KOLUMNA MILIJA ČOLIĆA Dimljena Jelena ćumur Rozga
Da na kraju ne bude zabune, odmah da se razumemo. Ovu kolumnu pišem pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću i Jelenu Rozgu komentarišem isključivo na nivou šou-biznis fenomena i muzičkog žanra koji izvodi. Bilo kakvi verski i nacionalni momenti nemaju veze s tekstom koji sledi i ne dozvoljavam da mi se imputiraju. Ni u snu!
- Iako se nedeljama diže velika prašina zbog izvođača na ovogodišnjoj Leskovačkoj roštiljijadi, malo je reći da sam popizdeo kada sam na spisku video Jelenu Rozgu. Ne zanima me da li jede ili ne jede meso, ali pitam se kome je palo na pamet da je pozove da nastupa na jednoj tradicionalnoj balkanskoj terevenci, a tek njoj koja je opušteno i bez blama pristala da peva?! Rozga po svom konceptu i muzičkom žanru pripada bilo kojoj roštiljijadi isto koliko i Snežana Đurišić sali „Vatroslav Lisinski“ u Zagrebu, mada i ovo ima više smisla, ruku na srce! Purgeri vole narodnjake i onu Sneškinu „Lepi moj“. Desnu ruku bih u vatru stavio da Leskovčani ne znaju ko je Rozga, a ovi što znaju željni su je kao „pi*ka kiše“, što bi rekla gospođa Ljilja iz Surduka, majka moje prijateljice. Volim Sremice, kažu malo i jebitačno. No, da ne pravim digresije kao Lepa Brena.
- Za vreme nastupa Jelene Rozge biću u Opatiji, u jednoj vili s bazenom, što nedvosmisleno upućuje na to da mi ne smeta njen nastup jer je Hrvatica. Smeta mi što ona ne pripada manifestaciji na kojoj je rešila da uzme pare. Šta će Rozga da ponudi temperamentnom jugu Srbije? „Gospe moja, obuci mi bilo“, „Ne zovi me Marija“, „Bižuterija“, „Karantena“, „Grizem“, „Ožiljak“... Ne zajebavajte me. Nije to repertoar za roštiljanje, možda za gradski trg, ali u rano proleće ili kasnu jesen, tokom vrelog leta, ne nikako! Ne ide, braćo i sestre, ne ide. Pre bih poverovao da je neko uhvatio hobotnicu u Jablanici nego da je Rozga napravila atmosferu za pamćenje u Leskovcu. Toliko nadrealno zvuči, da mi se ruke tresu dok ovo pišem. Zamišljam Leskovac kojim se širi miris kobasice, dimljene vešalice i gurmanske pljeskavice, a Jela cvili neke svoje žalopojke. Budi bog s nama! Rozgica je aristokratski tip, lepa, bela, plava, koža kao alabaster, kad je nadime ćumurom i piljevinom, neće jadna moći da se opere i provetri do sledeće Dore. Još ako joj daju tako krhkoj i nežnoj da proba urnebes, velike su šanse da ne nastupi, već da završi na gastro-odeljenju. Ne daj Bože, ti Gospe!
- Kad se u Hrvatsku vrati kao da je bajcovana, tamošnja javna scena mora da zna da je to sama tražila i naplatila. Kada za sobom bude širila miriš prosečne južnjačke pušnice, neka razmisli gde joj je žanrovski i konceptualno mesto. Pare joj na ćumur neće mirisati, a možda je to jedino i važno. To što će sebi da naruši imidž i smori publiku smeta samo meni jer sam loš čovek.
- P.S. Sledeće godine u Guču pozovite Gabi Novak, Radojku Šverko i Terezu Kesoviju. Obavezno!
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)