OVAKO JE MASSIMO PRIČAO O POROCIMA: "Eksperimentisao sam sa drogom jer je bila u modi"

Posle kratke i teške bolesti hrvatski kantautor Massimo Savić preminuo je u 61. godini života.

v.

Foto: Ataimages

- Kada sam imao tri godine, moji su se razveli. Oseti se to kad dete raste bez oca, mada se tata trudio da me se seti na svaki moj rođendan, da mi pošalje poklon i prenese pažnju na daljinu. Međutim, dobio je leukemiju i nakon tri godine je preminuo. Dugo sam bio dete sa samo jednim roditeljem. Pre nekoliko godina umrla mi je i majka. Nije lako kada ostaneš i bez oca i bez majke. Osetiš nekako da si sam na ovom svetu - rekao je on i dodao:

- Od najranijih dana sam sam se brinuo o sebi. Ja sam pomagao svojoj majci, a ne ona meni. Ali to američko serviranje priče preko njihovih filmova da će neko ko je imao loše detenjstvo i svom detetu priuštiti loše detinjstvo - ne pije vodu. Iz mog iskustva se vidi da je upravo suprotno. Zaštitio sam ćerku od svega lošeg što mi se dešavalo i što sam radio u mladosti. Smatram da je moj život uspešniji ukoliko sam bolji otac svojoj ćerki i bolji pater familijas, iliti glava porodice.

Bio je jako vezan za svog dedu, što je i priznao.

- Obožavao sam dedu po majci, koji je bio poseban čovek. Poticao je iz veoma bogate porodice koja je posedovala između jedne petine i jedne osmine Istre, koja je tada bila deo Italije. Moj pradeda je bio izuzetno imućan čovek. Međutim, dogodila se jedna veoma čudna stvar, a to je da su se moj pradeda i moj deda zaljubili u dve sestre i da su se oženili njima. Tu je nastala komletna komplikacija u porodici, jer je svako svakome bio dupli rod. Iako mu je uz bogatog oca budućnost bila zagarantovana, moj deda je hteo da napravi neku svoju budućnost. Odvojio se, prestao da kontaktira sa ocem i počeo je da radi u rudniku. Ubrzo je završio u zatvoru, jer je bio optužen da je sakrio dva engleska pilota čiji su avion Nemci srušili. To nije bila istina. Moj deda je bio veoma hrabar, veoma dobar i elegantan čovek koji se nije libio da radi najteže poslove iako kao bogati naslednik nije morao ništa da radi. I dan-danas postoji veliki broj nekretnina po Istri koje pripadaju mojoj porodici, ali od kada mi je majka umrla, retko odlazim tamo; više sam u Zadru, odakle mi je supruga. Da, postoje šanse da se to meni vrati, ali da bih ostvario to pravo, moram da uzmem italijansko državljanstvo. Još se nisam odlučio na to - kaže on.

- Posle razvoda mojih roditelja majka me je odvela u Napulj, a nakon nekog vremena otišli smo kod njenih sestara u Australiju. Ponadala se da će naći svoj mir i svoj svet. Tamo smo ostali dve godine, ja sam išao u englesku školu i lepo se snašao, ali ona se i dalje nije smirivala. Preživela je izliv krvi u mozak, pa joj klima nije odgovarala. Kada smo se vratili u Istru, nisam znao ni reč našeg jezika. Zaboravio sam ga. U školi, kao i sa svim prijateljima, govorio sam engleski, a kod kuće s majkom italijanski. Ponovo sam morao da učim hrvatski, mada i danas kad pevam, ljudi primete da neke reči i neka slova govorim na drugačiji način.

Kada se vratio u Hrvatsku, upao je u loše društvo.

- Po povratku u Zadar, upao sam u loše društvo. Nekoliko drugara kralo je piće i cigarete iz prodavnice, a ja sam čuvao stražu. Nakon šest meseci došla je maca na vratanca, policija je htela sve da nas pohapsi, ali jedan socijalni radnik koji se zove Branimir zauzeo se za mene. Nakon razgovora sa svakim od nas ponaosob zaključio je da se isplati mene da spasava. Bio je u pravu. Puno sam naučio od Branimira i nas dvojica smo i dan-danas prijatelji. 

BIO JE VELIKI ČOVEK! Bebi Dol zatečena smrću Massima Savića

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI