MILAN LAĆA RADULOVIĆ EKSLUZIVNO ZA ALO!: Proganjaju me sećanja sa onkologije!

Tako je prošlo četrdeset dana od smrti moje majke, Marine Tucaković, uz konstataciju da vreme leti i da je dobro da smo izgurali. Protok vremena je sasvim relativan. Vreme doživljavamo subjektivno. Osećaj varira od osobe do osobe naspram okolnosti kojima je izložena. Period od jednog sata nije isti onom ko se nalazi u hladnoj vodi i onom ko uživa u toploti svoga doma.

VREME JE RELATIVNA STVAR

Zamislite da se nađete u istoj prostoriji, u čekaonici jedne klinike, na istoj klupi do osobe koja čeka rezultate biopsijskog nalaza dok vi čekate recept za antibiotik. Časovnik iznad vas kuca isto za obojicu, ali da li svaka sekunda koja prođe ima isto trajanje u duši i telu oba pojedinca? I naposletku, kako onda treba meriti vreme i da li ga uopšte treba meriti?

Foto: Printscreen

NEPROLAZNA BOL

Umor i nesanica kao simptomi suočavanja s gubitkom najvoljenije osobe u mom životu ostaju i nakon 40 dana, šest meseci, i posle godinu dana. Sasvim prirodna pojava za proces bolovanja. Duša boluje kad se od nje odstrani organ koji je služio da upumpava svu snagu i radost života 36 godina od njenog postojanja. Sada se ta duša, prozirna masa bez oblika i težine koja nastanjuje naše telo, prilagođava smanjenoj funkciji doživljaja euforije i u naletu hemijskih procesa u mozgu koji je dodatno usporavaju i vuku u dubine depresije i melanholije, reaguje kao da je napadnuta, a telo kom pripada neminovno trpi svaki njen trzaj i svaki odbrambeni manevar. A odmora nema sve dok borba traje, duševna i telesna.

OTVORENA RANA NE ZARASTA

Gubitak majke dovodi do preloma na duši koji nosim kao otvorenu ranu na koži. Ako se ta rana ne previja, ako se ne neguje, ona posle nekog vremena počinje da zaudara, da gnoji, poprima nezdravu boju, preti da se inficira i zahvati šire područje. Ona bubri, uvećava se, pokrivena je krastama i osušenom krvlju. Ružna je, zloćudna i ne treba joj prilaziti. Treba je odstraniti. Po njoj se prepoznaju svi kojima je duša napaćena.

Foto: Printscreen

SMRAD NA ONKOLOŠKOM ODELJENJU

Ono po čemu ću uvek pamtiti bolest moje majke jeste oštri miris gnojne rane koji se širio njenom bolničkom sobom nakon što joj je odstranjena leva dojka. Taj miris je veoma specifičan i traje dugo nakon što se sanira deo na telu odakle se širi. To je miris truleži i uvlači se duboko u nosne šupljine i ostaje tamo zasvagda. Veoma je lako prizvati ga i često se nekad otpusti pod uticajem izvesnih spoljnih faktora, kao što je na primer stres, ili panika. Dok skidam zavoj sa duše i spremam se za novi dan, ponekad osetim taj vonj koji sam raspoznao još tada, na hirurškom odeljenju Onkologije; ipak, nekim čudom se brzo rasprši i nestane.

Alo

DUŠA LUTA 40 DANA

Duša pokojnika putuje 40 dana, nakon što napusti svoje prirodno stanište. Luta, bori se, za zemlju je vuku jake sile kojima se na kraju mora otrgnuti kako bi nastavila svoj put ka Nebu. Duša moje majke je na taj put pošla dok su je moje ruke svom jačinom vukle nazad ka svetu koji je zauvek ostavila iza sebe. To je duša svetskog putnika i let sa jednog sveta na drugi sigurno joj nije bio teži od naših putovanja na godišnji odmor na Brione. Ta umorna duša je, nakon svih naših zajedničkih putovanja, na ovaj put morala otići sama.

 

BIOGRAFIJA

- Milan Laća Radulović rođen je u Beogradu 1986. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu

- Studirao režiju i pisao tekstove muzičkim izvođačima

- Prvi profesionalni angažman imao je na Severininom albumu „Zdravo, Marijo“ 2008, ali se nije potpisao kao autor

- Sarađivao je sa Darom Bubamarom, Marinom Visković, a napisao je i hit „Rane“ Anastasiji Ražnatović

 

Sutra poslednji deo feljtona  o autoru i njegovom životu godinu dana nakon smrti majke, o begu, putovanjima, traganjima za istinom i odgovorima... 

Zabranjeno kopiranje i prenošenje delova teksta ili teksta u celini bez odobrenja redakcije

DONČIĆ NA KONCERTU LEPE BRENE Košarkaš se veseli uz hitove folk dive, društvo mu pravila devojka

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI