DA SE OPET RODIM ŽIVEO BIH ISTO! Tri godine tuge, iako nas je prerano napustio, Sinan i danas živi kroz svoje pesme (VIDEO)

"Kulu gradim, vihor je obara, trešnju sadim ona ne behara,

ružu berem, trnje me ubada, bašto moja bez sunca i hlada.

Što će meni od kamena kula, što će miris ruže i zumbula,
što će trešnja da mi behar daje kad se draga za drugog udaje.
Zoru čekam neće da svanjava, sunca nema, neće da granjava,
bunar kopam, bunar mi se ruši, pesmu pevam, a suza me guši.
Što će meni bunar voda živa, ko će na njoj lice da umiva,
što će sunce jutrom da se javlja kad me moja draga zaboravlja.
Vranca sedlam da se na put spremam, kud se spremam kad djevojku nemam,
Prsten kujem, njoj ga neću dati, moj prstenu pust ćeš mi ostati.
Što će meni vranac ko oluja, u gori ga rastrzali vuci,
što će prsten sa sedam dragulja kad ne blista na njezinoj ruci."
(Radoje Mitrović Barajevac - Safet Kafedžić)

Ovom pesmom je Sinan Sakić (1956 - 2018) ovekovečio svoje ime u mravinjaku ljudi ovog sveta još na početku svoje diskografske karijere. Posle Sinanove interpretacije "Kulu gradim, vihor je obara" iz 1979. godine, i najprobirljivijim muzičkim gurmanima i kritičarima beše jasno - pojavio se pevač od emocije, koji tako suvereno vlada i najtežim pesmama.

Iako je rođen u blizini Muzičke škole u Loznici, kao dete se više bavio tapkarenjem. Po očevoj želji učio je zanat za elektrovarioca, a od 14 godine počinje da svira bubnjeve.

- Svirao sam sve živo, a imao sam i dobre učitelje - Bracu Dunkića i Milana Simića. Bio sam kao svirač na meti lozničkih i valjevskih muzičara i ugostitelja, sve dok mi jedan gost nije ponudio petstodinarku da mu otpevam "Mene nana poslala da naberem bostana". Brzo sam uvideo da mi i pevanje ide od ruke, pa sam skidajući pesme zavoleo Muharema, Tomu, Šabana - pričao je Sinan o svojim počecima.

Od 1978. do 1981. snimio je četiri singla sa osam prelepih pesama u duhu prave narodne muzike uz prepoznatljivu svirku Radoja Barajevca, Brane Đokića i Tomice Miljića. "Kulu gradim, vihor je obara", "Pevala je Šemsa mala", "Suviše si lepa da bi moja bila", "Ne tuguj druže stari", "Rastanak kraj reke", "Ti imaš svoje društvo" - sve su to narodnjački siročići koji tek posle Sinanove smrti dobijaju na aktuelnosti. Ipak, prekretnica u Sinanovoj karijeri je ulazak u "Južni vetar" Mileta Basa.

Foto: Youtube/Printscreen

 

- Moj prvi komercijalni uspeh u diskografiji je vezan za Sinana i za Tuzlu. Ja sam i pre Sinana snimao sa Duškom Kostićem, Merimom Njegomir, Raletom Ćajićem, Gocom Stojićević. Sa Sinanom me upoznaje Dragan Šaulić, takođe Lozničanin, i to baš 1982. godine kada se u diskografiji prelazi se sa singlica na albume. Kad se pojavila Sinanova prva ploča "Miko druže moj" i kad smo je preslušali u mojoj kući, podsmevali su mu se i moji svirači i moji ukućani. Ploča se prvih nekoliko meseci prodavala jadno, a onda je fabrika "Univerzal" iz Tuzle naručila od Diskosa 5000 kaseta. Za godinu dana prodali smo 70000, i tako je krenuo Sinanov gejzir - priča legendarni Mile Bas.

- Ja sam jedini koji je verovao u Sinanov uspeh, a i pokojni Toma Zdravković je govorio: "Ovaj mali će sve nas da povalja". Suština ovog posla je izabrati pevača kome će poverovati publika. Sinan i ja smo bili po ukusu publike, ali ne i tadašnjih najmoćnijih medija. Jednostavno, mediji imaju svoju politiku, a iza svake politike, pa i one kulturne, krije se materijalni interes. Ja nisam hteo da plaćam urednike televizije da bi puštali pevače "Južnog vetra".

Posle desetina albuma i stotinak pesama sa "Južnim vetrom" Sinan Sakić se oprobao i sa drugim autorima.

- Sinan i ja smo zemljaci, a počeli smo saradnju sa pesmom "Kada umre ljubav" na mojoj koktel ploči. Zatim su usledila dva albuma sa mnogo hitova: "Žena kose duge", "Ni po' groša prebijena", "Svirajte, svirajte, napraviću lom", "Vetre prijatelju", "Zamoliću srce"... Svaki autor ima neki svoj rukopis, za jedan specifičan stil pevača. Sinan i ja smo voleli tu stilsku raznovrsnost. Na kraju krajeva, Zapadna Srbija je dala jednu specifičnu notu na žicama gitare i violine, u meri u kojoj je harmonika u Šumadiji. Tu žicu je voleo i Sinan, pa smo 90-ih ostvarili uspešnu saradnju. Sećam se i uspešne promocije koju smo imali u restoranu STB na petom spratu Beograđanke, te pesme su počele da se vrte čak i na kultnom Studiju B, što nam je dalo potvrdu kvaliteta - kaže maestro Zoran Starčević, jedan od Sinanovih kompozitora.

Sinan je jedan od retkih pevača koji je pravio koncert u terminu finala Lige šampiona u fudbalu. Sinanove koncerte su posećivali i oni koji su ga javno osuđivali.

- Sinan je fenomen i od čoveka i od pevača. Cenim to što je napravio veliku karijeru i bez pojavljivanja na televiziji. Nikad neću zaboraviti sto jednu ružu koju mi je poslao na moj solistički koncert, jer je bio sprečen da dođe. Ja sam bila na njegovom poslednjem koncertu na Tašmajdanu. Bilo mu krivo što nisam rezervisala mesto za sedenje, a ja sam upravo i došla da odstojim i odigram na nogama ceo Sinanov koncert - kaže Lepa Lukić.

Sinan je možda jedini pevač koji liči na skoro svaku svoju pesmu. Sinan je za mnoge bio kralj kad je u pitanju broj hitova. Sinan se poistovetio sa svojom publikom, Sinanova publika se poistovetila sa Sinanom. Publika je pevala i plakala sa Sinanom, Sinan je pevao i plakao sa svojom publikom. Sinanov plač i jecaj je bio iskren, to je mogao da donese samo neko koga je život žestoko izudarao.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI