopija egipatskog sistema.
AL-1M - Indonežanska unapređena varijanta
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Alo.rs/Aleksandar Dimitrijević
Komentari (0)