KRENUO JE DA SE VIDI SA BRATOM, ALI NIKADA NIJE STIGAO Jašar Ahmedovski se nikada nije oporavio od gubitka brata, ova tragedija mu je obeležila život

Tog 30. jula 1994. godine odjeknula je vest da je mladi pevač Ipče Ahmedovski poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali nedaleko od Lazarevca. Imao je samo 28 godina, a već je bio vlasnik pet albuma i brojnih hitova koji su se slušali na svim radio stanicama.
Njegove kolege Rade Vučković i Novica Zdravković dali su mu nadimak „Mali Rambo“ jer je bio, kako kažu, vanserijski talenat.

Tog kobnog 30. jula 1994. godine Ipče je trebalo da se vidi sa svojim bratom Jašarom, velikom pevačkom zvezdom, ali se on zadržao u studiju. Ipče se tako uputio na put sa kojeg se nikada nije vratio. Godinu dana pre tragedije, Ahmedovski kao da je naslutio svoju tragediju. Na svom poslednjem albumu snimio je pesmu koja je postala veoma popularna, a nosila je naziv od kojeg se i danas svi ježe „Kad nestanem jednog dana“.

S devojkom Zlatom iz Vreoca kod Lazarevca planirao je venčanje, a onda se preko noći sve preokrenulo.

-Da je ostao živ, danas bi bio jedan od najvećih pevača na estradi, to svi znaju. On je pevao sa lakoćom visine, trilere. To retko ko može. Ja jedino njegove pesme pevam na svojim nastupima. Ima 29 godina kako je poginuo. Dugo nisam mogao da pevam njegove pesme, ali ja imam obavezu da ih pevam. Dugo nisam mogao ni da slušam njegove pesme. Njegova pogibija nas je sve poremetila. To ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju. To je velika tragedija bila za nas. Ja sam se jedva iščupao. Ali žaliću dok sam živ – rekao je Jašar u jednoj emisiji.

Kao najveći hitovi u njegovom izvođenju izdvojili su se “Plačite, oči moje”, “Činio sam čuda”, “Da ti gužvam postelju” i “On te voli, ja te imam”.
On je potvrdio i kako je prekinuo odnos sa nekim pevačima nakon Ipčetove pogibije jer se nisu udostojili ni da mu izjave saučešće, a kamoli da dođu na sahranu.

-Zaista je tako. Sa mnogim kolegama posle toga nisam govorio. Oni su poznavali Ipčeta, sa njim su se i družili i izlazili. Ja sam tada mislio da smo sa kolegama kao familija. Mislio sam da mogu makar da nam izjave saučešće, nije morao niko da dolazi u Makedoniju. To sam očekivao od nekih ljudi koji su mi bili jako bliski. Sa mnogima ne govorim ni danas i nikada neću govoriti jer ne zaslužuju – rekao je Jašar pa dodao:-Nisam dugo godina mogao da pevam njegove pesme, ni da ih slušam. Onda sam jednom rekao: „Moram sada da živim sa tim“, i uzeo sam i pustio njegove pesme, usput sam i plakao. Prvi put kada sam pevao njegove pesme je bilo jako teško, jedva sam otpevao jednu pesmu, drugi put malo lakše – rekao je tada Jašar, a preneo je Kurir.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI