ALO! INTERVJU Glumica Marija Petronijević prvi put govori o drugoj strani profesije koja ju je učinila slavnom: Čemer koji nosi gluma boli više nego žulj od motike!

Jedina naša glumica koja je sjaj i raskoš scene i velegrada zamenila životom u rodnom selu Visibabe kod Požege - Marija Petronijević u intervjuu za Alo! prvi put govori o svemu što je čini ponosnom, ali i o drugoj strani profesije koja ju je učinila slavnom.

Šta je najveća razlika između bavljenja glumom i bavljenja poljoprivredom?

- U poljoprivredi nema laži. Lažni osmesi su izlišni i ne daju baš nikakve rezultate. Tapšanje po ramenu i komplimenti su takođe besmisleni. Sunce ili sija ili ne sija. Toplo je ili hladno, i tako je kako jeste. A u glumi sve je gluma. Nažalost, to se odnosi i na prijateljstva, ma na sve se odnosi. Mada, dozvoliću da me deo branše možda nije mnogo voleo jer nismo na istom mestu školovani, pa su valjda zato preskočili da se nađu, da u trenucima kada je najteže, kada ostanete bez oca i majke za 30 dana, ostanete i bez tih vrhunskih glumaca koji su znali da glume prijateljstvo. Na taj način su mi darovali istinu, što u glumačkom svetu nije baš česta pojava i, osvrnuvši se tog dana, vidite porodicu koja vam je bogom data ili ona koju ste stvorili i one s kojima ste se odgajili ili kroz školu upoznali. Vidite i da su tu te vaše biljke i životinje, i shvatite koju i kakvu ulogu imate u svačijem životu.

Koji vam je posao teži?

- Poljoprivreda je teška, neizvesna. U poljoprivredi su uglavnom oni koji su njome baveći se, iskopali grbe na leđima, bore, žuljeve... U glumi blista skoro sve na TV ili ekranima mobilnih telefona, ali nekada imam utisak da te nežne ruke i sva ta negovana lica nose više jada i čemera i da bol, kada se oseti, zna biti i nekoliko hiljada puta veći od onog koliko boli žulj koji napravi motika kada se loše drži. No, svako bira svoj put i ide onim putem kojim želi ili možda mora. Da čitaoci ne bi nešto pogrešno shvatili, nisam se ni razočarala ni opekla, niti sam pobegla na selo. Jednostavno, moje selo je deo mog života koji je sa mnom ili u meni egzistirao i egzistira od kada znam za sebe. Sve ovo ne znači da se više neću pojaviti nekada, negde, u nekoj ulozi, a koliko ću dobro da glumim, publika će oceniti.

Foto privatna arhiva

Odrasli ste na selu, da li ste kao devojčica vozili traktor ili ste tu veštinu kasnije stekli?

- Ne vozim traktor toliko često. Ako želite da se bavite nečim kao što je poljoprivreda, onda vam ni vožnja traktora ne sme predstavljati problem, ali još uvek ima dovoljno muškog sveta oko mene da to ne moram da radim.

Imate i ovce, koliko je stado?

- Trenutno imam verovatno najveće karačansko stado u Srbiji, nešto bosanske pramenke. Ovaca je više od 200.

Prvu javnu brazdu napravili ste 2017. godine. Usledile su jagode, pa pinjole. Šta sve trenutno gajite?

- Da, bila je to 2017. godina, sa relativno kasnom sadnjom jagode. A onda su se nizale nepogode, elementarne, pre svega. Doduše, imala sam sreće da budem osigurana i, uprkos gradu koji je uništio plantažu, nisam odustala od jagoda, samo ih sada proizvodim u manjem obimu. Deo poslova vezanih za jagode preklapa se sa sezonskim poslovima vezanim za malinu, koja je daleko profitabilnija, pa ljudi koje bih angažovala za jagode odlaze pre da se bave malinom, jer je bolje plaćen posao. Inače, kao i u svakoj porodici koja živi na selu, tu je od svega pomalo. Uz pomoć svoje jače polovine uspela sam da pribavim semena starih sorti, koječega. Od paradajza imam crni krim, žuti, zlatnu medalju, zelenu zebru i nekoliko domaćih koji imaju onaj pravi ukus. Tu su i tikve, ali osim što su mi lepe, još ne znam šta ću sa njima.

Imate i cveće?

- Da, ali to je, zapravo lekovito bilje. U procesu smo pripreme i proizvodnje sadnica lavande oficinalis, nešto malo španske i francuske lavande, više radi ukrasa, jer one ne mogu da opstanu u našim klimatskim uslovima. Tu je i veća količina sadnica smilja. Lavandu i smilje planiramo na nekoliko hektara, pa će nam bar polja biti lepa ako i ne bude komercijalno. Imamo i sadnice pitomog kestena, i to nekoliko hiljada. Imam i italijanski bor, poklanjala sam ga svima koji su poželeli, ali s obzirom na to da nije stigao na sva odredišta, ovih dana ćemo nastaviti sa slanjem. Možda sam nešto i propustila, ali moramo ostaviti nešto i za neki sledeći intervju.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI