EKSKLUZIVNO! Odlomak iz autobiografske knjige Ace Lukasa ugledao svetlost dana, buran život pevača definitivno će vas zaintrigirati

- Kako sam upao u kocku? Kao klinac mnogo sam čitao. U mojoj kući je postojao kult knjige. Tada su se knjige kupovale na metar. Dodje akviziter na vrata, ubedi kevu, i – eto komplet knjiga Dostojevskog, Ćopića, Šekspira… Već u osnovnoj školi sam pročitao kompletnog Dostojevskog. “Idiot” je vrh! Ali, jedna druga knjiga me dugo držala, mogu slobodno da kežem – u kandžama. To je roman “Kockar”, dobrim delom autobiografska knjiga. Glavni junak Aleksej se stidi zbog kocke, ali ne može da se odupre strasti za rizikom. Ja osećam tu istu strast, ali se ne stidim. Aleksej mi se bio uvukao u glavu. Ne kažem da je on bio inspiracija za kocku, ali sam pre nego što sam ušao u kocku znao psihologiju kockara.

Dogovorili smo bili neku utakmicu kod Sedme beogradske gimnazije. Krenuli smo čoporativno sa Karaburme. Zastali smo kod kafane “Topola”, u ulici Patrisa Lumumbe. Na moju sreću, a nesreću ekipe, kafana je imala aparate za igru na sreću, što je blaži izraz za kockanje.

- Samo da povučem dvaput – rekao sam.

- Krećemo – upozorili su me posle izvesnog vremena.

- Samo još dve ruke i stižem – kažem ja čvrsto ubeđen da ću stići na vreme na utakmicu.

Uoči utakmice su shvatili da neću doći, pa me zamenio drugi igrač. Pole utakmice su svratili do “Topole” i zatekli me kod aparata.

- Idemo poslepodne na “Marakanu”  – kažu.

- Prođite ovuda, pa idemo zajedno – opet sam kazao samouvereno.

Posle nekoliko sati, opet su svratili do “Topole”

- Ajte vi. Samo dve ruke i stižem vas – rekao sam, jer “Zvezdine” utakmice ne propuštam.

Kasnije je kružila ovakva priča: posle “Marakane” svratili su do “Topole”. Mene nisu zatekli, ali su zatekli barsku stolicu zabodenu u ekran aparata i zakačenih sto maraka za nadoknadu štete.

To je bio tek početak Aleksejevog ulaska u moj  mozak.”

Iz autobiografske knjige Ace Lukasa “Ovo sam ja”

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI