"SA LJUBAVNIM ŽIVOTOM NEMAM DODIRNIH TAČAKA" Luk Blek otkrio sve o detinjstvu, karijeri i strahovima

Luk je progovorio o detinjstvu, roditeljima koji su mu danas najbolji prijatelji, svojim prijateljima, jastogu kao "poznatoj faci koja je uvek uz njega", uspehu i tome da bi voleo da je zanimljiviji.

- "Luke" je anglicizovana verzija imena Luka. Sad mi je krivo što se ne zovem Luka jer me svi u Srbiji zovu Luka Black. Lepo je ime, hvala mami. Black u prevodu znači crno i to je nešto što sam ja kao dramatični tinejdžer krenuo da nosim sa 13, 14, 15 godina. Smatrao sam da je muzička industrija i muzička scena u Srbiji vredna žaljenja. Žalio sam je 40 dana kao što su to naši običaji. Dok sam nosio tu boju došla mi je inspiracija, koja je bila drugačija od onoga što sam pisao sa 12-13 godina, bila je mnogo kvalitetnija pa sam eto mislio da je zbog toga što sam nosio tu boju ali verovatno je to zrelost koja je došla, ili nezrelost. Hteo sam da odam počast toj boji koju sam nosio i sada sam, eto, zaglavljen sa tim imenom, ali sam stvarno presrećan - kaže na početku razgovora predstavljajući sebe Luka Ivanović.

Luka je rođen u Čačku gde mu i danas žive roditelji koje je već pominjao u intervjuima kada je isticao i da želi da ih povede u Liverpul. Smtara da "svako treba da bude zahvalan svojim roditeljima jer su oni generalno kao i mi, kao deca, samo eto jedan deo svog života žrtvuju da bi nas podigli i odveli na put odraslih ljudi".

- Moj san kada sam bio mali je bio da imam toliko novca i mogućnosti da mogu uvek da ih vodim sa sobom. Mislim da je uvek lepo videti neko poznato lice koje vam unosti toplinu. Evo sad sam bio i na ovim turnejama pred "Evroviziju" zato nosim jastoga sa sobom, on mi je poznato lice. Voleo bih, eto, čisto da se odužim njima za to što su me podigli zdravog i pravog tako da mislim da je to okej. Nije mnogo rokenrol, ali šta da radim. Najviše bih voleo da vodim i svoju kucu sa sobom. Nadamo se tome posle Liverpula - priča Luka Ivanović koji ističe da ima onih koje bi takođe svugde vodio sa sobom, a koji nisu njegovi roditelji i kuca.

O Luki su do sada u medijima pričali i prijatelji te istakli da je lepo vaspitan, na čemu se on zahvaljuje jer često čuje "jao, on je baš elokventan" ali za to kaže: "Nekako sam u fazonu to je nanormalnija stvar".

- Mislio sam da sam poseban sa 13 godina, sa 19, ali sada sa 30 ne mislim da sam uopšte poseban. Ljudi sa kojima sam se ja okružio, pa čak i moja porodica, kod njih nikada nisam imao viđenje neke nepristojnosti. Stvarno sam mislio da su svi pristojni u Srbiji pa mi je bilo čudno da čujem da su to neke jače strane: elokvencija, zvuči kao da je načitan... Nije mi čitanje normalno, ja i ne volim da čitam. Volim da čitam poeziju zato što je to jako kratko i super je za manjak koncentracije koju imamo kao generacija zbog interneta i svega. Čitao sam i po neku knjigu uglavnom naučnu fantastiku. Mislim da ljudi ne moraju da rade ništa što im se ne radi. Ja sam generalno više vremena proveo na internetu i pričao na engleskom pa, eto, mogu da kažem i par nekih pametnih reči i na srpskom, iako se nisam nešto preterano trudio - kaže Luk Blek.

Sa tatom voli da se vozi i sluša muziku

Lukin otac je bio di-džej '80. godina, donosio je ploče iz Trsta, završavao di-džej setove, a onda je Luku uspavljivao fank muzikom.

- Najviše volim da se vozim sa tatom kolima i da slušamo muziku jer ta rezonantna kutija u kojoj smo mi u automobilima a koja je mešavina metala, plastike i stakla pravi taj najuzbudljiviji mogući zvuk. Kada preslušavam recimo muziku koju sam napravio odem sa njim da se provozamo i slušam taj pun zvuk - kaže Luka koji ističe da mu nije ništa falilo u detinjstvu.

Luka je ponosan na odnos koji je izgradio sa roditeljima i koji je danas prerastao u pravi prijateljski.

- Bilo je puno porodične topline i od strane bake i zbog tih zajedičkih stvari, odlazaka na more... Stvarno mi ništa ne fali što se tiče toga i volim što nam se odnos menjao od tog zaštitničkog roditeljskog kada smo bili mali do toga da smo sada najbolji prijatelji - objašnjava Luke Black za Blic.

"Dosta više sedenja u klupi"

Luka je u Engleskoj završio i osnovne i master studije. Prvi put je sa 19 godina želeo da ode u Englesku, ali to sebi nije mogao da priušti, pa je upravo iz tog razloga kasnije u Londonu upisao i osnovne studije.

- Onda je bila pandemija, pa sam tu bio malo lenj, malo sam produžio, a onda sam otišao na master studije, to je bilo poslednje. Posle toga sam rekao sebi: "Dosta više sedenja u klupi". Što se tiče doktorskih studija, mi kao generacija, upisujemo ih iz panike jer treba da uđemo u odrasli svet, pa kao ajde da smo i dalje učenici, a da ipak nešto radimo sa strane. A i ne mogu da priuštim još doktorske u Engleskoj, nema šanse. Možda evo posle Evrovizije - kaže sa osmehom Luka.

Negativni komentari i strahovi

Luka je sam pomenuo negativne komentare te istakao da su mu "smetali kada je bio mlađi", a evo kakao se danas nosi sa njima.

- Ni ne nosim se. To je mehanizam, vidim negativan komentar ali može da me dotiče, a može i da me ne dotiče i ne dotiče me. Presrećan sam što sam dostigao nirvanu što se tiče toga. Ne možemo graditi sebe iz neke negativnosti i stalno se treba koncentrisati na pozitivne komentare jer ih baš ima - kaže Luka Ivanović.

Luka kaže i da nije imao strahove, ali i da ga je plašilo jedno.

- Jao teče vreme, moram da napravim novac od muzike pošto sam krenuo intuitivno u nju. Onda sam kao odrasla osoba skapirao da ništa ovde nije bajno i sjajno da može to tako da ja samo tako pišem intuitivno i mogu da živim i obitavam. Treba spojiti lepo i korisno. Kada sam napunio 26 godina, desi se neki flip, u smislu, aha, roditelji su vas do sad izdržavali. Pa čak i 26 je... Recimo u Engleskoj bi se smejali, ovde kod nas je to malo normalno da roditelji dosta budu involvirani ali skapirao sam samo aha ja sada ja želim svoje roditelje da zaštitim, vreme je - kaže Luka.

"Ni Dali nije video stvari realno, slikao je iz mašte"

Luka Ivanović kaže da kanališe dosta Salvadora Dalija. Voli da "funkcioniše u tom nekom nadrealizmu kao umetnik". Smatra da stvarnost može "dosta da spušta".

- To sam isto čuo od prijatelja u Engleskoj kada se recimo gubim u inspiraciji, jao pa šta li ću sad napisati, pa šta je sledeći korak, pa dosadan sam, igram samo igrice, u ovom trenutku je potrebna ta neka inspiracija, a onda sam u jednom trenutku samo skapirao, pa dobro i Salvador Dali nije video stvari realno nego ih je slikao iz svoje mašte. Ja najbolje komuniciram muzikom. Kroz muziku se super izražavam i to je ono što treba gledati kao bibliju, što se tiče mene. Salvador Dali jeste neko ko ima tu vickastu stranu. Meni je inspiracija za šetanje jastoga bilo kada je on šetao mravojeda po Pairzu, doduše živog mravojeda, ne slažem se sada, ali bilo je drugo vreme pa možda ljudi nisu razmišljali o životinjama previše. Ali, volim to, volim taj momenat gde sam u fazonu: aha, sada mogu da budem u odelu, ne moram da izmišljam neke skalamerije da bih se osetio posebno, nego mogu da budem potpuno ležeran u odelu kao Dali ali da imam tu neku vickastu stranu koju se nadam da su prepoznali ljudi u Srbiji, pošto ljudi u svetu jesu - kaže Luka koji je objasnio i sve oko telefona jastoga kao i kako su roditelji gledali na sve to.

Upravo taj jastog je postao i više od onoga što je Luke Black u početku i zamislio da će biti te je danas to simbol po kom se sa mnogim ljudima prepoznaje, a da pritom ne progovore ni reč.

"Mnogo sam dosadan"

Kako se o Luki malo toga zna profesorka Salvica Đukić Dejanović je Luku pitala da opiše jedan svoj dan.

- Mislim da tu dolazimo do toga da sam mnogo dosadan. Ustanem i gledam telefon. Isto kao i svi. Previše konzumiram kontent sa interneta, previše. Najinteresantnije su mi mace slatke i kuce, a sada u poslednje vreme gledam i kitove. Recimo ima jedan snimak, jednoj devojci je ispao u vodu telefon i kit joj je doneo i pomazio se sa njom. Stvarno, životinje su bolje od ljudi bukvalno, ta dobrota koju imaju to mi je eto inspiracija - kaže naš predstavnik na ovogodišnjoj "Evroviziji".

On ističe i da voli da se šali na svoj račun.

- Volim da budem potpuno prirodan i intuitivan, da budem iskren. To je taj neki britanski princip, na svoj račun, evo rekao sam da sam dosadan, ne kažem to u nekom negativnom smislu i ne kažem da su ljudi koji žive tako dosadni na neki pogrdan način. Ja bih stvarno voleo da sam zanimljiviji, sam sa sobom zanimljiviji - kaže Luka.

"Sa ljubavnim životom nemam dodirnih tačaka"

Luka ističe i da voli svog psa Zoi, najviše na svetu.

- Nju najviše volim - kaže Luka, a na pitanje da li postoji neki mladić ili devojka koju voli odgovara:

- Postoje moji prijatelji, sa raznim ljudima se družim. Ako ste mislili na ljubavni životu tu ne. Nemam sa tim dodirnih tačaka s' obzirom na to da... Ja sam gledao seriju "Seks i grad" i ljudima je zanimljivo nešto, a meni najtoplije iz te serije je to što oni stalno imaju neke veze, ali se njih četiri drže zajedno i meni je to filozofija života. Ne gubim energiju na neke stvari, nego se koncentrišem na prijateljstvo, to su najlepši odnosi - ističe Luka.

Luk Blek kaže da ljudi znaju da ih mnogo voli ali da on to ne pokazuje.

- Nemam te neke svakodnevne sitnice koje radim za ljude, ali kada se desi neka velika situacija, ja ću sigurno biti tu, to se zna i to je tako, tu je i toplina koju pružam. Ne verbalizujem i ne pokazujem na faci da ne bih dobio bore. Ne plašim se bora, svakako kada bude došlo vreme za moje bore postojaće neka super tehnologija koja će sve to da ispegla - kaže pevač.

KARIĆU PRETE UBISTVOM ZBOG ŠAVIJE! Stefanu svakodnevno stižu pretnje, Osman van sebe, sprema se osveta

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI