MITAR MIRIĆ O PESMI "NE MOŽE NAM NIKO NIŠTA" I MLAĐIM KOLEGAMA Pevač se osvrnuo na svoj najveći hit, a evo da li će biti drugog dela pesme!

Folk pevač Mitar Mirić, čiji je hit "Ne može nam niko ništa" u vreme bombardovanja i rata na našim prostorima postao simbol prkosa nacije, oduvek je intrigirao javnost. Osim uspešne karijere, i njegov ekscentričan izgled, kao i neobičan stajling, često su privlačili pažnju, a nedavno je i sam istakao koliko je ponosan na sebe što se posle toliko godina odvikao od alkohola.

Kada neko spomene pevače vašeg ranga, svi odmah pomisle na stare, velike hitove. Da li je to danas moguće dostići?

- Jako je teško dostići moje stare hitove, i ne samo moje, već i sve ostale hitove koje su moje kolege nekada snimale. Nove pesme moraju da se snimaju, da znaju da postojiš jer, ako ne snimaš, kao da te nema. Kao da si nestao. Ne može da se živi samo od stare slave.

Alo

Pesma "Ne može nam niko ništa" nezvanična je himna već godinama. Da li ste razmišljali da snimite neki nastavak?

- Ma to nema šanse ni za 100 godina da se ponovi. Ta pesma je neuništiva. Ta pesma je za mene bila sedmica na lotou. Ona je najveći uspon u mojoj karijeri. Pevala se i tokom rata i bombardovanja. Pesma je postala patriotska, na neki način.

Šta je za vas, pored tog hita, najveći uspeh u karijeri?

- To je svakako pobeda na Ilidži, gde sam se pojavio kao totalni anonimus iz kafane. Bukvalno sam iz kafane došao da pevam na festivalu s afirmisanim imenima. Iz kafane s kariranim stolovima vinuo sam se među zvezde. Od tog momenta više ništa nije bilo isto za mene. Postao sam neko koga su ljudi obožavali, ploče su išle kao lude. Zahvalan sam bogu što sam rođen pod srećnom zvezdom.

Da li ste sanjali da ćete doći do ove pozicije koju sada imate?

- Nisam mogao da sanjam ni da pretpostavljam da će mi se desiti ovakva karijera. Tek kasnije sam postao svestan šta sam uradio i koliko sam postigao. U početku nisam. Želeo sam samo da radim, uveseljavam narod i pevam. Godine su učinile da shvatim gde sam i ko sam na sceni.

Pamtite li neko posebno mesto na kom se nekad skupljala estrada?

- To je bio čuveni "Šumatovac" i to je bilo mesto prestiža. Sećam se da sam se, kada sam prvi put došao, osećao važan. Tozovac je žario i palio, bio je kao glumac iz Holivuda. Gledao sam ga s dozom straha. U "Šumatovcu" su se sklapali najveći poslovi. Nije bilo važne stvari, a da nije bila na tom mestu. To je bila naša druga kuća. Sledeća moja promocija mora da bude na tom mestu, da probudimo stare dane.

Nekada su druženja trajala i po nekoliko noći. Sećate li se toga?

- Au, istina. To je bilo u Slaviji. Znali smo da osvanemo, pa opet do kasno u noć, i tako do sledećeg jutra. Nema toga više. To smo bili Šaban Šaulić, Novica Urošević, Rade Vučković. Osvanjavali smo, bančili. Nije bilo ljubomore. Danas svi nešto pevaju. Prođe pored mene, drmne me i kaže: "Ćao", a ja ne znam ko je. Nema tu poštovanja kao nekada. Sećam se, kada sam nekada sretao Nedeljka Bilkića, ljubio sam ga u ruku. Sad te neki klinac klepi po ramenu i kaže: "Ej, gde si."

Da li se ljutite kada vam tako urade?

- Ne ljutim se, ali gledam i ne znam ga. Ne znam ko je. Džaba mu što kaže da je kolega kad ga ja nikad nisam video.

BONUS VIDEO:

NAJVIŠE VOLIM SVOJ PALAC NA STOPALU Ognjen Amidžić odgovorio na kratka pitanja sa kratkim odgovorima, a uspeo je da nasmeje sve!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI