VOZIO SAM SE TROLOM, NOSIO TOLIKE PARE U KESI, KOD KUĆE NISAM IMAO NI DINARA Željko Samardžić ogolio dušu tužnom pričom o teškom početku karijere

Poznati pop pevač Željko Samardžić rođen je u Mostaru 1955. godine, a sada je u ispovesti opisao teške trenutke koje je proživljavao dok je kao izbeglica pristizao u Beograd, ali i one lepše, kao što je početak njegove karijere.

- Imao sam 37 godina kada je izbio rat u Bosni. U Mostaru me je zatekao užas, oko mene su bili mrtvi i ranjeni ljudi. Moj grad je pre rata bio kosmpolitski. Srbi i muslimani su se družili i išli jedni drugima, a onda nam se dogodio rat. Imao sam sreću da je me pokojni ujak izvukao iz tog pakla kombijem preko Širokog Brijega, do Opatije, pa do Ljubljane. Tamo me je sačekao rođak moje majke i prebacio me za Beograd. Za to vreme moja supruga i tri ćerke su bile u Nikšiću kod mojih roditelja. Nisu verovali da sam stigao do Beograda, pošto je tokom rata bilo svakakvih glasina, pričalo se čak i da sam ubijen - počeo je Samardžić svoju ispovest za "Hit Informer".

Printscreen

Pevač je u Srbiju došao bez ičega i počeo je da peva po klubovima, a za kratko vreme postao je velika muzička zvezda i miljenik žena.

- U Srbiju sam stigao unesrećen, kao i mnogi ljudi sa zaraćenih prostora. Imao sam plan da sa porodicom izbegnem u Australiju, međutim, Beograd me je osvojio na prvi pogled, a čini mi se da sam i ja Beograđane. Zanimala me je muzika, pa me je prijatelj pozvao da nastupam s njim u jednom lokalu u Borči. U to vreme je moja Sanja imala 14 godina, Danijela devet, a Minja dve. Bilo mi je teško da krenem od nule, ali nisam se žalio. Neki ljudi su prolazili mnogo gore od mene. Nisu imali moj talenat, radili su na građevini, i to ako su uopšte imali sreće da dobiju posao - rekao je Samardžić i dodao da je bio iznenađen što se uopšte našao neko da mu pomogne:

Alo

- Da mi je neko tada ponudio garsonjeru i rekao: “Ceo život ćeš pevati za mene”, pristao bih. Tako sam se osećao. Nisam se nadao da u tom užasu postoje i dobri ljudi koji su spremni da mi pomognu, kao što su moj pokojni prijatelj Mario Suban i njegov brat Đorđe. Oni su izdvojili tadašnjih 30.000 maraka za moj album prvenac “Sudbina”. Sećam se, vozio sam se trolom, nosio tolike pare u kesi i razmišljao da li da uzmem malo novca, jer kod kuće nisam imao ni dinara. Odustao sam od toga i odneo Marini i Futi sav novac.

Željko je dodao i da je tada nastala pesma koja je obeležila njegovu karijeru i vinula ga u zvezde:

Printscreen

- Pesma “Sipajte mi još jedan viski” nije stala na album, pa sam s njom nastupio na budvanskom festivalu. Bio sam na ivici egzistencije, ali u životu mora da se rizikuje, život je maskenbal i kockanje. Imao sam sreću da sarađujem sa najboljima, Marinom i Futom, i oni su najviše zaslužni što sam ja tim pesmama skrenuo pažnju na sebe. Pesma “Sipajte mi još jedan viski” je moja lična karta. Za tu numeru sam 1995. godine dobio nagradu za najbolju interpretaciju i to je bio veoma značajan momenat za moju karijeru. Mogu da kažem da je ta godina za mene bila presudna - rekao je pevač za pomenuti list.

JA SAM TVOJA OPI*ENA KUMA  Andreana Čekić čestitala Katarini Grujić rođenje ćerke, ovo su reči upućene maloj Katji!

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI