NEĆETE VEROVATI KOJA GLUMAČKA LEGENDA JE SESTRA VESNE PEŠIĆ: Godinama je gledate u poznatim serijama, a evo kako izgleda! (FOTO)
Rođena sestra Vesne Pešić, čuvene političarke, sociološkinje i nekadašnje narodne poslanice jedna je od najvoljenijih domaćih glumica koja nas je prerano napustila i čiji odlazak je rastužio mnoge. Čuvena jugoslovenska filmska, pozorišna i televizijska glumica Stanislava Pešić jedna je od najvećih diva u istoriji domaće kinematografije.
Stanislava Pešić rođena je 1941. u Grockoj. Otac Dušan bio je zamenik javnog gradskog tužioca, a majka Vera profesorka francuskog. Vrlo rano je shvatila da je gluma njen poziv, pa je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, nakon čega je postala deo ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
Sa svetom filma susrela se 1958. godine, u "Snovima od vetra" Kokana Rakonjca, a zatim i u "Diližansi snova" Soje Jovanović, a debitovala je 1961. godine i za ulogu Saše u "Pesmi" Radoša Novakovića nagrađena je na festivalu u Puli. Usledile su brojne uloge u filmovima "Medaljon sa tri srca", "Pravo stanje stvari", "Štićenik", "Kuda posle kiše", "Tri sata za ljubav", "Bog je umro uzalud", a najveću popularnost doneo joj je lik Olge u seriji "Pozorište u kući". Radila je i kao voditeljka dečijeg programa, a veoma uspešno je nastupala i u pozorištu.
Svesna svoje velike popularnosti i zadivljujuće lepote glumica je ranije ovako govorila:
- Žene u Zagrebu su se oblačile kao ja, u Ljubljani su se kao ja češljale, u Skoplju smejale kao ja. Publika nas je sve podjednako volela: kamiondžije su lepile moje slike, a vojnici Lašine (Ljiljane Lašić).
Sestra Vesne Pešić 1992. godine obolela je od raka, a svoju poslednju ulogu u drami „Dugo putovanje u noć“ odigrala je u vreme kada je već bila teško bolesna.
Poslednje godine života, tokom borbe sa opakom bolešću, ostale su zapisane u njenom dnevniku, pretočenom u knjigu „Devetnaest društvenih igara“ koja je objavljena nekoliko meseci pred njenu smrt. U njoj je opisala svoju potresnu borbu sa bolešću, strahove, nadanja, ali i objavila pisma koja je u najtežim trenucima slala svojoj deci.Otišla je tiho kada je u 56. godini izgubila najtežu životnu bitku i iza sebe ostavila neutešne sinove Peru i Ivana.
Jedan od najvećih ličnosti našeg pozorišta i kulture, teatrolog i književnik Jovan Ćirilov nakon Stanislavine smrti 1997. godine zapisao je:
- Namerno je gajila kod sebe neku vrstu naivnosti, koju sam uvek shvatao kao čistotu njenog pogleda na svet. Iz porodice intelektualaca ponela je duboku potrebu da i sama bude visokocivilizovana i da teži da živi u civilizovanoj sredini. U tome, međutim, uopšte nije bila rigidna. Spadala je u radosne ličnosti. Takva je bila u najlepšim godinama života, a ista takva u godinama praštanja od života.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)