Pevačica Nataša Bekvalac progovorila je o svojoj 2025. godini, kako na poslovnom, tako i na privatnom polju.

Na samom početku razgovora, voditelje je zanimalo šta je ono što Nataša krije u sebi:

- Pa u meni su razne emocije u zavnisnoti, kakav je dan, kako se probudim, kakve obaveze imam, ja iskreno često sebe ne vidim kao snažnu, kao jaku, ali sve se to menja, pogotovo kod nas žena - rekla je Nataša pa je dodala:

- Često kada me pitaju kažem da sam "Gore-dole", ali to zavisi i ko te pita i koga zanima, ali uglavnom najbolje izgledam kada se najgore osećam, to jeste Cecin citat, ali radi i kod mene - rekla je Nataša.

- 2025. godina je bila uspešna za tebe poslovno, a kakva je bila privatno? - upitao je voditelj.

- Bila je turbulentna, moram da kažem poslovno je bila dobra, album je doživeo sjajan uspeh, iskreno senzacija, žene su me razumele sa svim pesmama, ali isto tako dok se album stvarao bilo je i uspona i padova, bilo je svega tokom samog procesa. Moram da kažem ja sam jako zadovoljna, ali stalno se pitam da li sam dovoljno dobra, da li dovoljno vredim, to je nešto što nosite iz detinjstva, ja to postavljam sebi, ali i okolini, to su moji prijatelji sa kojima sam ono što sam ja, i iskreni smo - rekla je Nataša.

"Pozlilo mi je, rekli su da imam tumor"

Pevačica Nataša Bekvalac poznata je po tome koliko je vezana za svoju porodicu i sestre. Dok Kristinu Bekvalac svi dobro poznaju, njena najstarija sestra Dragana (53) retko se pojavljuje u javnosti i o njenom privatnom životu malo se zna.

Dragana je ranije ispričala emotivnu ispovest o rođenju svoje ćerke, koja je rasplakala mnoge. Kako je napisala, 11. aprila 1999. godine, tokom bombardovanja, pozlilo joj je u avionu dok je bila u devetom mesecu trudnoće. Nakon hitnog sletanja usledio je prevremeni porođaj, a potom i teška vest, tumor pankreasa i akutni pankreatitis.

- Znate kako je bilo?! Bombardovanje. 11.4.1999. nisam nikada mogla da pišem o ovom periodu mog života. Jedan je od težih. Muž u vojsku, tata ostaje u Srbiji a mi žene same odlazimo u Loveč jer je tata tamo bio fudbalski trener. Pošto sam u devetom mesecu, pozlilo mi je u avionu. slećemo i hitan porođaj. Ostajem sama u bolnici među nepoznatim ljudima, ne znam jezik, ostavljaju me ne misleći da ću se za pola sata poroditi. Ranije dosta i od tada kreće pakao. Ona je jedino bila dobro. Moja Sara. Umirem lagano od bolova i još mi saopštavaju da imam tumor na pankreasu i akutni pankreatitis. Postporođajna depresija sledi i neću više ništa. Neću ni da živim, ali posle dve nedelje prihvatam nju i tada kreće moj rolerkoster sa Zoi. Kako ona kaže "majka ja ne znam šta ti više nije jasno" kada je bilo šta pitam. "Pa nisi me rodila kada treba, a ne nešto drugo" i neka volim što je svoja. Volim što zna šta neće, obožavam što je uradila sve ono što ja nisam smela, što mi je kao mala rekla "hoću samo onako kako ja hoću slagala se ti ili ne". Bilo je teško, ali sam danas ponosna majka jedne samostalne, hrabre, inteligentne devojke, jedne velike umetničke duše, prvenstveno ispravne i jake žene. Volim te hrabra moja devojčice. Uvek ću biti uz tebe, sa tobom i iza tebe. Dok dišem, 24 - napisala je Dragana Bekvalac.

BONUS VIDEO: