KOLUMNA MILIJA ČOLIĆA Digitalni porno-folk
Nisam nimalo pogrešio kada sam pre skoro četiri godine novi muzički žanr, koji su promovisale savremene generacije muzičara i izvođača, nazvao porno-folkom i muzikom koja peva o seksu za jednu noć, materijalnim dobrima i duhovnom deluks siromaštvu.
Prošlo je nekoliko godina tokom kojih se ovaj žanr dodatno razvio, uobličio i usavršio u svojevrsnu muzičku papazjaniju koja bi se mogla nazvati digitalni porno-folk. Naravno da oni koji ga izvode misle i trude se da nas ubede da je savremen pop, muzika naprednih generacija, ali suštinski to je folk i to u svom najgorem izdanju samo propušten kroz estetski i zvučni filter, pa na prvi pogled deluje kao nešto novo, sveže i drugačije.
Zajedničke karakteristike izvođača digitalnog folka, koji je najčešće začinjen i pornografskim momentima kako u estetici, tako i u poruci koju šalje, jesu da oni nemaju hit. Umesto toga oni imaju preglede, klikove i šerove. Njihove pesme se ne pevaju već se gledaju i komentarišu. Srećni su oni koji na društvenim mrežama završe kao mim ili neki opskurni kratak video na Tiktoku. Pesme digitalnog folka traju dva do tri petka, onda izlazi nova koja ulazi u trending na Jutjubu, oko nje će se dići neka frka, ali sve je to kratkog daha i jačine paukovih muda. Izvođači digitalnog folka nemaju potrebu za građenjem karijere, njih uglavnom zanima brz novac, popularnost preko noći. Medije izbegavaju ne zato što ih novinari neće, već zato što nemaju šta da ponude. Površni su, prosti, pred kamerama zbunjeni, opravdano tremaroši jer nemaju šta da kažu.
Digitalni porno-folk je pošast današnje muzike i jedina njegova sjajna odlika je što za sobom ne ostavlja ama baš nikakav trag.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)