IMALA JE REZOVE I OBRIJANU GLAVU Bolna ispovest Ace Pajovića, pevač progovorio o bolesti svoje supruge

 Za njegovu karijeru nikada se nisu vezivali skandali, a publika ga je zavolela isključivo zbog njegovih brojnih hitova.

Gostujući svojevremeno u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, Aco Pejović je otkrio kako je upoznao svoju suprugu Biljanu, a onda se kroz suze prisetio i trenutka kada ju je umalo izgubio.

- Biljana je bila iz jedne ugledne profesorske porodice, a ja sam radio u jednom lokalu. Ona je došla te večeri tad i nešto me preseklo u stomaku. Tada sam imao oko 20 godinu. Potom smo se sreli u drugom lokalu koju sam držao, a ona je došla sa pričom da me je pozdravio neki prijatelj iz Podgorice. To je tada bila samo fora, jer je ona mene, te večeri smuvala. Tada je bila četvrti srednje, sedam dana smo se zabavljali i nakon maturske večeri, odlučio sam da je zaprosio. Pristala je, ali pod uslovom da joj dozvolim, da završi fakultet. Tako je bilo i evo sada smo 27 godina u braku – rekao je Aco u emisiji „Preživeli“ i kaže da je suština braka, upoznavati osobu kroz život.

Pre osam godina, popularni pevač, doživeo je pravu životnu dramu, kada je njegovoj supruzi Biljani, iznenada pozlilo tokom predavanja na Fakultetu, a onda je usledila i borba za život.

- Ona nije imala nikakvih zdravstvenih problema, bila je potpuno zdrava. Nije ni znala da ima te dve aneurizme na očnim aortama urođene. Tri dana je bolela glava, ali ništa nešto neuobičajeno. Taj dan sam je zvao na telefon i nije mi se javljala. U jednom momentu, zove me Andrija Milošević i kaže javi se, Biljani je pozlilo. Pala je u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i krenula joj je pena na usta. Odvezli su je u Hitnu i to iščekivanje je strašno. Svakih 20 minuta iznose po jedno telo u crnim kesama, nekog čiji se život ugasio. Kroz glavu mi je tada prolazilo, da će i meni saopštiti loše vesti. Zvao sam prijatelje koji su doktori i profesori, ali u tom trenutku ko za inat nekako se namesti, da se niko ne javi. U jednom momentu, dobio sam mog prijatelja doktora Zorana Remetića i on je odmah došao. Jedna mlada doktorka, koja je delovala neiskusno, zbog toga joj i ne zameram, rekla je da bi je trebalo ostaviti, kako bi ona do ujutru pratila njeno stanje, što bi bilo sigurna kobno po Biljanu. Zoki moj dobri, mi je namignuo i rekao, da bi on želeo da je prebace na neurohirurgiju. Tako je i bilo, pozvao je mog sada već velikog prijatelja i brata, kome sam beskrajno zahvalan, profesora Gorana Tasića. Oko ponoći, on je odmah došao, pregledao i krenuo da je vodi na operaciju. Pozvao je moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put. Šest i po sati je trajala operacija. Prvo su radili sa jedne strane, pa posle sa druge – priseća se Aco Pejović u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, najtežeg perioda u životu i kaže, da su pored prijatelja, komšija i porodice uz njega sve vreme bile i kolege sa estrade, koji su mu davali bezrezervnu podršku.

- To veče sam shvatio, da ljudi koji pričaju da je estrada svakakva, zaista nije. Te večeri su mi kolege toliku ljubav i poštovanje pokazali. U bolnici su sa mnom bili Ceca, Lepa Brena i Boba, Lukas, Mrka i Ana, Sale iz Tropiko benda, sigurno sam nekoga zaboravio, ali je preko 70 posto ljudi sa estrade bilo uz mene – govori Pejović kroz suze i priseća se da je sve vreme uz njega bio Goran Bunjevčević, koji je i sam pre pet godina preminuo od aneurizme.

- Koje su to životne situacije, koje ja nekada ne razumem. Od iste te bolesti je umro moj veliki prijatelj i brat Goran Bunjevčević, a on je do 7 sati ujutru, sedeo sa mnom u bolnici, čekajući da vidi šta će biti sa Biljom. Mi smo prve komšije. Žika Jakšić je takođe čitavu noć bio sa mnom – kaže Aco.

Nakon uspešne operacije, borba za život tek počinje

- Strašno je bilo videti da leži u bolnici obrijane glave sa rezovima. Užasno je u tim momentima, doći kući i objasniti sve deci. Seo sam sa njima, zagrlio ih i rekao, da možemo da ostanemo bez mame. Borba je trajala mesecima. Svako veče, kada deca legnu da spavaju, odem u sobu i iz sveg glasa vrištim, molim je da ne umre i da me ne ostavi. Onda shvatiš koliko si jak, jer su i deca ta kojima treba podrška i često su mi u glavi bili stihovi Cecine pesme „Živ se čovek na sve navikne“ – kaže Aco.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI