"PRUŽIO MI JE RUKU, KAO DA NEMA RASTANKA" Olivera Balašević otkrila potresne detalje poslednjeg susreta sa Đoletom, videla ga je na prozoru bolnice i poručila ovo
Njegova i Oliverina ljubav mnogima je bila inspiracija, a dobro je poznato da su upravo njoj bili posvećeni neki od njegovih najlepših stihova.
Ona je sada progovorila o tome kako je izgledao život sa Đoletom, kao i to kako su izgledali trenuci kada su se raspravljali oko nečega.
- Neke stihove je koristio kada bismo se mirili. Bilo je situacija kada se baš i ne bismo razumeli, kada bih ja pokušala da mu nešto objasnim, a on bi samo ćutao i posmatrao. I onda bih ga ja pitala: „Pa šta sad razmišljaš? Ti znači nećeš ni da se svađaš? Da, ti sad samo razmišljaš kako ćeš to posle napisati u pesmi. Znam kakav si. Za tebe je sve samo inspiracija“. Ja bih tada zaćutala, to bi potrajalo najduže možda dva dana - počela je Olivera.
- Nažalost, kada je bio primljen u bolnicu na infektivno odeljenje, nama nije bio dozvoljen pristup. Onda sam, obilazeći oko zgrade, naišla na jednu poznanicu i pitala sam je da li ona otprilike zna gde je njegova soba u kojoj leži. Zanimalo me je gde je prozor te njegove sobe. Ona mi je rekla da zna, da je Đoletova soba u prizmelju i da će me odvesti tamo. Odvela me je iza zgrade. Tada smo se videli. Samo je pružio ruku i pozdravio me na identičan način kao da nema rastanka, kao da nema ničega što bi me plašilo. Tu sam. Ja sam mu mahala i pokazivala da bude jak, da bude čvrst, i pozivala ga, kao što je on mene zvao da izađem iz Studenjaka. Verujem da je ostao jedan prozor preko koga komuniciramo i dan-danas - istakla je Olivera Balašević u jednoj emisiji.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)